UDK: 349.232
331.217
OBRAČUN ZARADE I NAKNADE ZARADE KAO POSEBNA IZVRŠNA ISPRAVA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Odredba člana 121. Zakona o radu, koja u stavu 6. obračunu zarade i naknadi zarade daje svojstvo izvršne isprave, predstavlja značajnu novinu, ustanovljena je u cilju, kako zaštite, tako i lakšeg ostvarenja jednog od osnovnih prava zaposlenih – prava na zaradu.
Da bi sud dozvolio izvršenje, izvršna isprava mora da bude i perfektna. Jedan od uslova za perfektnost izvršne isprave jeste da je izvršna isprava podobna za izvršenje, a dodatni uslov jeste i da je nastupila njena izvršnost. Izvršnost podrazumeva da je za dužnika istekao paricioni rok. S obzirom da obračun zarade nije sudska odluka, niti odluka upravnog organa, on kao izvršna isprava ne podleže pravnosnažnosti, niti konačnosti. Imajući u vidu da obračun zarade izdaje poslodavac, dakle izvršni dužnik, da je u njemu naznačen datum dospelosti (rok za isplatu neisplaćene zarade) mogući zaključak je da je prvi dan, posle datuma dospelosti, dan kada je nastupila izvršnost obračunate zarade kao izvršne isprave.
Predlog za izvršenje mora da bude sačinjen u skladu sa odredbom člana 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uz prilaganje obračuna zarade u izvorniku ili overenoj kopiji i naznaku da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj.
Imajući u vidu da je izvršni sud vezan izvršnom ispravom, a da obračun zarade ne sadrži i podatke o isplati zatezne kamate (to nije predviđeno Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade), to se predlogom za izvršenje, ne bi moglo osnovano tražiti i izvršenje radi naplate zatezne kamate na iznos neisplaćene zarade kao glavnog potraživanja.
Rok zastarelosti potraživanja koje proizlazi i koje je utvrđeno obračunom zarade (nije odluka suda ili drugog nadležnog organa) bio bi rok iz člana 196. Zakona o radu i iznosi tri godine.
Ključne reči: obračun zarade, izvršna isprava, zaposleni, poslodavac.
