Troškovi parničnog postupka i zakonska zatezna kamata
UDK: 347.921.6
TROŠKOVI PARNIČNOG POSTUPKA I ZAKONSKA ZATEZNA KAMATA
Prof. dr Milan Blagojević, sudija Okružnog suda u Banja Luci i vanredni profesor na Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment u Banja Luci.
Rezime: Predmet ovog rada je jedna pojava u sudskoj praksi u Republici Srpskoj prema kojoj se za dosuđene troškove parničnog postupka određuje i plaćanje zakonske zatezne kamate, i to od dana donošenja odgovarajuće sudske odluke. Radi se o nezakonitom postupanju sudova koje je apostrofirano i objašnjeno u ovom pravnom eseju. Pored toga, ukazano je i na još neke probleme do kojih može dovesti takvo postupanje sudova. Radi se o mogućim odštetnopravnim i krivičnopravnim implikacijama priznavanja zakonske zatezne kamate od trenutka dosuđivanja troškova parničnog postupka, kao i o neustavnosti odgovarajućih odredaba Zakona o parničnom postupku i Zakona o izvršnom postupku koje su u uskoj vezi sa predmetom ovog rada.
Ključne riječi: troškovi parničnog postupka, zakonska zatezna kamata, novčana obaveza, rok za ispunjenje novčane obaveze, docnja dužnika novčane obaveze, vladavina prava, ustavnost, zakonitost.
Krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. KZ u sudskoj praksi
UDK: 340.142:[343.711:629.34(497.11)
KRIVIČNO DELO NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE TUĐEG VOZILA IZ ČLANA 213. KZ U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: U radu je prikazano krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz člana 213. KZ, hronologija nastanka i razvoja navedenog krivičnog dela, počev od 1959. godine do današnjeg dana. U pitanju je krivično delo koje je često u sudskoj praksi, a u nadležnosti osnovnog suda.
Navedeni su karakteristični slučajevi iz sudske prakse koji verno odslikavaju date životne događaje.
Ključne reči: krivično delo, umišljaj, sticaj krivičnih dela, neovlašćeno korišćenje i oduzimanje vozila.
Pravne posledice nezakonitog otkaza ugovora o radu
UDK: 349.22:331.106.44
PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG OTKAZA UGOVORA O RADU
Dr Velisav Marković, vanredni profesor Poslovnog fakulteta Valjevo Univerziteta Singidunum Beograd.
Rezime: Izmenama Zakona o radu iz 2014. godine učinjene su bitne promene u pravu zaposlenih na vraćanje na rad i naknadu štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu. Ovim izmenama položaj zaposlenih je bitno pogoršan a poslodavac je prilično privilegovan.
U radu autor, koristeći teoriju i sudsku praksu, uporednopravna rešenja i mesto Zakona o radu u pravnom sistemu, analizira odredbe o pravnim posledicama nezakonitog otkaza ugovora o radu od strane poslodavca ukazujući na sporna pravna pitanja. Takođe, predstavlja rešenja nacrta Građanskog zakonika Srbije koja bi mogla da doprinesu pravnoj sigurnosti, rešenju spornih pitanja i boljoj zaštiti zaposlenih.
Ključne reči: otkaz ugovora o radu, prestanak radnog odnosa, naknada štete, vraćanje na rad, zaštita zaposlenih.
Pojam i karakteristike službenih krivičnih djela
UDK: 343.35
POJAM I KARAKTERISTIKE SLUŽBENIH KRIVIČNIH DJELA
Prof. dr Dragan Jovašević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Prof. dr Milena Simović, zamjenik direktora u Sekretarijatu za zakonodavstvo Vlade Republike Srpske i vanredni profesor na Fakultetu za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog uni-verziteta u Banjoj Luci.
Rezime: Savremeni društveni život se ne može zamisliti bez efikasnog funkcionisanja državnog (društvenog) aparata koji čini javna uprava. Od njenog zakonitog, efikasnog i kvalitetnog rada zavisi ne samo funkcionisanje privrede, već i svakodnevni život građana. Upravo se ta službena dužnost službenih lica u državnim organima često zloupotrebljava čime se ugrožava ili povređuje službena dužnost, ali se istovremeno nanosi i šteta drugim fizičkim i pravnim licima. O pojmu i karakteristikama službenih krivičnih djela, koja se često u teoriji nazivaju i činovnička ili korupcijska krivična djela, govori se u ovom radu.
Ključne riječi: službena dužnost, zloupotreba, javno ovlašćenje, službeno lice, krivično djelo, odgovornost, sankcija.
Obračun zarade i naknade zarade kao posebna izvršna isprava
UDK: 349.232
331.217
OBRAČUN ZARADE I NAKNADE ZARADE KAO POSEBNA IZVRŠNA ISPRAVA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Odredba člana 121. Zakona o radu, koja u stavu 6. obračunu zarade i naknadi zarade daje svojstvo izvršne isprave, predstavlja značajnu novinu, ustanovljena je u cilju, kako zaštite, tako i lakšeg ostvarenja jednog od osnovnih prava zaposlenih – prava na zaradu.
Da bi sud dozvolio izvršenje, izvršna isprava mora da bude i perfektna. Jedan od uslova za perfektnost izvršne isprave jeste da je izvršna isprava podobna za izvršenje, a dodatni uslov jeste i da je nastupila njena izvršnost. Izvršnost podrazumeva da je za dužnika istekao paricioni rok. S obzirom da obračun zarade nije sudska odluka, niti odluka upravnog organa, on kao izvršna isprava ne podleže pravnosnažnosti, niti konačnosti. Imajući u vidu da obračun zarade izdaje poslodavac, dakle izvršni dužnik, da je u njemu naznačen datum dospelosti (rok za isplatu neisplaćene zarade) mogući zaključak je da je prvi dan, posle datuma dospelosti, dan kada je nastupila izvršnost obračunate zarade kao izvršne isprave.
Predlog za izvršenje mora da bude sačinjen u skladu sa odredbom člana 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uz prilaganje obračuna zarade u izvorniku ili overenoj kopiji i naznaku da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj.
Imajući u vidu da je izvršni sud vezan izvršnom ispravom, a da obračun zarade ne sadrži i podatke o isplati zatezne kamate (to nije predviđeno Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade), to se predlogom za izvršenje, ne bi moglo osnovano tražiti i izvršenje radi naplate zatezne kamate na iznos neisplaćene zarade kao glavnog potraživanja.
Rok zastarelosti potraživanja koje proizlazi i koje je utvrđeno obračunom zarade (nije odluka suda ili drugog nadležnog organa) bio bi rok iz člana 196. Zakona o radu i iznosi tri godine.
Ključne reči: obračun zarade, izvršna isprava, zaposleni, poslodavac.
Privatizacija zakona umesto medijskog kapitala
UDK: 338.246.025.88(497.11)
659.3(497.11)
PRIVATIZACIJA ZAKONA UMESTO MEDIJSKOG KAPITALA
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Rezime: Zakon o javnom informisanju i medijima sadrži posebne propise o privatizaciji medijskog kapitala. Agencija za privatizaciju je donela rešenje o privatizaciji Radio-televizije Vranje primenom opštih propisa sadržanih u Zakonu o privatizaciji.
U ovom tekstu se navode razlozi zbog kojih primena opštih propisa nije bila moguća u privatizaciji medijskog kapitala.
Ključne reči: opšti i posebni propisi o privatizaciji, medijski kapital, privatizacija tog kapitala, zaposleni kao korisnici privatizacije.
Zakon kao faktor efikasnosti krivičnog postupka
UDK: 340.134:343.13(497.11)
ZAKON KAO FAKTOR EFIKASNOSTI KRIVIČNOG POSTUPKA
Prof. dr Stanko Bejatović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Rezime: Zakonska norma kao faktor efikasnosti krivičnog postupka u radu je analizirana sa dva aspekta. Prvo, tu su opšte napomene o efikasnosti krivičnog postupka i faktorima efikasnosti kao međunarodnom pravnom standardu i kao ključnom cilju reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije. Drugo je stručno-kritička analiza pojedinih rešenja novog ZKP RS koja po stavu autora imaju poseban značaj kada je reč o zakonskoj normi kao faktoru efikasnosti krivičnog postupka. Slučaj npr. sa ulogom suda u postupku dokazivanja izvršenja krivičnog dela, konceptom istrage, pojednostavljenim formama postupanja u krivičnim stvarima – pre svega sporazumom o priznanju krivičnog dela, arhitektonikom toka glavnog pretresa – posebno njegovog pripremnog ročišta, skraćenog krivičnog postupka i sistema pravnih lekova.
Uz izneseno, u radu se daju i određeni predlozi de lege ferenda koji, po stavu autora, treba da doprinesu povećanju efikasnosti krivičnog postupka kroz faktor adekvatne zakonske norme, a time i ostvarenju ključnog cilja skoro petnaest godina dugog procesa reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije.
Ključne reči: krivično-procesno zakonodavstvo, reforma, krivični postupak, efikasnost, krivični sud, javni tužilac, krivično-procesni subjekti, sporazum o priznanju krivičnog dela, oportunitet krivičnog gonjenja, pojednostavljene forme postupanja.
Pravne posledice rešenja inspektora rada o odlaganju rešenja o otkazu ugovora o radu
UDK: 349.22:331.106.44
351.83.072.6(497.11)
347.91:331.109
PRAVNE POSLEDICE REŠENJA INSPEKTORA RADA O ODLAGANJU REŠENJA O OTKAZU UGOVORA O RADU
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Inspektorat rada ima u zaštiti prava zaposlenih pravo nadzora i s tim u vezi preduzima mere u cilju preventivne i reaktivne zaštite. Kada se radi o otkazu ugovora o radu on ima ovlašćenje da odloži dejstvo rešenja o otkazu ugovora o radu. Nema ovlašćenje da to učini u odnosu na rešenje o prestanku radnog odnosa po sili zakona odnosno kada je reč o prestanku radnog odnosa na osnovu sporazuma. Odlaganje rešenja o otkazu ugovora o radu je privremeno a takav karakter ima i njegov zaključak o očiglednoj povredi prava zaposlenog sadržan u obrazloženju ovog pojedinačnog akta. Ovo rešenje ima dejstvo do pravnosnažnog okončanja spora pred sudom po tužbi zaposlenog za poništaj rešenja poslodavca o otkazu ugovora o radu. Od vrste pravnosnažne sudske odluke zavisi i da li će zaposleni koji se našao u ovoj situaciji ostvariti definitivno vraćanje na rad i prava koja mu s tim u vezi pripadaju, ili ne.
Ključne reči: nadzor, preventivna i reaktivna zaštita, otkaz ugovora o radu, odlaganje izvršenja, privremeno dejstvo, radni spor, pravnosnažna sudska odluka.
Inkriminacija učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi
UDK: 343.341/.342
INKRIMINACIJA UČESTVOVANJA U RATU ILI ORUŽANOM SUKOBU U STRANOJ DRŽAVI
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd
Rezime: Zakonom o dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u oktobru 2014. godine propisana su nova krivična dela, i to: “Učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi” (novi član 386a) i “Organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi” (novi član 386b). Suština ovih krivičnih dela je u inkriminaciji pojave da se, iz materijalnih ili drugih razloga te organizovano ili samostalno, neki državljani Republike Srbije pridružuju paravojnim formacijama u inostranstvu, a da se posle određenog vremena i nakon učestvovanja u ratnim ili oružanim sukobima vraćaju u Republiku Srbiju i postaju nosioci propagandnog delovanja i podsticanja drugih lica na učešće u ratnim ili oružanim sukobima u drugim državama. Polazeći od toga je neophodno analizirati i međusobno komparirati zakonska obeležja ovih krivičnih dela, uz povlačenje odgovarajućih paralela sa srodnim deliktima kaznenog prava.
Ključne reči: krivično pravo, zakonska novela, transnacionalni terorizam, oružani sukob, strana država, vrbovanje, vojna izdaja.
Izvršenja krivičnih sankcija prema maloljetnicima u Republici Srpskoj
UDK: 343.8-053.6(497.6)
343.91-053.6(497.6)
343.137.5(497.6)
IZVRŠENJA KRIVIČNIH SANKCIJA PREMA MALOLJETNICIMA U REPUBLICI SRPSKOJ
Snježana Radošević, master prava, Centar za obrazovanje Široki Brijeg.
Rezime: Zakonska regulativa i poštovanje prava maloljetnika se primjenjuju nepristrasno, bez diskriminacije bilo koje vrste u pogledu rase, boje kože, pola, uzrasta, jezika, religijske pripadnosti, nacionalnosti, političkog ili drugog mišljenja, kulturoloških uverenja ili običaja, imovine, s obzirom na rođenje ili porodični status, etničko ili društveno porijeklo i hendikepiranost. Bosna i Hercegovina kao “jedinstvena“ država, ne poznaje jedinstven zakonodavni sistem, pa tako nema ni jedinstven Zakon o krivičnom postupku. Procesno postupanje prema maloljetnicima u BiH je tako regulisano na četiri zakonodavna nivoa: na nivou BiH (ZKP BiH), entiteta (RS i FBiH) i Brčko Distrikta. Maloljetničko pravosuđe u užem smislu podrazumjeva tretman djece (dječaka i djevojčica ispod 18 godina) koji su došli u sukob sa zakonom, a u širem smislu odnosi se na tretman djece od trenutka kada dođu u sukob sa zakonom, zatim utvrđivanje osnovnih uzroka zbog kojih djeca dolaze u sukob sa zakonom, prevenciju takvog ponašanja i reintegraciju djece.
Ključne riječi: maloljetnik, sankcije, diskriminacija, kazna, zakon.