MATERIJALNA NEZAVISNOST SUDIJE U SVETLU PREDLOŽENOG ZAKONA O SUDIJAMA

OGLEDI

SUDSKO ORGANIZACIONO PRAVO

UDK: 347.962.7(497.11)
COBISS.SR-ID 108188937

MATERIJALNA NEZAVISNOST SUDIJE U SVETLU PREDLOŽENOG ZAKONA O SUDIJAMA1)

* Darko Prstić, sudija Osnovnog suda u Negotinu i član UO Udruženja sudija i tužilaca Srbije.

Rezime: U cilju jačanja nezavisnosti sudske vlasti i dostizanja odgovarajućeg nivoa vladavine prava, u Republici Srbiji je usvojen Akt o promeni Ustava u delu odredbi koje se odnose na pravosuđe, a ustavnim zakonom za njegovo sprovođenje koji je stupio na snagu 30. 11. 2021. godine, predviđeno je da će se pravosudni zakoni uskladiti sa usvojenim amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu amandmana. U skladu sa ovim normativnim uputom, formirane su radne grupe za izradu nacrta sudskih i javnotužilačkih zakona, a čije radne verzije su u međuvremenu objavljene i bile su predmet javne rasprave i savetodavnog mišljenja Venecijanske komisije, nakon čega je Vlada Republike Srbije dana 17. 1. 2023. godine usvojila set predloga zakona kojim se sprovode navedene promene Ustava. Međutim, usvojenim ustavnim i predloženim zakonskim rešenjima nisu iscrpljene sve mogućnosti koje bi u potrebnom obimu upotpunile standarde za sudstvo, pa je stoga preostalo da se iznova ukaže na nedostatke koje ima predloženi zakonodavni okvir, a koji se tiču pitanja materijalne samostalnosti, kao jedne od garantija nezavisnosti sudija i sudova. Ovo naročito i kod potrebe da se sva pitanja iz sfere materijalnog (plate sudija, naknade i penzije) konačno urede na jednom mestu, a u okviru propisa kojim se uređuje položaj sudija, njihov izbor i prestanak funkcije. Dakle, svrha ovog teksta nije da ukaže na potrebu za normativnim garancijama materijalnog kroz adekvatne plate nosilaca pravosudnih funkcija u sudovima, koja svakako postoji i koja se može rešiti jednostavnom metodom upoređivanja nivoa plata sa prosečnom platom u zemlji, već da se ukaže na potrebu da se pitanje materijalnog dugoročno i sveobuhvatno reši novim Zakonom o sudijama, jer navedena pretpostavka nezavisnosti mora biti sadržana i uređena upravo ovim zakonom, čime bi se nesumnjivo uklonio sistemski propust uređenja ovog pitanja, kao i nedoumice koje će se javiti tokom primene odredbi više zakona i podzakonskih akata, a kojima će se i ubuduće, po svemu sudeći, uređivati ova oblast.

Ključne reči: Akt o promeni Ustava RS, pravosudni zakoni, materijalna samostalnost, nezavisnost sudova i sudija, plate, naknade, penzija.

1) Radni tekst Zakona o sudijama, koji je Ministarstvo pravde RS objavilo na svojoj internet stranici https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radneverzijepropisa.php usvojen od strane Vlade Republike Srbije dana 17. 1. 2023. godine.

NAJVIŠI SUD U NEREDU STAVOVA O TROŠKOVIMA BANKARSKIH KREDITA

NEDOUMICE

SUDSKO ORGANIZACIONO PRAVO

UDK:340.142:347.991(497.11)
347.455(497.11)
COBISS.SR-ID 50491401

NAJVIŠI SUD U NEREDU STAVOVA O TROŠKOVIMA BANKARSKIH KREDITA
* Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji.
Rezime: Vrhovni kasacioni sud usvaja načelna mišljenja i pravne stavove, radi ujednačavanja ukupne sudske prakse. To čini tumačenjem važećih propisa, ne narušavajući njihove okvire. U ovom slučaju propisi su ostali isti, ali je njihovo tumačenje promenjeno kao da su bitno izmenjeni.
Ključne reči: Vrhovni kasacioni sud, Građansko odeljenje, troškovi obrade bankarskih kredita.

SUKOB NADLEŽNOSTI U OBLASTI RADNIH ODNOSA IZMEĐU UPRAVNOG SUDA I DRUGIH SUDOVA U NOVIJOJ PRAKSI VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

OGLEDI

SUDSKO ORGANIZACIONO PRAVO

UDK: 347.919:331.109(497.11)
COBISS.SR-ID 46696457

SUKOB NADLEŽNOSTI U OBLASTI RADNIH ODNOSA IZMEĐU UPRAVNOG SUDA
I DRUGIH SUDOVA U NOVIJOJ PRAKSI VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
* Katarina Manojlović Andrić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Rešavanje predmeta spora pred nadležnim sudom predstavlja osnovnu procesnu pretpostavku zakonitog suđenja. Za odlučivanje u sporovima iz radnih odnosa stvarno su nadležni sudovi opšte nadležnosti i Upravni sud.
Odredbama Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, kao i o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, dok apelacioni sud odlučuje o žalbama na ove presude. Prema članu 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova, Upravni sud sudi u upravnim sporovima, a posebnim zakonima koji uređuju tzv. „službeničke radne odnose“ propisano je kada se prilikom odlučivanja o pravima, dužnostima i disciplinskoj odgovornosti službenika može pokrenuti upravni spor. Normama zakona nisu otklonjene sve nedoumice o stvarnoj nadležnosti sudova u sporovima koji mogu nastati povodom radnog odnosa, pa ni sukobi nadležnosti između sudova opšte nadležnosti i Upravnog suda, koji su prisutni i u novijoj praksi Vrhovnog kasacionog suda.

Ključne reči: Zakon o uređenju sudova, svarna nadležnost sudova, sukob nadležnosti.

Sudska zaštita uzbunjivača

UDK: 343.85:343.352(497.11)

SUDSKA ZAŠTITA UZBUNJIVAČA1)
Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Rezime: Najbolja zaštita uzbunjivača je sveobuhvatna zakonska zaštita uzbunjivača od odmazde, bezbedni i dostupni kanali za uzbunjivanje, poverljivost u vezi sa otkrivanjem informacija, sankcije za odmazdu nad uzbunjivačima, pravila postupka kojima se obezbeđuje hitnost u postupanju, prevaljivanje tereta dokazivanja u vezi sa odmazdom na poslodavca, a naročito delotvorna i brza privremena zaštita uzbunjivača.

Ključne reči: sloboda izražavanja, uzbunjivanje, saopštavanje informacija, uzbunjivač, poslodavac, kanali za uzbunjivanje, unutrašnje, spoljašnje i uzbunjivanje javnosti, objavljivanje tajnih informacija, obaveze poslodavca, obaveze uzbunjivača, povezano lice, putativni uzbunjivač, sudska nadležnost, prethodna sudska zaštita uzbunjivača, sudska zaštita uzbunjivača, tužbe za zaštitu prava uzbunjivača, posebni sporovi, posebna pravila postupka, prekršajna odgovornost.