UGOVOR O PRODAJI KAPITALA I NAČIN REŠAVANJA PRAVA ZAPOSLENIH (II deo)

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 349.2:347.72.04(497.11)
COBISS.SR-ID 46697737

UGOVOR O PRODAJI KAPITALA I NAČIN REŠAVANJA PRAVA ZAPOSLENIH
(II deo)
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Ugovor o prodaji kapitala ima i zakonske elemente koji se odnose na način rešavanja prava zaposlenih. Sada su to fakultativni elementi dok su po ranijem Zakonu o privatizaciji to bili njegovi obavezni zakonski elementi. Sadržaj ugovora o prodaji kapitala u delu koji sadrži način rešavanja prava zaposlenih je posledica privatizacije poslodavca i njegov je sastavni deo. U tom delu su ugovorene radnopravne garancije u korist zaposlenih kao trećih lica što im daje samostalno pravo i u značenju ovlašćenja na pravno zaštitni zahtev. Program rešavanja viška zaposlenih nije socijalni program kao što ni kolektivni ugovor kod poslodavca nije socijalni program. Između njih postoji razlika u bitnom. Socijalni program je pojedinačni pravni akt čiji su učesnici i predstavnici zaposlenih i poslodavac koji obavezuje poslodavca s obzirom na svoj sadržaj. To je jedan od načina materijalizacije klauzule ugovora o prodaji kapitala.
Ključne reči: ugovor o prodaji kapitala, program rešavanja viška zaposlenih, način rešavanja prava zaposlenih, sporazum, samostalno pravo, korist zaposlenih, pravno zaštitni zahtev.

UGOVOR O PRODAJI KAPITALA I NAČIN REŠAVANJA PRAVA ZAPOSLENIH I deo

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 349.2:347.72.04(497.11)
COBISS.SR-ID 46697737

UGOVOR O PRODAJI KAPITALA I NAČIN REŠAVANJA PRAVA ZAPOSLENIH
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Ugovor o prodaji kapitala ima i zakonske elemente koji se odnose na način rešavanja prava zaposlenih. Sada su to fakultativni elementi dok su po ranijem Zakonu o privatizaciji to bili njegovi obavezni zakonski elementi. Sadržaj ugovora o prodaji kapitala u delu koji sadrži način rešavanja prava zaposlenih je posledica privatizacije poslodavca i njegov je sastavni deo. U tom delu su ugovorene radno-pravne garancije u korist zaposlenih kao trećih lica što im daje samostalno pravo i u značenju ovlašćenja na pravno zaštitni zahtev. Program rešavanja viška zaposlenih nije socijalni program kao što ni kolektivni ugovor kod poslodavca nije socijalni program. Između njih postoji razlika u bitnom. Socijalni program je pojedinačni pravni akt čiji su učesnici i predstavnici zaposlenih i poslodavac koji obavezuje poslodavca s obzirom na svoj sadržaj. To je jedan od načina materijalizacije klauzule ugovora o prodaji kapitala.
Ključne reči: ugovor o prodaji kapitala, program rešavanja viška zaposlenih, način rešavanja prava zaposlenih, sporazum, samostalno pravo, korist zaposlenih, pravno zaštitni zahtev.

Šta jeste, a šta nije dobro u Vašingtonskom sporazumu

UDK:341.241.8(497.11:497.115)“2020″

ŠTA JESTE, A ŠTA NIJE DOBRO U VAŠINGTONSKOM SPORAZUMU
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Vašingtonski sporazum o ekonomskoj saradnji Srbije i tzv. Kosova, uz posredovanje predsednika SAD, ima više dobrih strana nego mana. U ovom prilogu se navode i odredbe koje zaslužuju podršku i odredbe sa manama.

Ključne reči: strane u sporu, posrednik, dobre strane, mane, sporazum, Kosovo, neispunjenje obaveza, bilateralni sporazum

Sporazum o priznanju u krivičnom i prekršajnom postupku

UDK: 343.144

SPORAZUM O PRIZNANJU U KRIVIČNOM I PREKRŠAJNOM POSTUPKU
Prof. dr Momčilo Grubač, Pravni fakultet Univerziteta Union.

Rezime: Sporazumi koje u savremenom krivičnom postupku zaključuju organi gonjenja (krivičnog ili prekršajnog) sa osumnjičenim imaju cilj da ubrzaju suđenja, olakšaju krivični postupak i rasterete sudove koji su postali zabrinjavajuće zatrpani ogromnom količinom predmeta koje sve teže rešavaju do isteka rokova zastarelosti. Jedna od ustanova te “konsenzualne pravde“ je sporazum o priznanju krivičnog dela, odnosno prekršaja koji organi gonjenja i prezumptivni učinilac krivičnog dela, odnosno prekršaja zaključuju da bi jedni (organi gonjenja) uštedeli vreme i napore u mukotrpnom poslu dokazivanja činjenica relevantnih za donošenje odluke o postojanju delikta i odgovornosti, a drugi (osumnjičeni) da bi postigli
povoljniji ishod krivičnog postupka, odnosno blažu presudu. Ustanova je preuzeta iz američkog krivičnog postupka i u naš ZKP uneta 2009. god. i bez značajnijih izmena preuzeta u Zakonik iz 2011. godine. Naknadno, Zakonom o izmenama i dopunama ZKP iz maja 2014. (“Sl. glasnik RS“, 55/2014) neka od pitanja vrlo važnih za njenu primenu uređena su na bitno drugačiji način. U radu su kritički razmotrene te izmene, ali i druga praktična i pravnoteorijska pitanja.

Ključne reči: sporazum, priznanje, krivično delo, prekršaj, krivični postupak, prekršajni postupak, javni tužilac, okrivljeni.