PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM HAPŠENJA I OBAVEZA POLICIJE NA IZDAVANJE POTVRDE O PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ČUVANJE ODUZETIH STVARI ODNOSNO PREDMETA OSUMNJIČENIH, KAO I PRAVO OSUMNJIČENIH I TREĆIH LICA NA POVRAĆAJ ODUZETIH STVARI (PREDMETA) NA NJIHOV ZAHTEV
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.272(497.11)
COBISS.SR-ID 110939145
PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM HAPŠENJA I OBAVEZA POLICIJE NA IZDAVANJE POTVRDE O PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ČUVANJE ODUZETIH STVARI ODNOSNO PREDMETA OSUMNJIČENIH, KAO I PRAVO OSUMNJIČENIH I TREĆIH LICA NA POVRAĆAJ ODUZETIH STVARI (PREDMETA) NA NJIHOV ZAHTEV
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Povod za ovaj rad je postupanje pripadnika PU Niš i to posebnog odeljenja za narkomaniju, koje je prilikom hapšenja od osumnjičenog koji se kretao biciklom, isti oduzelo, a da pritom za navedenu pokretnu stvar čiji je vlasnik osumnjičeni, pustupajuća službena lica nisu izdala potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta, iako je osumnjičenom određeno zadržavanje od strane nadležnog javnog tužioca do 48 časova.
Naime, u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, a u kojoj su se nalazili ostali privremeno oduzeti predmeti nađeni kod osumnjičenog, koji su kasnije i vraćeni istom (kao što je mobilni telefon i ostale sitnice), predmetnog bicikla nema. Kako se isti nije nalazio u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, postavlja se pitanje da li su pripadnici policije, odnosno ovlašćena službena lica prilikom hapšenja bila u obavezi da bicikl kao pokretnu stvar privremeno oduzmu i tu činjenicu konstatuju (navedu) u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, a da je kasnije, uz zahtev, vrate osumnjičenom, jer je vlasnik pokretne stvari, odnosno bicikla osumnjičeni.
U konkretnoj situaciji, po mom mišljenju, ako je osumnjičeni uhapšen prilikom vožnje bicikla i od strane nadležnog javnog tužioca mu je određeno zadržavanje do 48 časova, onda su svakako postupajući pripadnici policije kao službena lica bili u obavezi da bicikl privremeno oduzmu, da tu činjenicu konstatuju u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, kao i da ga daju na čuvanje, odnosno na odgovarajuće mesto predviđeno za skladištenje takvih stvari, a sve do izlaska osumnjičenog iz pritvora, kako bi ga vratili osumnjičenom kao vlasniku ili pak trećem licu ako je ono vlasnik stvari, a kada se za to steknu zakonom predviđeni uslovi, naročito ako se ima u vidu da je reč o predmetu, tačnije pokretnoj stvari veće vrednosti.
Ključne reči: policija, hapšenje, Zakon o policiji, Zakon o krivičnom postupku, Krivični zakonik, mera bezbednosti oduzimanje predmeta, osumnjičeni, Zakon o obligacionim odnosima, naknada štete, neosnovano obogaćenje.
Naknada nematerijalne štete zbog zlostavljanja radi iznuđivanja iskaza
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada nematerijalne štete zbog zlostavljanja radi iznuđivanja iskaza
Kada je policijski službenik policijske stanice učinio prema tužiocu krivično delo zlostavljanja i mučenja i krivično delo iznuđivanja iskaza, tada je tuženik Republika Srbija – MUP Srbije odgovoran za naknadu štete koja pripada tužiocu po osnovu pretrpljenih bolova, straha i povrede časti.
Sadržaji i karakteristike Zakona o komunalnoj miliciji Republike Srbije
UDK: 351.745(497.11)
SADRŽAJI I KARAKTERISTIKE ZAKONA O KOMUNALNOJ MILICIJI REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Narodna skupština je usvojila Zakon o komunalnoj miliciji, koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 49 od 8. jula 2019. godine, a stupio je na pravnu snagu osmog dana od momenta objavljivanja. U pitanju je detaljan i relativno obiman pravni akt, koji po broju članova nadmašuje ranije važeći Zakon o komunalnoj policiji iz 2009. godine. Intencija zakonodavca u ovom slučaju bila je da se, radi delotvornijeg obavljanja poslova komunalne milicije, preciziraju i prošire njene nadležnosti u primeni ovlašćenja provere identiteta, traženja obaveštenja, zaustavljanja i pregledanja vozila i drugih propisanih ovlašćenja. Međutim, osnovni razlog za donošenje ovog zakona bila je potreba da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama, a ne samo u gradovima. Donošenje ovog zakona znači i usklađivanje sa činjenicom da naziv „policija” mogu koristiti samo ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, ali i usklađivanje sa preporukama Zaštitnika građana u delu koji se odnosi na policijska ovlašćenja. Najzad, smatra se da donošenje ovog zakona predstavlja krupan iskorak na planu neophodnih reformi i procesa racionalizacije ne samo do sada postojeće komunalne policije, već i državne uprave u celini.
Ključne reči: komunalna milicija, organizacija, poslovi, ovlašćenja, sredstva prinude, policija, lokalna samouprava.
Ovlaštena službena lica u krivičnom postupku u Bosni i Hercegovini
UDK: 343.132/.133(497.6)
OVLAŠTENA SLUŽBENA LICA U KRIVIČNOM POSTUPKU U BOSNI I HERCEGOVINI
Prof. dr Marina M. Simović, sekretar u Ombudsmanu za djecu Republike Srpske i docent na Fakultetu pravnih nauka Panevropskog univerziteta „Apeiron“ u Banjoj Luci.
Prof. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva Bosne i Hercegovine i vanredni profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjoj Luci i Fakulteta pravnih nauka Univerziteta „Vitez“ u Vitezu.
Rezime: Ovlaštena službena lica u Bosni i Hercegovini imaju izuzetno obimnu, složenu i značajnu ulogu u krivičnom postupku. Suština njihove djelatnosti se sastoji u otkrivanju i prijavljivanju krivičnih djela i izvršilaca, kao i preduzimanju niza operativno-kriminalističkih i istražno-dokaznih mjera i radnji u vezi s tim. Ipak, pravo mjesto ovlaštenih službenih lica je u istražnom postupku u kojem je njihova aktivnost, uređena i pravilima kriminalistike, od najvećeg značaja za borbu protiv kriminala. Aktivnost na otkrivanju krivičnih djela i njihovih izvršilaca ovlaštena službena lica preduzimaju po službenoj dužnosti ili po zahtjevu tužioca. Pri tome, ovlaštena službena lica su jedina koja posjeduju sredstva prinude, kao posebno ovlaštenje, u čemu se ogleda najvažnija razlika u odnosu na druge državne organe. Neposredno postupanje ovlaštenih službenih lica propisano je zakonom, čime se izbjegava eventualna samovolja u primjeni zakona.
Ključne riječi: ovlaštena službena lica, policija, krivični postupak, tužilac, sudija.
Nasilje u porodici prema Porodičnom zakonu i Krivičnom zakoniku sa posebnim osvrtom na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici
UDK: 343.85:343.54/.55(497.11)
343.85:343.62(497.11)
NASILJE U PORODICI PREMA PORODIČNOM ZAKONU I KRIVIČNOM ZAKONIKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI
Maja Gluščević, advokatski pripravnik.
Rezime: Pojava sve većeg broja nasilnika i samog nasilja u porodici dovela je Republiku Srbiju do tačke kada se morao doneti nov propis koji će brže, bolje i efikasnije pružiti zaštitu žrtvama nasilja u porodici, pre svega ženama i deci koji su najčešće žrtve nasilja. Povećan broj nasilja i nasilnika, kao i događaja sa smrtnim ishodom, zahtevao je preduzimanje mera i postupaka koji će žrtvama nasilja u porodici odmah, odnosno što efikasnije pružiti zaštitu, po hitnom postupku od strane ovlašćenih organa i to pre svega policije, koja najčešće prva reaguje na prijavu nasilja u porodici, zatim tužioca i centra za socijalni rad, kao tri najvažnija organa u oblasti zaštite žrtava nasilja u porodici. Iako je nasilje u porodici regulisano Porodičnim zakonom i predviđeno kao krivično delo Krivičnim zakonikom, očigledno to nije dovoljno i ne daje pozitivne rezultate u sprečavanju nasilja u porodici, pa je zakonodavac bio primoran da još jednim propisom pokuša da stane na put nasilju i zaštiti porodicu kao najvažniju zajednicu ljudi u jednom društvu.
Ključne reči: Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, nasilje u porodici, nasilnik, žrtve nasilja u porodici, policija, tužilaštvo, centar za socijalni rad.
Pravni okvir ugrožavanja sigurnosti nosilaca pravosudnih funkcija u Brčko distriktu BiH
UDK: 343.434/.436:347.96(497.6)
PRAVNI OKVIR UGROŽAVANJA SIGURNOSTI NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA U BRČKO DISTRIKTU BiH
Dr Milomir Čodo, sekretar Okružnog suda u Bijeljini.
Mr Goran Pisić, šef Policije Brčko distrikta BiH.
Rezime: Sigurnost građana u savremenom društvu je jedan od osnovnih ciljeva i standarda. Sigurnost je osjećaj sigurnosti i spokojstva. Ovaj pojam se može posmatrati sa pravnog, sociološkog, ekonomskog, međunarodnog i u suštini multidisciplinarnog aspekta. U pravnom smislu sigurnost građana može biti posmatrana sa ustavnopravnih, krivičnopravnih, građanskopravnih i drugih pravnih aspekata. U ovom radu akcenat je dat na krivičnopravni aspekt zaštite i to ne svih građana već nosilaca pravosudnih funkcija u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine. Vlast u Brčko distriktu BiH je podjeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sudsku vlast vrše nosioci pravosudnih funkcija, sudije i tužioci ali je u smislu njihove zaštite važno posmatrati i službenike koji predstavljaju njihovu „podršku“ (službenici za informisanje, radnici pisarnica, asistenti itd).
Profesionalno obavljanje sudske vlasti u Bosni i Hercegovini je direktno povezano sa ličnom sigurnosti lica koja vrše ovu vlast.
Pojam sigurnosti sa aspekta osjećaja spokojstva je značajan za sve građane, a posebno za nosioce pravosudnih funkcija ali i nosioce policijskih ovlaštenja.
Krivičnopravna zaštita sudija i tužilaca Brčko distrikta Bosne i Hercegovine je regulisana kao određen broj krivičnih djela ali na po obimu i preciznosti lošiji način nego što je to slučaj u krivičnim zakonima na nivou BiH, Republike Srpske i Federacije BiH.
Ključne riječi: sigurnost, krivična djela, kaznena politika, nosioci pravosudnih funkcija, policija, dokazi, tužba, naknada štete.
Uloga kriminalističkog istraživanja u funkcioniranju policije u demokrtatskom društvu
UDK: 343.985(497.6)
343.132/.133(497.6)
ULOGA KRIMINALISTIČKOG ISTRAŽIVANJA U FUNKCIONIRANJU POLICIJE
U DEMOKRATSKOM DRUŠTVU
Prof. dr Duško Modly, redovni profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu i Rijeci i Policijskoj akademiji u Zagrebu.
Prof. dr Adnan Duraković, vanredni profesor na Pravnom fakultetu, Univerzitet u Zenici, šef Katedre za krivično pravo.
Rezime: Vidimo da je djelatnost policije u pretkrivičnom i krivičnom postupku raznovrsna. Policija u složenim kriminalističkim i procesnim okolnostima postupa po odredbama ZKP-a, ali i propisa o organizaciji i djelovanju policije, kao i po normama kriminalističke i forenzičkih nauka. Sigurno da, u sadašnjim složenim uslovima konfrontacije sa savremenim pojavnim oblicima kriminaliteta, nije moguće tu složenu aktivnost temeljiti samo na pravnim propisima ili se u interpretaciji pravnih instituta isključivo pozivati na teoriju krivičnoprocesnog prava. U pretkrivičnom i krivičnom postupku, primjenjuju se ili bi se trebala primjenjivati brojna nepravna pravila sadržana u kriminalističkoj nauci i drugim forenzičkim disciplinama, koja procesnim pravilima daju poseban sadržaj (udahnjuju im dušu).
Do kriminalističkog istraživanja može i smije doći, samo ako je nadležni policijski organ, koji postupa u konkretnoj stvari, nakon ocjene početne situacije zaključio da se radi o vjerovatnom kriminalnom događaju ili krivičnom djelu. Ocjena početne situacije može ukazati da je kriminalističko istraživanje nepotrebno. To su npr. slučajevi kada je činjenično stanje potpuno razjašnjeno ili to može, odnosno treba učiniti neki drugi subjekt npr. inspekcije, carina, služba društvenog knjigovodstva i sl, osim ako istovremeno nije potrebno i osigurati dostupnost izvršioca. Kriminalističko istraživanje u načelu završava razjašnjavanjem činjeničnog stanja, otkrivanjem izvršioca i mogućih saučesnika i dokazivanjem krivnje.
Ključne riječi: policija, krivični postupak, kriminalistička istraživanja, kriminalističko mišljenje, sudska istina.
Sadržaji i karakteristike novog Zakona o policiji Republike Srbije
UDK: 340.134:351.742(497.11)
SADRŽAJI I KARAKTERISTIKE NOVOG ZAKONA O POLICIJI REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo u Beogradu.
Rezime: Narodna skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o policiji, koji je stupio na pravnu snagu 5. februara 2016. godine. U pitanju je veoma detaljan i obiman pravni akt, koji i po broju poglavlja i po broju članova nadmašuje ranije važeći Zakon o policiji iz 2005. godine. Donošenje novog Zakona predstavlja krupan iskorak na planu neophodnih reformi i procesa racionalizacije ne samo policije, već i državne uprave u celini. Na ovaj način izvršeno je i usklađivanje ne samo sa novim institutima, koji su u pravni sistem Republike Srbije uneti tokom poslednje decenije, već i sa preporukama nadležnih organa (Poverenik, Zaštitnik građana i dr), posebno u delu koji se odnosi na policijske poslove i policijska ovlašćenja.
Ključne reči: policija, organizacija i nadležnosti, ovlašćenja, sredstva prinude, karijerno napredovanje, bezbednosna provera.