Predstojeća novela krivičnog zakonodavstva i dela terorističkog kriminaliteta
UDK: 343.21(497.11)
343.85:343.9.02
PREDSTOJEĆA NOVELA KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA I DELA TERORISTIČKOG KRIMINALITETA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: U aktuelnom Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, odnosno Nacrtu zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, uočava se nastojanje zakonodavca Republike Srbije da unapredi krivično-materijalne i formalno-organizacione okvire borbe sa određenim vidovima kriminaliteta. Konkretnije posmatrano, nema sumnje da je u oba pomenuta dokumenta intencija da se stvore novi i unaprede već postojeći uslovi za borbu protiv finansijskog kriminala i korupcije. S tim u vezi postavlja se pitanje da li će se i u kolikoj meri ove reforme odraziti na korpus terorističkog kriminaliteta, koji je temeljno noveliran prilikom izmena i dopuna Krivičnog zakonika od 2012. i 2014. godine. Ovo pitanje je posebno zanimljivo kada se ima u vidu najava uvođenja doživotnog zatvora u naš kazneni sistem.
Ključne reči: krivično pravo, zakonske novele, finansijski kriminalitet i korupcija, teroristički kriminalitet, kazna doživotnog zatvora.
Radni odnos na određeno vreme
UDK: 349.22:331.106.27(497.11)
RADNI ODNOS NA ODREĐENO VREME
Milan Ivošević, advokat.
Rezime: Radni odnos na određeno vreme, shodno Izmenama i dopunama Zakona o radu, traje najduže 24 meseca, što je dvostruko duže u odnosu na prethodno rešenje. U periodu njegovog najdužeg trajanja poslodavac i zaposleni mogu zaključiti jedan ili više takvih ugovora, ali takav radni odnos sa prekidima ili bez njih, ne može trajati duže od 24 meseca. Može trajati kraće – ukoliko prestane razlog usled koga je takav radni odnos zasnovan. Njegovo duže trajanje od zakonom određenog maksimuma dozvoljeno je samo u zakonom propisanim slučajevima. Ukoliko je ugovor o radu zaključen suprotno odredbama zakona, ili zaposleni ostane na radu kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena na koje je ugovor zaključen, takav radni odnos može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme.
Ključne reči: radni odnos na određeno vreme; rok koji ne može biti duži od 24 meseca; jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme; prekid rada; rok koji može biti duži od 24 meseca; novi ugovor o radu na određeno vreme po istom ili drugom osnovu; preobražaj radnog odnosa na neodređeno vreme.
Radni vek i pravo na penziju – s posebnim osvrtom na penzionisanje žena
UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)
RADNI VEK I PRAVO NA PENZIJU
sa posebnim osvrtom na penzionisanje žena
Gordana Vićentijević, dipl. pravnik.
Rezime: Radni vek je pojam koji se pojavljuje kao odrednica koja definiše prava na rad i u okviru rada ali i prava po osnovu rada, pre svega ostvarivanje prava na penziju. Radni vek kao osnovni kriterijum za određivanje trajanja zaposlenja može biti upotrebljen kao instrument izjednačavanja prava na rad zaposlenih, ali i kao način regulisanja obima zapošljavanja u nekom sektoru. Radni vek može predstavljati i kriterijum za zapošljavanje ali i kriterijum za uvećanje prihoda po osnovu rada – zarade.
Radni vek je i osnovni kriterijum za ostvarivanje prava na penziju, jer najnoviji propisi, staž osiguranja kao kriterijum za ostvarivanje prava na penziju svode na minimum (45 godina staža osiguranja). Svojevoljno penzionisanje ili penzionisanje po sili zakona kao pravo ali istovremeno i kao ograničenje prava u zavisnosti od profesije, česte izmene propisa, prestanak zaposlenja po sili zakona sa jedne i mogućnost sporazumnog produžetka zaposlenja sa druge strane, ostavlja veliki prostor za nerazumevanje. Opšti uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju i opšti uslov za prestanak radnog odnosa, iako su oba identična – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja – dva sasvim različita pravna instituta sa različitim pravnim posledicama. Nije moguće osnov za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja preobraziti u osnov za prestanak radnog odnosa. Odredba člana 20. Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru o prestanku radnog odnosa po sili zakona, primenjivala bi se samo na žene zaposlene u javnom sektoru i to one koje imaju mogućnost da ostvare pravo na starosnu penziju. Zbog povrede ravnopravnosti i jednakosti Ustavni sud je doneo rešenje o obustavljanju izvršenja svakog pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru do konačne odluke o oceni ustavnosti navedenog člana.
Ključne reči: radni vek, uslovi za penziju, penzija, maksimalni broj zaposlenih, penzionisanje žena, ravnopravnost i jednakost, stav Ustavnog suda.
Novi Zakon o sportu, na prvi pogled
UDK: 349::796(497.11)
NOVI ZAKON O SPORTU, NA PRVI POGLED
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji.
Rezime: Novi Zakon o sportu stupio je na snagu 16. februara 2016. godine. Bolji je od svih prethodnih u poslednjih 25 godina. Građu Zakona čine odredbe o: bavljenju sportom; sportistima i sportskim stručnjacima; sportskim organizacijama i njihovim asocijacijama; preduzetnicima u sportu; dečjem, školskom i univerzitetskom sportu; sportskim priredbama i objektima; opštem interesu i nacionalnoj strategiji u sportu; kategorizaciji i evidencijama u sportu; nadzoru nad primenom sportskih propisa; rešavanju sporova u sportu. Pored vrlina, ovaj tekst ukazuje i na mane Zakona.
Ključne reči: sport, sportisti, sportske organizacije, preduzetnici u sportu, opšti interes, sportske priredbe, sportski objekti, kategorizacija i evidencije.
Oficijelno pokretanje izvršnog postupka
UDK: 347.952
OFICIJELNO POKRETANJE IZVRŠNOG POSTUPKA
Dr Gordana Stanković, redovni profesor Univerziteta u Nišu.
Rezime: U radu se analizira oficijelno pokretanje izvršnog postupka, predviđeno odredbom člana 3. ZIO (2015), kao odstupanje od principa dispozicije kao osnovnog principa izvršne procedure u pogledu pokretanja postupka. Oficijelno pokrenut izvršni postupak vodi se u opštem interesu radi prinudne realizacije jednog javnopravnog potraživanja, radi zaštite interesa onih lica koja uživaju posebnu društvenu zaštitu, radi zaštite jednog faktičkog stanja, sprečavanja nasilnog postupanja ili nastupanja nenadoknadive štete. U oficijelno pokrenutom postupku izvršenja ili obezbeđenja, bez obzira da li je to glavni ili adhezioni postupak, uvek postoji samo jedna stranka – izvršni dužnik i sud rešenjem o izvršenju ili obezbeđenju određuje sredstvo i predmet izvršenja.
Ključne reči: izvršni postupak, načelo oficijelnosti, jednostranački izvršni postupak.
Položaj korisnika finansijskih usluga i valutna klauzula koja štiti interes banke
UDK: 336.717.061(497.11)
347.455
POLOŽAJ KORISNIKA FINANSIJSKIHUSLUGA I VALUTNA KLAUZULA KOJA ŠTITI INTERES BANKE
Dr Ana Opačić, docent na Visokoj školi za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo.
Rezime: Pojedinac kao korisnik finansijskih usluga u današnjoj sferi izuzetno agresivne kreditne politike kojoj je izložen, a uz posedovanje elementarne finansijske pismenosti, neretko se nalazi kao slabija strana u ovom pravnom odnosu. Autor se u radu bavi pitanjem monopolskog položaja banaka koji je rezultirao brojnim kršenjima odredbi Zakona o obligacionim odnosima. Autor ukazuje na problem korišćenja valutnih klauzula u ugovorima o kreditu sa posebnim osvrtom na spornu valutnu klauzulu švajcarskog franka. Danas je pitanje zaštite korisnika finansijskih usluga aktuelizovano posebno zbog kredita vezanih za valutu švajcarskog franka. Naglim skokom ove valute koji je bio praćen, a po nekim indicijama i dodatno izazvan protivpravnim ponašanjem banaka koje su ove kredite plasirale, korisnici su dovedeni do ruba egzistencije i izvesnog gubitka doma u budućnosti, ukoliko se ne preduzmu organizovane mere od strane sektorskog regulatora tj. Narodne banke Srbije. U radu je dat hronološki pregled ovog problema u hrvatskom pravu, sa kritičkim osvrtom na izmene i dopune Zakona o potrošačkom kreditiranju, a u svetlu nove Direktive EU 2014/17/EU.
Ključne reči: korisnik finansijskih usluga, banka, kredit, švajcarski franak, Srbija.
Promene predviđene u Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika
UDK: 343.26(497.11)
PROMENE PREDVIĐENE U NACRTU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA
Prof. dr Nataša Mrvić Petrović, Institut za uporedno pravo, Beograd.
Rezime: U radu se analizira Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Ukazuje se da su najvažnije izmene u sistemu kazni (uvođenje doživotnog zatvora i kućnog zatvora) i u grupi krivičnih dela protiv privrede. Autor ukazuje na razloge izmena, ispituje kriminalno-političku opravdanost novih predloga i analizira razlike u odnosu na sadašnje zakonske odredbe.
Ključne reči: Krivični zakonik, doživotni zatvor, zatvor, kućni zatvor, krivična dela protiv privrede, korupcija.
Postupanje redovnih sudova po odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnoj žalbi
UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
342.736
POSTUPANJE REDOVNIH SUDOVA PO ODLUKAMA USTAVNOG SUDA DONETIM U POSTUPKU PO USTAVNOJ ŽALBI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Mr Nataša Plavšić, savetnik Ustavnog suda.
Rezime: Položaj Ustavnog suda u pravnom sistemu Republike Srbije određen je samostalnim Šestim delom Ustava. To ukazuje na njegovo posebno mesto i položaj u našem ustavnom poretku. U skladu sa Ustavom određenim položajem Ustavnog suda u članu 166. stav 2. Ustava predviđeno je i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. U tom kontekstu je i odredbom člana 171. stav 1. Ustava utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.
Ustav izričito ne uređuje pitanje međusobnog odnosa Ustavnog suda i sudske vlasti, niti pitanje postupanja sudova po odlukama Ustavnog suda. Ovo pitanje je postalo aktuelno uvođenjem ustavne žalbe u pravni sistem Republike Srbije, kad je Ustavni sud dobio nadležnost da pruža neposrednu zaštitu Ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda. Tako je Ustavni sud ušao u neposredniji odnos sa sudskom vlašću, a to pitanje je posebno postalo aktuelno donošenjem Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 109 od 28. novembra 2007. godine).
Redovni sudovi su dužni da poštuju i neposredno izvršavaju samo odluku Ustavnog suda donetu u konkretnom postupku po ustavnoj žalbi kojom je naloženo ponavljanje postupka u kome je učestvovao podnosilac ustavne žalbe, ili pak treća lica u odnosu na koja je Ustavni sud izričito proširio pravna dejstva svoje odluke. U tom slučaju redovni sudovi su dužni, ne samo da formalno postupe po nalogu Ustavnog suda već i da u ponovljenom postupku uvaže i sve ocene i stavove iznete u odluci koju izvršavaju. Nasuprot tome, kada odlučuju o stranačkom predlogu za ponavljanje postupka redovni sudovi su saglasno posebnim procesnim zakonima propisanim uslovima izričito ovlašćeni da samostalno odluče da li zbog donete odluke Ustavnog suda u drugom postupku ima mesta i ponavljanju postupka vođenog između lica koja nisu učestvovala u postupku po ustavnoj žalbi u kome je utvrđena povreda Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda.
Ključne reči: Ustav, Zakon o Ustavnom sudu, sistem redovne sudske i posebne ustavnosudske zaštite, zaštita zajemčenih prava i sloboda.
Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma
UDK: 343.85:[343.53:336.741.1(497.11)
ZAKON O OGRANIČAVANJU RASPOLAGANJA IMOVINOM U CILJU SPREČAVANJA TERORIZMA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd
Rezime: Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je niz rezolucija kojima se propisuje primena represivnih mera protiv terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Jedna od takvih mera odnosi se na ograničavanje raspolaganja imovinom terorista, koje do sada nije bilo regulisano u našem zakonodavstvu. Polazeći od toga, kao i od obaveza proisteklih iz članstva u Savetu Evrope, Narodna skupština Republike Srbije je 24. marta 2015. godine po hitnom postupku usvojila Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. To će svakako doprineti da Srbija bude prepoznata kao pouzdan partner međunarodnoj zajednici u borbi protiv globalnog terorizma, ali je značajan korak i u procesu harmonizacije naše legislative sa propisima Evropske unije. Najzad, nesporno je da će sprečavanje finansiranja terorizma od strane domaćih pravnih i fizičkih lica doprineti integritetu i stabilnosti finansijskog sistema, a samim tim i povećanju opšte pravne sigurnosti u Republici Srbiji.
Ključne reči: finansiranje terorizma, sprečavanje i suzbijanje, lista označenih lica, ograničavanje raspolaganja imovinom, harmonizacija propisa.
Sporazum o priznanju u krivičnom i prekršajnom postupku
UDK: 343.144
SPORAZUM O PRIZNANJU U KRIVIČNOM I PREKRŠAJNOM POSTUPKU
Prof. dr Momčilo Grubač, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Rezime: Sporazumi koje u savremenom krivičnom postupku zaključuju organi gonjenja (krivičnog ili prekršajnog) sa osumnjičenim imaju cilj da ubrzaju suđenja, olakšaju krivični postupak i rasterete sudove koji su postali zabrinjavajuće zatrpani ogromnom količinom predmeta koje sve teže rešavaju do isteka rokova zastarelosti. Jedna od ustanova te “konsenzualne pravde“ je sporazum o priznanju krivičnog dela, odnosno prekršaja koji organi gonjenja i prezumptivni učinilac krivičnog dela, odnosno prekršaja zaključuju da bi jedni (organi gonjenja) uštedeli vreme i napore u mukotrpnom poslu dokazivanja činjenica relevantnih za donošenje odluke o postojanju delikta i odgovornosti, a drugi (osumnjičeni) da bi postigli
povoljniji ishod krivičnog postupka, odnosno blažu presudu. Ustanova je preuzeta iz američkog krivičnog postupka i u naš ZKP uneta 2009. god. i bez značajnijih izmena preuzeta u Zakonik iz 2011. godine. Naknadno, Zakonom o izmenama i dopunama ZKP iz maja 2014. (“Sl. glasnik RS“, 55/2014) neka od pitanja vrlo važnih za njenu primenu uređena su na bitno drugačiji način. U radu su kritički razmotrene te izmene, ali i druga praktična i pravnoteorijska pitanja.
Ključne reči: sporazum, priznanje, krivično delo, prekršaj, krivični postupak, prekršajni postupak, javni tužilac, okrivljeni.