Osnovna načela novog Zakona o opštem upravnom postupku
UDK: 342.9:35.077.3(497.11)
OSNOVNA NAČELA NOVOG ZAKONA O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.
Rezime: Novi Zakon o opštem upravnom postupku je stupio na snagu 9. 3. 2016. godine, a u primeni je od 1. 6. 2017. godine. Odredbe čl. 9, 103. i 207. su u primeni od 8. 6. 2016. godine. To je drugi procesni zakon ove vrste od Drugog svetskog rata. Zadatak ovog rada je da prikaže novine u načelima Zakona u odnosu na Zakon koji prestaje da važi početkom primene novog, a i da ukaže na sadržinu načela onako kako ih vidi sudska praksa što će omogućiti i potpuniju primenu ostalih procesnih odredbi. Poruka rada zasnovana na pristupu tumačenja kako samih načela tako i čitavog zakona je u promeni svesti o značaju Zakona i stavljanje u njegovo središte položaja stranke sa njenim pravima i pravnim interesima u postupku, naravno, i sa obavezama. Na taj način i građanin doživljava državu kao svoju, pa će i na zakonu utvrđene obaveze lakše podnositi.
Ključne reči: ZUP, upravna stvar, načela, upravno-sudska praksa, zaštita stranke.
Izvršavanje odluka u porodičnopravnoj zaštiti prema odredbama novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju Republike Srbije
UDK: 347.952:347.63/.64(497.11)
IZVRŠAVANJE ODLUKA U PORODIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI PREMA ODREDBAMA NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Prof. dr Milan Počuča, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija Novi Sad.
Rezime: Pitanje primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju u delu izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima predstavlja cilj i svrhu ovog rada. U radu autori komentarišu, upoređuju i predlažu nova rešenja vezana za glavu pet Zakona. Pitanja predaje deteta u izvršnom postupku,izvršavanja radi utvrđivanja ličnih odnosa sa detetom i izvršavanja radi zaštite od nasilja u porodici u cilju zaštite prava deteta, razmatraju se kroz odredbe samog Zakona ali i očekivane posledice koje će primena ovog dela Zakona izazvati u sudskoj praksi.
Pored pomenutih pitanja autori posebno obrađuju temu privremenih mera koja je izuzetno važna u samoj primeni Zakona u delu porodičnopravnih odnosa. Obrađuje se i analizira i uloga centara za socijalni rad u izvršenju sudskih odluka u oblasti porodičnih odnosa.
Ključne reči: predaja deteta, izvršenje, prinudno oduzimanje deteta, organ starateljstva, privremene mere.
Disciplinska i materijalna odgovornost zaposlenih iz ugla novog Zakona o policiji
UDK: 354.31(497.11)
349.22:331.108.6-057.34(497.11)
DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST ZAPOSLENIH IZ UGLA NOVOG ZAKONA O POLICIJI
Vesna Nikolić, advokat.
Rezime: U ovom radu su obrađene neke od novina koje donosi Zakon o policiji, u vezi sa disciplinskom i materijalnom odgovornošću zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova; privremeno udaljenje sa rada, zastarelost za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka; način na koji se tumače pojedini radnopravni instituti i konkretno primenjuju propisane norme; zatim, rezultati i posledice koje proizvode postupci koji se vode u primeni tih normi u odnosu na zaposlene i državu, kao i osvrt na praksu upravnih organa u sprovedenim upravnim postupcima u ovoj materiji i praksu Upravnog suda u vezi sa upravnosudskim sporovima, radi zaštite prava iz radnog odnosa policijskih službenika. U radu je prikazano i iskustveno viđenje autora pojedinih zakonskih rešenja u oblasti radnih odnosa, sa posebnim osvrtom na disciplinsku i materijalnu odgovornost zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Ključne reči: Zakon o policiji, povrede službene dužnosti, zastarelost, materijalna odgovornost, troškovi postupka, privremeno udaljenje sa rada.
Predstojeća novela krivičnog zakonodavstva i dela terorističkog kriminaliteta
UDK: 343.21(497.11)
343.85:343.9.02
PREDSTOJEĆA NOVELA KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA I DELA TERORISTIČKOG KRIMINALITETA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: U aktuelnom Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, odnosno Nacrtu zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, uočava se nastojanje zakonodavca Republike Srbije da unapredi krivično-materijalne i formalno-organizacione okvire borbe sa određenim vidovima kriminaliteta. Konkretnije posmatrano, nema sumnje da je u oba pomenuta dokumenta intencija da se stvore novi i unaprede već postojeći uslovi za borbu protiv finansijskog kriminala i korupcije. S tim u vezi postavlja se pitanje da li će se i u kolikoj meri ove reforme odraziti na korpus terorističkog kriminaliteta, koji je temeljno noveliran prilikom izmena i dopuna Krivičnog zakonika od 2012. i 2014. godine. Ovo pitanje je posebno zanimljivo kada se ima u vidu najava uvođenja doživotnog zatvora u naš kazneni sistem.
Ključne reči: krivično pravo, zakonske novele, finansijski kriminalitet i korupcija, teroristički kriminalitet, kazna doživotnog zatvora.
Radni odnos na određeno vreme
UDK: 349.22:331.106.27(497.11)
RADNI ODNOS NA ODREĐENO VREME
Milan Ivošević, advokat.
Rezime: Radni odnos na određeno vreme, shodno Izmenama i dopunama Zakona o radu, traje najduže 24 meseca, što je dvostruko duže u odnosu na prethodno rešenje. U periodu njegovog najdužeg trajanja poslodavac i zaposleni mogu zaključiti jedan ili više takvih ugovora, ali takav radni odnos sa prekidima ili bez njih, ne može trajati duže od 24 meseca. Može trajati kraće – ukoliko prestane razlog usled koga je takav radni odnos zasnovan. Njegovo duže trajanje od zakonom određenog maksimuma dozvoljeno je samo u zakonom propisanim slučajevima. Ukoliko je ugovor o radu zaključen suprotno odredbama zakona, ili zaposleni ostane na radu kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena na koje je ugovor zaključen, takav radni odnos može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme.
Ključne reči: radni odnos na određeno vreme; rok koji ne može biti duži od 24 meseca; jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme; prekid rada; rok koji može biti duži od 24 meseca; novi ugovor o radu na određeno vreme po istom ili drugom osnovu; preobražaj radnog odnosa na neodređeno vreme.
Radni vek i pravo na penziju – s posebnim osvrtom na penzionisanje žena
UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)
RADNI VEK I PRAVO NA PENZIJU
sa posebnim osvrtom na penzionisanje žena
Gordana Vićentijević, dipl. pravnik.
Rezime: Radni vek je pojam koji se pojavljuje kao odrednica koja definiše prava na rad i u okviru rada ali i prava po osnovu rada, pre svega ostvarivanje prava na penziju. Radni vek kao osnovni kriterijum za određivanje trajanja zaposlenja može biti upotrebljen kao instrument izjednačavanja prava na rad zaposlenih, ali i kao način regulisanja obima zapošljavanja u nekom sektoru. Radni vek može predstavljati i kriterijum za zapošljavanje ali i kriterijum za uvećanje prihoda po osnovu rada – zarade.
Radni vek je i osnovni kriterijum za ostvarivanje prava na penziju, jer najnoviji propisi, staž osiguranja kao kriterijum za ostvarivanje prava na penziju svode na minimum (45 godina staža osiguranja). Svojevoljno penzionisanje ili penzionisanje po sili zakona kao pravo ali istovremeno i kao ograničenje prava u zavisnosti od profesije, česte izmene propisa, prestanak zaposlenja po sili zakona sa jedne i mogućnost sporazumnog produžetka zaposlenja sa druge strane, ostavlja veliki prostor za nerazumevanje. Opšti uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju i opšti uslov za prestanak radnog odnosa, iako su oba identična – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja – dva sasvim različita pravna instituta sa različitim pravnim posledicama. Nije moguće osnov za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja preobraziti u osnov za prestanak radnog odnosa. Odredba člana 20. Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru o prestanku radnog odnosa po sili zakona, primenjivala bi se samo na žene zaposlene u javnom sektoru i to one koje imaju mogućnost da ostvare pravo na starosnu penziju. Zbog povrede ravnopravnosti i jednakosti Ustavni sud je doneo rešenje o obustavljanju izvršenja svakog pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru do konačne odluke o oceni ustavnosti navedenog člana.
Ključne reči: radni vek, uslovi za penziju, penzija, maksimalni broj zaposlenih, penzionisanje žena, ravnopravnost i jednakost, stav Ustavnog suda.
Novi Zakon o sportu, na prvi pogled
UDK: 349::796(497.11)
NOVI ZAKON O SPORTU, NA PRVI POGLED
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji.
Rezime: Novi Zakon o sportu stupio je na snagu 16. februara 2016. godine. Bolji je od svih prethodnih u poslednjih 25 godina. Građu Zakona čine odredbe o: bavljenju sportom; sportistima i sportskim stručnjacima; sportskim organizacijama i njihovim asocijacijama; preduzetnicima u sportu; dečjem, školskom i univerzitetskom sportu; sportskim priredbama i objektima; opštem interesu i nacionalnoj strategiji u sportu; kategorizaciji i evidencijama u sportu; nadzoru nad primenom sportskih propisa; rešavanju sporova u sportu. Pored vrlina, ovaj tekst ukazuje i na mane Zakona.
Ključne reči: sport, sportisti, sportske organizacije, preduzetnici u sportu, opšti interes, sportske priredbe, sportski objekti, kategorizacija i evidencije.
Oficijelno pokretanje izvršnog postupka
UDK: 347.952
OFICIJELNO POKRETANJE IZVRŠNOG POSTUPKA
Dr Gordana Stanković, redovni profesor Univerziteta u Nišu.
Rezime: U radu se analizira oficijelno pokretanje izvršnog postupka, predviđeno odredbom člana 3. ZIO (2015), kao odstupanje od principa dispozicije kao osnovnog principa izvršne procedure u pogledu pokretanja postupka. Oficijelno pokrenut izvršni postupak vodi se u opštem interesu radi prinudne realizacije jednog javnopravnog potraživanja, radi zaštite interesa onih lica koja uživaju posebnu društvenu zaštitu, radi zaštite jednog faktičkog stanja, sprečavanja nasilnog postupanja ili nastupanja nenadoknadive štete. U oficijelno pokrenutom postupku izvršenja ili obezbeđenja, bez obzira da li je to glavni ili adhezioni postupak, uvek postoji samo jedna stranka – izvršni dužnik i sud rešenjem o izvršenju ili obezbeđenju određuje sredstvo i predmet izvršenja.
Ključne reči: izvršni postupak, načelo oficijelnosti, jednostranački izvršni postupak.
Položaj korisnika finansijskih usluga i valutna klauzula koja štiti interes banke
UDK: 336.717.061(497.11)
347.455
POLOŽAJ KORISNIKA FINANSIJSKIHUSLUGA I VALUTNA KLAUZULA KOJA ŠTITI INTERES BANKE
Dr Ana Opačić, docent na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.
Rezime: Pojedinac kao korisnik finansijskih usluga u današnjoj sferi izuzetno agresivne kreditne politike kojoj je izložen, a uz posedovanje elementarne finansijske pismenosti, neretko se nalazi kao slabija strana u ovom pravnom odnosu. Autor se u radu bavi pitanjem monopolskog položaja banaka koji je rezultirao brojnim kršenjima odredbi Zakona o obligacionim odnosima. Autor ukazuje na problem korišćenja valutnih klauzula u ugovorima o kreditu sa posebnim osvrtom na spornu valutnu klauzulu švajcarskog franka. Danas je pitanje zaštite korisnika finansijskih usluga aktuelizovano posebno zbog kredita vezanih za valutu švajcarskog franka. Naglim skokom ove valute koji je bio praćen, a po nekim indicijama i dodatno izazvan protivpravnim ponašanjem banaka koje su ove kredite plasirale, korisnici su dovedeni do ruba egzistencije i izvesnog gubitka doma u budućnosti, ukoliko se ne preduzmu organizovane mere od strane sektorskog regulatora tj. Narodne banke Srbije. U radu je dat hronološki pregled ovog problema u hrvatskom pravu, sa kritičkim osvrtom na izmene i dopune Zakona o potrošačkom kreditiranju, a u svetlu nove Direktive EU 2014/17/EU.
Ključne reči: korisnik finansijskih usluga, banka, kredit, švajcarski franak, Srbija.
Promene predviđene u Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika
UDK: 343.26(497.11)
PROMENE PREDVIĐENE U NACRTU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA
Prof. dr Nataša Mrvić Petrović, Institut za uporedno pravo, Beograd.
Rezime: U radu se analizira Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Ukazuje se da su najvažnije izmene u sistemu kazni (uvođenje doživotnog zatvora i kućnog zatvora) i u grupi krivičnih dela protiv privrede. Autor ukazuje na razloge izmena, ispituje kriminalno-političku opravdanost novih predloga i analizira razlike u odnosu na sadašnje zakonske odredbe.
Ključne reči: Krivični zakonik, doživotni zatvor, zatvor, kućni zatvor, krivična dela protiv privrede, korupcija.