Nasilje u porodici prema Porodičnom zakonu i Krivičnom zakoniku sa posebnim osvrtom na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
UDK: 343.85:343.54/.55(497.11)
343.85:343.62(497.11)
NASILJE U PORODICI PREMA PORODIČNOM ZAKONU I KRIVIČNOM ZAKONIKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI
Maja Gluščević, advokatski pripravnik.
Rezime: Pojava sve većeg broja nasilnika i samog nasilja u porodici dovela je Republiku Srbiju do tačke kada se morao doneti nov propis koji će brže, bolje i efikasnije pružiti zaštitu žrtvama nasilja u porodici, pre svega ženama i deci koji su najčešće žrtve nasilja. Povećan broj nasilja i nasilnika, kao i događaja sa smrtnim ishodom, zahtevao je preduzimanje mera i postupaka koji će žrtvama nasilja u porodici odmah, odnosno što efikasnije pružiti zaštitu, po hitnom postupku od strane ovlašćenih organa i to pre svega policije, koja najčešće prva reaguje na prijavu nasilja u porodici, zatim tužioca i centra za socijalni rad, kao tri najvažnija organa u oblasti zaštite žrtava nasilja u porodici. Iako je nasilje u porodici regulisano Porodičnim zakonom i predviđeno kao krivično delo Krivičnim zakonikom, očigledno to nije dovoljno i ne daje pozitivne rezultate u sprečavanju nasilja u porodici, pa je zakonodavac bio primoran da još jednim propisom pokuša da stane na put nasilju i zaštiti porodicu kao najvažniju zajednicu ljudi u jednom društvu.
Ključne reči: Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, nasilje u porodici, nasilnik, žrtve nasilja u porodici, policija, tužilaštvo, centar za socijalni rad.
Unapređivanje ustavnih odredaba o pravosuđu i vladavini prava
UDK: 342.531.43(497.11)
UNAPREĐIVANJE USTAVNIH ODREDABA O PRAVOSUĐU I VLADAVINI PRAVA
I
NARATIVNI DEO
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Univerziteta Union u penziji
Rezime: Pravosuđe u elementarnom značenju čine sudovi i javna tužilaštva. Iako su oni po funkcijama koje vrše u “najbližem srodstvu”, javna tužilaštva su po ustavnom ustrojstvu bliža izvršnoj vlasti nego sudskoj. Zato i postoji potreba da se u predstojećim ustavnim promenama sudovi i javna tužilaštva urede na bazi jedinstvenih principa, kao pravosudna vlast nasuprot zakonodavne i izvršne vlasti. Tema ovog broja nudi narativni i normativni tekst o organima pravosudne vlasti koji će nezavisno od političkih i svih drugih uticaja ostvarivati Ustavom utvrđenu nadležnost.
Ključne reči: podela vlasti, pravosudna vlast, institucionalna i personalna nezavisnost, sudstvo, javno tužilaštvo, sudije i javni tužioci, predsednici sudova i javnih tužilaštava, Visoki pravosudni savet.
Novi Zakon o opštem upravnom postupku – Prvostepeni upravni postupak
UDK: 35.077.3(497.11)
NOVI ZAKON O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Prvostepeni upravni postupak
Ruža Urošević, sudija Upravnog suda.
Rezime: Novi Zakon o opštem upravnom postupku čija primena počinje 1. 6. 2017. godine, predstavlja osnovni zakon za postupanje u svim upravnim stvarima, s tim da se pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonima urediti ako je to u pojedinim oblastima neophodno, ako je takvo uređivanje u saglasnosti sa osnovnim načelima određenim ovim zakonom i ako se time ne smanjuje nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih ovim zakonom. Zbog toga je naročito važno da celokupna pravnička javnost bude upoznata sa pravilima postupka propisanim ovim zakonom, a posebno sa pravilima koja se odnose na prvostepeni upravni postupak (pokretanje i tok postupka, donošenje i sastavne delove rešenja i zaključka), čemu je posvećen pretežni deo zakonskih normi.
Ključne reči: prvostepeni upravni postupak,prvostepeni organ, rešenje, zaključak.
Božanstvo i pravo
UDK: 340.12/.13
BOŽANSTVO I PRAVO*
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
* Ovaj članak je rezultat rada na istraživačkom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za 2019. godinu pod nazivom „Identitetski preobražaj Srbije“ koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Možda je na pitanje zašto je izabrana upravo ova a ne neka druga tema odgovor sadržan u sledećem: najveća opasnost za većinu nas nije u tome što je naš cilj isuviše visoko i što ga ne dostižemo, nego u tome što je isuviše nisko i što ga dostižemo.
Na osnovu sačuvanih artefakata i najstarijih pravnih spomenika mogu se zamisliti četiri faze u razvoju veze božanstva i prava: prva je pretpostavljena vladavina bogova i božanskih zakona, u kojoj se bogovi ili bog pojavljuju kao tvorci i izvršioci prava nad ljudima; druga je vladavina božjih namesnika, tj. nešto poznatija faza u kojoj bogovi podaruju božanske zakone izabranim pojedincima koji vladaju u ime božanstva i staraju se o sprovođenju prava nad ljudima; treća je prihvaćena i dobro poznata vladavina ljudskih vladara kao stvaralaca i izvršilaca naknadno idealizovanog ljudskog prava, prethodno miropomazanih od strane nekog verskog autoriteta; četvrta je naša sadašnjost koju predstavlja vladavina izabranih laičkih vladara ili predstavničkih organa državne vlasti, koji zasebno ili zajedno stvaraju i sprovode vladavinu svetovnih zakona i prava.
Ali, to nije kraj, jer ljudski vladari postoje, i danas se ponašaju kao da su bogovi. Samo su u senci, izvan javne scene koju oličava zvanična vlast, koja ih sluša, dela po njihovim zapovestima a prikazuje sebe kao ispravnu i pravednu. Dakle, bogovi i vladari i dalje postoje, samo nisu astronauti sa drugih planeta, božji namesnici na zemlji ili miropomazana ljudska bića. Danas su oni skriveni, nevidljivi i skoro nepoznati, dok je pravo postalo još važnije sredstvo za meko sprovođenje vlasti nad ljudima. I samo pravo je postalo neka vrsta božanstva. Malo se toga suštinski promenilo tokom proteklih šest milenijuma.
Novi svetski poredak je 29. januara 1991. godine zvanično najavio tadašnji američki predsednik Džordž Buš Stariji u svom obraćanju američkom Kongresu. I dok jedni smatraju da je reč samo o političkoj frazi, drugi misle da je reč o stvaranju novog feudalnog ili robovlasničkog svetskog poretka, treći o ukidanju sadašnjih država i nacija u korist totalitarne Svetske države ili barem Svetske vlade korporativnog tipa, četvrti o suštinskoj promeni ljudskog bića u duhu eugenike, transhumanizma itd. Jedno je sigurno: globalisti žele da u potpunosti preobraze sve što je vezano za današnje društvo. To uključuje ekonomiju, vladu, zabavu, društvene odnose, porodicu, pa čak i religijska verovanja.
Ključne reči: božanstvo, istorija, pravo, zakonici, vladar, vladavina prava.
Suđenje u razumnom roku u parnicama iz radnih odnosa kroz praksu Evropskog suda pravde i praksu domaćih sudova
UDK: 347.91:331.109(4)
342.722:347.962.6
SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA KROZ PRAKSU EVROPSKOG SUDA PRAVDE I PRAKSU DOMAĆIH SUDOVA
Mr Vesna Bilbija, sudijski pomoćnik, u zvanju savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije, Odeljenje u Novom Sadu.
Rezime: Iako u postupcima u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova, oni traju godinama i zbog toga neretko završavaju pred Evropskim sudom za ljudska prava. Broj predstavki u Strazburu je u periodu od 2011. do 2013. godine porastao 300 puta, što je za posledicu imalo obavezu Republike Srbije da isplati visoke iznose na ime naknade štete.
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku uvedena je u domaći pravosudni sistem od maja 2014. godine kroz modalitet „ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku“. Uvođenje ove ustavne žalbe predstavljalo je intervenciju zakonodavca u cilju otklanjanja daljih povreda ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine.
Budući da ovo rešenje nije dalo odgovarajuće rezultate, u Republici Srbiji je ovo ljudsko i Ustavom zajemčeno pravo, po prvi put uređeno posebnim zakonom – Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se primenjuje od 1. 1. 2016. godine.
U ovom radu učinjen je osvrt na praksu sudova, Evropskog i domaćih, u pogledu zaštite prava na suđenje u razumnom roku u parnicama iz radnih odnosa.
Ključne reči: pravo na suđenje u razumnom roku, parnice iz radnih odnosa, hitno rešavanje radnih sporova, optimalno potrebno vreme.
Valutna obaveza u ekstremno promenjenim okolnostima
UDK: 347.91:336.717.061
VALUTNA OBAVEZA U EKSTREMNO PROMENJENIM OKOLNOSTIMA
Prof. dr Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog suda i redovni profesor Pravnog fakulteta Union u penziji.
Rezime: Prvobitna odredba o valutnoj obavezi iz člana 395. Zakona o obligacionim odnosima predviđala je da se dinarska plaćanja obaveze utvrđene u stranoj valuti vrše po kursu u trenutku nastanka obaveze. Njena primena u uslovima hiperinflacije u prvim godinama poslednje decenije prošlog veka izlagala je, zbog potpunog nestanka supstance obaveze, nepodnošljivoj nepravdi poverioca, pa je pod uticajem sudske prakse došlo do noveliranja člana 395. Zakona o obligacionim odnosima utoliko što je predviđeno da se dinarska naplata vrši po kursu u trenutku ispunjenja obaveze. Mnogo godina kasnije i novelirana odredba ispoljila je slabost kada su korisnici dugoročnih kredita u švajcarskim francima koji ih isplaćuju u dinarskim ratama zapali u nevolju usled ekstremno povećanog kursa pomenute valute prema dinaru. Autor ovog teksta smatra da postoje razlozi za raskid ugovora usled promenjenih okolnosti. Ali on ide i dalje, jer smatra da i novelirani propis valja novelirati, dopunom člana 395. Zakona o obligacionim odnosima sa dva nova stava, kojima se određuje mera podnošljivog i prag nepodnošljivog rizika.
Ključne reči: valutna obaveza, ekstremne promene okolnosti, prvobitni član 395. ZOO, načelno mišljenje Vrhovnog suda Srbije, novelirani član 395. ZOO, mera podnošljivog i prag nepodnošljivog rizika.
Položaj političkih stranaka nacionalnih manjina u izbornom postupku u Republici Srbiji
UDK: 342.724/.728:321.022(497.11)
329(497.11)
323.1/.2(497.11)
POLOŽAJ POLITIČKIH STRANAKA NACIONALNIH MANJINA U IZBORNOM POSTUPKU U REPUBLICI SRBIJI
Radojka Marinković, sudija Upravnog suda.
Rezime: Predmet rada je razmatranje pitanja o nadležnosti i kriterijumima na osnovu kojih izborne komisije odlučuju o priznavanju položaja političke stranke nacionalne manjine podnosiocu proglašene izborne liste i posle donošenja Zakona o političkim strankama koji, između ostalog, definiše pojam i uređuje postupak registracije političke stranke nacionalne manjine i koji prema predmetu svog uređenja predstavlja lex specialis u odnosu na izborne propise. U radu je prikazan i pregled ustavne, sudske i izborne prakse na datu temu. Razmatrano pitanje je od bitnog uticaja, s obzirom na meru “pozitivne diskriminacije” radi obezbeđenja stvarne političke participacije nacionalnih manjina, ustanovljenu izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz 2004. godine,1) kojom je političkim strankama nacionalnih manjina i koalicijama tih stranaka omogućeno da učestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. Ova mera sadržana je i u propisima koji uređuju izborni postupak na pokrajinskom i lokalnom nivou. S obzirom da predmet proizlazi iz značaja političke reprezentacije i normativnog opredeljenja Republike Srbije za priznavanje i garantovanje individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina koje žive na njenoj teritoriji, dat je kratak prikaz međunarodnih standarda i preporuka, te zakonodavnopravni okvir zaštite prava manjina u Republici Srbiji u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i jezika i pisma. Saglasno predmetu razmatranja, posebno su prikazani međunarodni standardi i preporuke za učešće manjina u javnoj vlasti, te zakonska rešenja o položaju manjina u izbornim zakonodavstvima zemalja u okruženju. Tema rada proizašla je iz spornih pravnih pitanja koja su se u praksi pojavila u izbornom procesu u izborima 2016. godine. Cilj rada je da ukaže na potrebu usklađivanja propisa iz oblasti izbornog prava sa kasnije donetim propisima koji su prema predmetu uređenja lex specialis u odnosu na pravna pitanja regulisana izbornim propisima, ali i obavezu poštovanja dostignutih nivoa zaštite manjinskih prava i obavezu poštovanja načela pravičnosti2) kroz obezbeđivanje ujednačene primene propisa u praksi.
Ključne reči: izbori, izborni postupak, političke stranke, nacionalne manjine, pozitivna diskriminacija, međunarodni standardi i preporuke, zaštita prava
Osnovna načela novog Zakona o opštem upravnom postupku
UDK: 342.9:35.077.3(497.11)
OSNOVNA NAČELA NOVOG ZAKONA O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.
Rezime: Novi Zakon o opštem upravnom postupku je stupio na snagu 9. 3. 2016. godine, a u primeni je od 1. 6. 2017. godine. Odredbe čl. 9, 103. i 207. su u primeni od 8. 6. 2016. godine. To je drugi procesni zakon ove vrste od Drugog svetskog rata. Zadatak ovog rada je da prikaže novine u načelima Zakona u odnosu na Zakon koji prestaje da važi početkom primene novog, a i da ukaže na sadržinu načela onako kako ih vidi sudska praksa što će omogućiti i potpuniju primenu ostalih procesnih odredbi. Poruka rada zasnovana na pristupu tumačenja kako samih načela tako i čitavog zakona je u promeni svesti o značaju Zakona i stavljanje u njegovo središte položaja stranke sa njenim pravima i pravnim interesima u postupku, naravno, i sa obavezama. Na taj način i građanin doživljava državu kao svoju, pa će i na zakonu utvrđene obaveze lakše podnositi.
Ključne reči: ZUP, upravna stvar, načela, upravno-sudska praksa, zaštita stranke.
Izvršavanje odluka u porodičnopravnoj zaštiti prema odredbama novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju Republike Srbije
UDK: 347.952:347.63/.64(497.11)
IZVRŠAVANJE ODLUKA U PORODIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI PREMA ODREDBAMA NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Prof. dr Milan Počuča, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija Novi Sad.
Rezime: Pitanje primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju u delu izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima predstavlja cilj i svrhu ovog rada. U radu autori komentarišu, upoređuju i predlažu nova rešenja vezana za glavu pet Zakona. Pitanja predaje deteta u izvršnom postupku,izvršavanja radi utvrđivanja ličnih odnosa sa detetom i izvršavanja radi zaštite od nasilja u porodici u cilju zaštite prava deteta, razmatraju se kroz odredbe samog Zakona ali i očekivane posledice koje će primena ovog dela Zakona izazvati u sudskoj praksi.
Pored pomenutih pitanja autori posebno obrađuju temu privremenih mera koja je izuzetno važna u samoj primeni Zakona u delu porodičnopravnih odnosa. Obrađuje se i analizira i uloga centara za socijalni rad u izvršenju sudskih odluka u oblasti porodičnih odnosa.
Ključne reči: predaja deteta, izvršenje, prinudno oduzimanje deteta, organ starateljstva, privremene mere.
Disciplinska i materijalna odgovornost zaposlenih iz ugla novog Zakona o policiji
UDK: 354.31(497.11)
349.22:331.108.6-057.34(497.11)
DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH IZ UGLA NOVOG ZAKONA O POLICIJI
Vesna Nikolić, advokat.
Rezime: U ovom radu su obrađene neke od novina koje donosi Zakon o policiji, u vezi sa disciplinskom i materijalnom odgovornošću zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova; privremeno udaljenje sa rada, zastarelost za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka; način na koji se tumače pojedini radnopravni instituti i konkretno primenjuju propisane norme; zatim, rezultati i posledice koje proizvode postupci koji se vode u primeni tih normi u odnosu na zaposlene i državu, kao i osvrt na praksu upravnih organa u sprovedenim upravnim postupcima u ovoj materiji i praksu Upravnog suda u vezi sa upravnosudskim sporovima, radi zaštite prava iz radnog odnosa policijskih službenika. U radu je prikazano i iskustveno viđenje autora pojedinih zakonskih rešenja u oblasti radnih odnosa, sa posebnim osvrtom na disciplinsku i materijalnu odgovornost zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Ključne reči: Zakon o policiji, povrede službene dužnosti, zastarelost, materijalna odgovornost, troškovi postupka, privremeno udaljenje sa rada.