Izmene i dopune antikorupcijskog zakonodavstva Republike Srbije
UDK: 343.85:343.352(497.11)
340.137:343.2/.7(4-12:497.11)“2019″
IZMENE I DOPUNE ANTIKORUPCIJSKOG ZAKONODAVSTVA REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Tokom 2019. godine došlo je do značajnih izmena u zakonodavstvu Republike Srbije, koje se odnose na sprečavanje i suzbijanje korupcije. To važi i za novele krivičnog zakonodavstva, koje su jednim delom vezane i za ispunjavanje obaveza proisteklih iz izveštaja komiteta međuvladinih tela MANIVAL i FATF, a posebno za novele propisa vezanih za prevenciju koruptivnog ponašanja koje su takođe jednim delom rezultat preporuka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava. Polazeći od toga, u radu su izloženi struktura i ključni sadržaji antikorupcijskih zakona noveliranih u decembru 2019. godine, odnosno ukazano je na razloge za njihovo donošenje i analizirane su novine u njihovom sadržaju s ciljem procene realnog značaja pomenutih zakona za pravnu teoriju i praksu. Ukazano je i na značaj Memoranduma o razumevanju o saradnji u borbi protiv korupcije u okviru Antikorupcijske inicijative Jugoistočne Evrope, čija je ratifikacije bitna za dogradnju pomenutih mera.
Ključne reči: korupcija, prevencija, represija, javni resurs, funkcioner, prekršaj.
Bitne karakteristike novog Zakona o oružju
UDK: 351.753(497.11)
BITNE KARAKTERISTIKE NOVOG ZAKONA O ORUŽJU
Dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu.
Rezime: U radu se ukazuje na najvažnije karakteristike novog Zakona o oružju i municiji, koji je počeo da se primenjuje od 4. marta 2016. godine posle skoro dvadeset pet godina primene prethodnog Zakona o oružju i municiji. Autor posebno ukazuje na razlike u odnosu na dosadašnje zakonske odredbe.
Ključne reči: Zakon o oružju i municiji, kategorije oružja, nabavljanje oružja, držanje oružja, oružni list.
Sporazum o priznanju u krivičnom i prekršajnom postupku
UDK: 343.144
SPORAZUM O PRIZNANJU U KRIVIČNOM I PREKRŠAJNOM POSTUPKU
Prof. dr Momčilo Grubač, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Rezime: Sporazumi koje u savremenom krivičnom postupku zaključuju organi gonjenja (krivičnog ili prekršajnog) sa osumnjičenim imaju cilj da ubrzaju suđenja, olakšaju krivični postupak i rasterete sudove koji su postali zabrinjavajuće zatrpani ogromnom količinom predmeta koje sve teže rešavaju do isteka rokova zastarelosti. Jedna od ustanova te “konsenzualne pravde“ je sporazum o priznanju krivičnog dela, odnosno prekršaja koji organi gonjenja i prezumptivni učinilac krivičnog dela, odnosno prekršaja zaključuju da bi jedni (organi gonjenja) uštedeli vreme i napore u mukotrpnom poslu dokazivanja činjenica relevantnih za donošenje odluke o postojanju delikta i odgovornosti, a drugi (osumnjičeni) da bi postigli
povoljniji ishod krivičnog postupka, odnosno blažu presudu. Ustanova je preuzeta iz američkog krivičnog postupka i u naš ZKP uneta 2009. god. i bez značajnijih izmena preuzeta u Zakonik iz 2011. godine. Naknadno, Zakonom o izmenama i dopunama ZKP iz maja 2014. (“Sl. glasnik RS“, 55/2014) neka od pitanja vrlo važnih za njenu primenu uređena su na bitno drugačiji način. U radu su kritički razmotrene te izmene, ali i druga praktična i pravnoteorijska pitanja.
Ključne reči: sporazum, priznanje, krivično delo, prekršaj, krivični postupak, prekršajni postupak, javni tužilac, okrivljeni.