Prestanak radnog odnosa državnom službeniku zbog učinjenog krivičnog dela
USTAVN O PRAVO
Prestanak radnog odnosa državnom službeniku zbog učinjenog krivičnog dela
Odredba Zakona o državnim službenicima, kojom je propisano da državnom službeniku prestaje radni odnos ako mu je izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora od najmanje šest meseci bez obzira na period proveravanja za učinjeno krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova državnog službenika, nije u saglasnosti sa Ustavom RS.
USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK
TEMA BROJA
USTAVNO PRAVO
UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK
* Borivoje Gajić, sudija u penziji AP Novi Sad.
Rezime: Pravo stranke na nezavisan, nepristrastan i zakonom ustanovljen sud, pravičnu i u razumnom roku donetu odluku na osnovu javne rasprave o njenim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv nje utvrđeno je odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS. Navedena regulativa u celosti odgovara regulativi člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojom je predviđeno da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Pravo na sudsku zaštitu u slučaju povrede ili uskraćivanja nekog ljudskog ili manjinskog prava garantovanog Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale je dakle ustavno pravo, tako da je pravo na sudsku zaštitu i pravo na suđenje u razumnom roku sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i Ustavom garantovano ljudsko pravo. Razlog usvajanja posebnog zakona o suđenju u razumnom roku pored ostalih bila je ocena da pravo na suđenje u razumnom roku ne može samo od sebe da se ostvari na osnovu ustavne norme u ustavnosudskom postupku i da je neophodno da se zakonom propiše način njegove zaštite, jer je isto element, derivat prava na sudsku zaštitu kojom se odgovarajućim procesnim zakonima, treba da stimulišu delotvoran i brz postupak sa jedne strane, a sa druge da se istim osigura pravična naknada zbog nastale povrede prava na suđenje u razumnom roku. Republika Srbija je i pre i nakon stupanja na snagu istog zakona izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava brojne sporove (ESLjP) koji su protiv nje vođeni zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ista brojnost upućuje na zaključak da je povreda prava na suđenje u razumnom roku, posebno u stečajnim i izvršnim postupcima sistemski problem prisutan u kontinuitetu u Republici Srbiji. Evolucija prakse Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima protiv Srbije pokazuje kako je od nepostojanja bilo kakvih pravnih sredstava kojima se štiti pravo na pravično suđenje isti sud zauzeo stav da je ustavna žalba delotvorno pravno sredstvo i širio ocenu o njenoj delotvornosti shodno izmenama u praksi Ustavnog suda. Opterećenost Ustavnog suda ne samo brojnim ustavnim žalbama, koje su postale nažalost i način otklanjanja neujednačene sudske prakse i neadekvatnih odluka redovnih sudova uz postupke zaštite prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima, stvaraju osnov za pitanje mogućnosti povrede prava na suđenje u razumnom roku i pred samim Ustavnim sudom. Ovo posebno u situaciji kada se na odluke po ustavnim žalbama pred istim sudom čeka više od tri godine i kada je procenat meritornih odluka neznatan. Navedena praksa Ustavnog suda nesumnjivo će dovesti do većeg broja odluka i ESLjP protiv RS u kojima će se isti sud izjasniti i o mogućoj povredi prava na suđenje u razumnom roku i pred Ustavnim sudom, na što ukazuju i neke odluke istog suda protiv zemalja u okruženju.
Ključne reči: razuman rok, ustavna povreda, ustavna žalba, delotvoran postupak, pravična naknada.
Prekoračenje optužbe
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Prekoračenje optužbe
Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu
dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.
Odbacivanje apelacije koju je podnijelo neovlašćeno lice
Odbacivanje apelacije koju je podnijelo neovlašćeno lice
Apelacija će se odbaciti kao nedopuštena ukoliko ju je podnijelo neovlašćeno lice.
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka
Pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba krivičnog postupka jer se zasniva na dokazu na kome se ne
može zasnivati i to na nalazu komisije veštaka Republičkog zavoda za sudska veštačenja AD Novi Sad, pošto se jedan od
dva veštaka na glavnom pretresu izjasnio da je stručni saradnik Zavoda za sudska veštačenja AD Novi Sad i da nije stalno
zapošljen u tom zavodu.
Naknada štete po osnovu izmakle koristi
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada štete po osnovu izmakle koristi
Kod naknade štete po osnovu izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima (optimističko predviđanje nije dovoljno), a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.
Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi
KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi
Za kvalifikovan oblik ovog krivičnog dela zahteva se veći broj lica, a pod tim se svakako ne smatra broj manji od pet.
Rok za sticanje svojine putem održaja
STVARNO PRAVO
Rok za sticanje svojine putem održaja
Rok za sticanje prava svojine putem redovnog održaja je deset godina, a za vanredni održaj dvadeset godina.
Usmeno zaveštanje
NASLEDNO PRAVO
Usmeno zaveštanje
Usmeno zaveštanje je izuzetni oblik zaveštanja koji se sačinjava u izuzetnim prilikama kada nije moguće sačiniti drugi oblik zaveštanja, pri čemu se pod izuzetnim prilikama podrazumeva između ostalog i iznenadno pogoršanje ranije bolesti.
Uračunavanje poklona u nasledni deo
NASLEDNO PRAVO
Uračunavanje poklona u nasledni deo
Zakonskom nasledniku poklon se neće uračunavati u nasledni deo, ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije ili u zaveštanju izjavio da se poklon neće uračunavati ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila ostaviočeva namera.