IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
PROCESNO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.951.1
IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je ukazivanje na problem propuštanja procesnih radnji u parničnom postupku, odnosno šta se dešava ako stranka u postupku ili njen punomoćnik ne dođe na zakazano ročište, odnosno ne pojavi se, a kasnije taj svoj izostanak ne opravda. Parnični postupak je dvostranački i Zakon o parničnom postupku predviđa neke obaveze stranaka kako bi postojala procesna disciplina, jer iako parnični postupak zavisi od volje parničnih stranaka i njhove dispozicije, red i disciplina u njegovom daljem toku mora da postoji.
Ključne reči: Izostanak sa ročišta, parnični postupak, Zakon o parničnom postupku, predlog za povraćaj u pređašnje stanje.
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
OBLIGACIONO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.962.6(497.11)
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je propust u radu Osnovnog suda u Nišu u parnici za naknadu nematerijalne štete. Naime, tužilja je kao drugotuženog označila osiguravajuće društvo i nakon održanog pripremnog ročišta, od strane punomoćnika tužilje, nakon što je izvršen uvid u polisu osiguranja putnika u javnom prevozu, utvrđeno je da drugotuženi nije pasivno legitimisan da bude tuženi u toj parnici i samim tim odmah nakon dva radna dana od dana održavanja pripremnog ročišta, tužilja je precizirala tužbeni zahtev u pogledu pravilnog označenja osiguravajućeg društva, koje po polisi i treba da bude tuženi i pasivno je legitimisan. Prvooznačeno osiguravajuće društvo bi na taj način eventualno imalo pravo samo na naknadu troškova odgovora na tužbu i pristupa pripremnom ročištu, ovako zbog propusta u radu suda, precizirani tužbeni zahtev sa pravilnim označenjem tuženog nikada nije združen spisima predmeta, zbog čijeg propusta je tužilja nakon okončanja parnice snosila troškove u visini od nekih 80.000,00 dinara, jer je postupak vođen pune dve godine. Sudija se pravdala da je predmet bio kod veštaka, ali podnesak kojim je tužilja pravilno označila tuženog je podnet sudu svega dva dana nakon održanog pripremnog ročišta, pa samim tim spis predmeta nikako nije mogao da bude kod veštaka radi veštačenja, jer je isto obavljeno tek nakon saslušanja tužilje kao stranke. Ono što je još interesantnije je činjenica da uvidom u libru evidentno stoji da je punomoćnik tužilje predao precizirani tužbeni zahtev i to kog datuma i kada, pa je sasvim nesuvislo da nikad nije združen spisima predmeta. Nakon uložene žalbe od strane prvooznačenog osiguravajućeg društva da isto nije pasivno legitimisano da bude tuženi u parnici za naknadu štete, Apelacioni sud u Nišu ukida presudu Osnovnog suda u Nišu i nakon dve godine, tužilja ukazuje sudu da je dva dana nakon pripremnog ročišta izvršila preciziranje i pravilno označenje tuženog, što prvostepeni sud uopšte nije cenio. Naravno, sada nakon dve godine novooznačeni tuženi nije želeo da stupi u parnicu, a postupajući sudija je tužilju „kaznila“ tako što je odbila tužbeni zahtev prema prvooznačenom tuženom osiguravajućem društvu, jer tužilji nakon dve godine trajanja parnice nije bilo u interesu da povuče tužbu u pogledu prvobitno označenog tuženog, pošto bi troškove snosila, već da kroz žalbu ukaže žalbenom sudu na propust u radu prvostepenog suda i samim tim ukaže na važnu činjenicu, a to je da zbog propusta u radu Osnovnog suda u Nišu. Međutim, ovakvi navodi tužilje ostali su bez uticaja na drugačiju odluku žalbenog suda, jer je isti ostao na istom stanovištu kao i prvostepeni sud da je tužilja tužbu uredila tek na ročištu i to 2023. godine, kada je punomoćnik tužilje ukazao prvostepenom sudu da je tužbu i tužbeni zahtev uredio mnogo ranije, ali svakako za ovakve propuste u radu niko ne odgovara, jer važi „princip zaštite“.
Ključne reči: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o parničnom postupku, odgovornost za štetu, odgovornost Republike Srbije za greške u radu sudova, disciplinska odgovornost sudije, odgovornost zaposlenih u sudu za nesavestan rad.
ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA – FAKTIČKI RADNI ODNOS
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22(497.11)
ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA – FAKTIČKI RADNI ODNOS
* Maja Gluščević, dipl. pravnik
Rezime: Ustav jamči pravo na rad ne ulazeći bliže u pravni osnov tog rada, iz čega se može zaključiti naravno posredno, da Ustav ne pravi razliku u načinu nastajanja tog rada, već polazi da svako ima pravo na rad, što znači slobodu rada, a posebno je pitanje kako on nastaje: da li pravnim aktom ili faktičkim radom.
Jasno se vidi da Ustav Republike Srbije ne brani faktički radni odnos, tj. postoji mogućnost da se radni odnos zasnuje faktičkim putem između zaposlenog i poslodavca.
Ključne reči: pravo na rad, zasnivanje radnog odnosa, zaključivanje ugovora o radu, faktički radni odnos.
UKLANJANJE NEPROPISNO ZAUSTAVLJENOG ODNOSNO PARKIRANOG VOZILA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE IZ 2016. GODINE
NEDOUMICE
STVARNO PRAVO
UDK: 34:656.1(497.11)
UKLANJANJE NEPROPISNO ZAUSTAVLJENOG ODNOSNO PARKIRANOG VOZILA PREMA ZAKONU O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE IZ 2016. GODINE
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Povod za ovaj rad je odluka Ustavnog suda Republike Srbije IUO – 358/2014 iz 2016. godine, kojom je ovaj sud utvrdio da uklanjanje nepropisno zaustavljenog, odnosno parkiranog vozila prema članu 54. stav 6. Pravilnika o načinu vršenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima i vođenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlašćenja nije u saglasnosti sa zakonom. Naime, ovim Pravilnikom sam čin uklanjanja nepropisno parkiranog, odnosno zaustavljenog vozila smatra se završenim momentom odmicanja najmanje jednog para točkova vozila od podloge, nakon čega nije moguće izvršiti prekid uklanjanja vozila po izdatom nalogu. Ovom svojom odlukom Ustavni sud Republike Srbije je po mom mišljenju zauzeo pravilan stav kada je donoseći odluku utvrdio da odmicanjem jednog para točkova vozila (automobila), isto nije uklonjeno, a postupak uklanjanja vozila nije završen sve dok se isto nalazi na licu mesta.
Ključne reči: Ustav Republike Srbije, ustavnost, zakonitost, vozilo (automobil), stvarna prava, svojina, imovina, državina, vlasnik stvari, mirna državina, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
SUDSKO I VANSUDSKO REŠAVANJE POTROŠAČKIH SPOROVA
NEDOUMICE
STVARNO PRAVO
UDK: 366.5(497.11)
COBISS.SR-ID 141323529
SUDSKO I VANSUDSKO REŠAVANJE POTROŠAČKIH SPOROVA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Cilj donošenja Zakona o zaštiti potrošača je da se prava potrošača, ali i njihova zaštita podignu na jedan viši nivo, a sve u skladu sa evropskim standardima i normama, kako bi se dobio pravni okvir efikasne zaštite potrošača u Republici Srbiji. Činjenica da je u Zakon implementiran i niz evropskih direktiva iz ove oblasti nesumnjivo govori u prilog efikasnijoj zaštiti prava potrošača u Republici Srbiji i približavanju standarda zaštite potrošača Evropskoj uniji. Zakon o zaštiti potrošača donosi nova rešenja, kojima se stvaraju uslovi za bolje ostvarivanje i zaštitu potrošačkih prava.
Prava potrošača zaštićena su prvenstveno kroz pravo na reklamaciju trgovcu ili prodavcu, a kasnije i kroz sudsko i vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Ono što je bitno je da jedan postupak ne isključuje drugi, pa tako potrošači osim što imaju pravo na izbor, imaju i pravo da, ako vansudsko rešavanje spora ne uspe, odnosno ne da rezultate, svoja prava ostvare u sudskom postupku, pa čak imaju pravo na naknadu štete.
Ključne reči: Zakon o zaštiti potrošača, potrošač, trgovac, osnovna prava potrošača, zaštita prava potrošača, vansudsko rešavanje sporova.
PROMENA PREBIVALIŠTA ILI ADRESE STANOVANJA MALOLETNOG DETETA OD STRANE RODITELJA KOJI SAMOSTALNO VRŠI RODITELJSKO PRAVO SA POSEBNIM OSVRTOM NA VRŠENJE I LIŠENJE RODITELJSKOG PRAVA
NEDOUMICE
PORODIČNO PRAVO
UDK: 347.637:347.171-055.62
COBISS.SR-ID 117615881
PROMENA PREBIVALIŠTA ILI ADRESE STANOVANJA MALOLETNOG DETETA OD STRANE RODITELJA KOJI SAMOSTALNO VRŠI RODITELJSKO PRAVO SA POSEBNIM OSVRTOM NA VRŠENJE I LIŠENJE RODITELJSKOG PRAVA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je problem koji se pojavio u praksi, a koji je po mom mišljenju od značaja za porodično pravo i porodične odnose, a to je odbijanje organa uprave, u konkretnom slučaju policije da promeni adresu stanovanja maloletnog deteta na zahtev roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo po odluci suda, iako je u konkretnom slučaju reč o jednom formalnom zahtevu, jer se radi o istom mestu stanovanja, tako da nije reč o promeni prebivališta. Dakle, u konkretnom slučaju organ uprave (policija) odbio je zahtev roditelja za promenu adrese maloletnog deteta, jer organ vrši konfuziju termina, u ovom slučaju prebivališta sa adresom. Naime, promena prebivališta podrazumeva promenu adrese, dok obrnuto, promena adrese ne znači nužno i promenu prebivališta (do promene adrese može doći i u istom mestu).
Ključne reči: Porodični zakon, Zakon o prebivalištu i boravištu građana, samostalno vršenje roditeljskog prava, prebivalište, boravište, adresa, maloletno dete.
PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM HAPŠENJA I OBAVEZA POLICIJE NA IZDAVANJE POTVRDE O PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ČUVANJE ODUZETIH STVARI ODNOSNO PREDMETA OSUMNJIČENIH, KAO I PRAVO OSUMNJIČENIH I TREĆIH LICA NA POVRAĆAJ ODUZETIH STVARI (PREDMETA) NA NJIHOV ZAHTEV
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.272(497.11)
COBISS.SR-ID 110939145
PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA PRILIKOM HAPŠENJA I OBAVEZA POLICIJE NA IZDAVANJE POTVRDE O PRIVREMENOM ODUZIMANJU PREDMETA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA ČUVANJE ODUZETIH STVARI ODNOSNO PREDMETA OSUMNJIČENIH, KAO I PRAVO OSUMNJIČENIH I TREĆIH LICA NA POVRAĆAJ ODUZETIH STVARI (PREDMETA) NA NJIHOV ZAHTEV
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Povod za ovaj rad je postupanje pripadnika PU Niš i to posebnog odeljenja za narkomaniju, koje je prilikom hapšenja od osumnjičenog koji se kretao biciklom, isti oduzelo, a da pritom za navedenu pokretnu stvar čiji je vlasnik osumnjičeni, pustupajuća službena lica nisu izdala potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta, iako je osumnjičenom određeno zadržavanje od strane nadležnog javnog tužioca do 48 časova.
Naime, u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, a u kojoj su se nalazili ostali privremeno oduzeti predmeti nađeni kod osumnjičenog, koji su kasnije i vraćeni istom (kao što je mobilni telefon i ostale sitnice), predmetnog bicikla nema. Kako se isti nije nalazio u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, postavlja se pitanje da li su pripadnici policije, odnosno ovlašćena službena lica prilikom hapšenja bila u obavezi da bicikl kao pokretnu stvar privremeno oduzmu i tu činjenicu konstatuju (navedu) u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, a da je kasnije, uz zahtev, vrate osumnjičenom, jer je vlasnik pokretne stvari, odnosno bicikla osumnjičeni.
U konkretnoj situaciji, po mom mišljenju, ako je osumnjičeni uhapšen prilikom vožnje bicikla i od strane nadležnog javnog tužioca mu je određeno zadržavanje do 48 časova, onda su svakako postupajući pripadnici policije kao službena lica bili u obavezi da bicikl privremeno oduzmu, da tu činjenicu konstatuju u potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta, kao i da ga daju na čuvanje, odnosno na odgovarajuće mesto predviđeno za skladištenje takvih stvari, a sve do izlaska osumnjičenog iz pritvora, kako bi ga vratili osumnjičenom kao vlasniku ili pak trećem licu ako je ono vlasnik stvari, a kada se za to steknu zakonom predviđeni uslovi, naročito ako se ima u vidu da je reč o predmetu, tačnije pokretnoj stvari veće vrednosti.
Ključne reči: policija, hapšenje, Zakon o policiji, Zakon o krivičnom postupku, Krivični zakonik, mera bezbednosti oduzimanje predmeta, osumnjičeni, Zakon o obligacionim odnosima, naknada štete, neosnovano obogaćenje.
KRIVIČNO DELO NEDAVANJE IZDRŽAVANJAIZ ČLANA 195. KRIVIČNOG ZAKONIKA I ODBACIVANJE KRIVIČNE PRIJAVE OD STRANE JAVNOG TUŽIOCA ZBOG APSOLUTNE ZASTARELOSTI KRIVIČNOG GONJENJA SA POSEBNIM OSVRTOM NA STAV VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.1:347.615(497.11)
COBISS.SR-ID 85581833
KRIVIČNO DELO NEDAVANJE IZDRŽAVANJAIZ ČLANA 195. KRIVIČNOG ZAKONIKA I ODBACIVANJE KRIVIČNE PRIJAVE OD STRANE JAVNOG TUŽIOCA ZBOG APSOLUTNE ZASTARELOSTI KRIVIČNOG GONJENJA SA POSEBNIM OSVRTOM NA STAV VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Povod za ovaj rad je odbacivanje krivične prijave za krivično delo iz člana 195. Krivičnog zakonika, odnosno krivično delo nedavanje izdržavanja od strane Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Postupajući tužilac odbacuje krivičnu prijavu smatrajući da je reč o apsolutnoj zastarelosti krivičnog gonjenja, što se kosi sa stavom Vrhovnog kasacionog suda i samom prirodom krivičnog dela nedavanje izdržavanja, pa i odredbama Zakona o obligacionim odnosima o zastarelosti takvih potraživanja.
Naime, stranka je preko svog punomoćnika podnela krivičnu prijavu protiv osumnjičenog za krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. Krivičnog zakonika, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Nišu iz 2010. godine. Stav postupajućeg tužioca bio je da nema mesta preduzimanju gonjenja, jer je reč o apsolutnoj zastarelosti, čijim postupanjem je po mom mišljenju oštećen zakonski zastupnik maloletnih oštećenih i maloletni oštećeni. U konkretnom slučaju ne može se govoriti o apsolutnoj zastarelosti krivičnog gonjenja pogotovu kada se ima u vidu da je reč o potraživanju na osnovu pravnosnažne i izvršne presude, da je reč o privilegovanom potraživanju, o krivičnom delu koje se vrši u kontinuitetu, odnosno o krivičnom delu čija se radnja ponavlja, pa samim tim mišljenja sam da se u ovom slučaju drugačije posmatra zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo nedavanje izdržavanja.
Posebno važno je istaći i stav Vrhovnog kasacionog suda Kzz – 698/2018 po kome je reč o krivičnom delu sa kontinuiranom radnjom, odnosno trajnom krivičnom delu, kod koga se radnjom izvršenja smatra sve vreme dok traje proizvedeno protivpravno stanje, tako da rok zastarelosti počinje da teče od momenta kada prestane takvo stanje.
S obzirom na ovakav stav Vrhovnog kasacionog suda i s obzirom da je u konkretnom slučaju protivpravno stanje trajalo sve vreme počev od 2010. godine, do 2019. godine, kada osumnjičeni počinje da daje izdržavanje maloletnim oštećenima, to sam mišljenja da je došlo do pogrešne primene prava u konkretnom slučaju i pogrešne odluke javnog tužioca da u konkretnom slučaju odbaci krivičnu prijavu, jer se u datom slučaju ne može govoriti o apsolutnoj zastarelosti krivičnog gonjenja.
Ključne reči: nedavanje izdržavanja, član 195. Krivičnog zakonika, Vrhovni kasacioni sud, kontinuirana radnja, trajno krivično delo, privilegovano potraživanje.
OSVRT NA RAZUMNI ROK I DUŽINU TRAJANJA PARNIČNOG POSTUPKA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUČIVANJE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI U ROKU OD DEVET MESECI
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 342.722:347.962.6
COBISS.SR-ID 81106185
OSVRT NA RAZUMNI ROK I DUŽINU TRAJANJA PARNIČNOG POSTUPKA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUČIVANJE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI U ROKU OD DEVET MESECI
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Opštepoznata činjenica je da sudski procesi u Republici Srbiji dugo traju, da se na odluke sudova kako prvostepenih, tako i drugostepenih, odnosno odluke sudova po žalbi, čeka veoma dugo, a na ove druge i po nekoliko godina. Povod za ovaj rad je sve veći broj predmeta u drugostepenim sudovima koji traju duže od devet meseci. Nakon donošenja odluke u prvostepenom postupku, koji takođe dugo traju i nakon ulaganja žalbe jedne ili obe strane u tom postupku, činjenica je da su pojedini predmeti u radu pred drugostepenim sudovima i po dve ili čak i više godina i da je sve više advokata i stranaka koji se suočavaju sa problemom odlučivanja drugostepenih sudova po žalbi.
Ključne reči: odlučivanje drugostepenog suda po žalbi, rok od devet meseci, Zakon o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud.
Nadležnost suda da sudi u sporu po tužbi potrošača za izvršenje ugovora i nastavak isporuke električne energije
UDK: 366.542
347.412:621.311
NADLEŽNOST SUDA DA SUDI U SPORU PO TUŽBI POTROŠAČA ZA IZVRŠENJE UGOVORA I NASTAVAK ISPORUKE ELEKTRIČNE ENERGIJE
Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je pojava sve više praktičnih nejasnoća oko pravne prirode ugovora o snabdevanju električnom energijom. U praksi je postao problem vezan za primenu zakona i pravni put zaštite kupčevih prava. Naime, na odnos kupca i javnog preduzeća za isporuku električne energije u situaciji kada kupac tužbom traži pravnu zaštitu i izvršenje ugovora kao i nastavak isporuke električne energije, a do obustave isporuke električne energije je došlo usled neizmirenih obaveza, postavlja se pitanje nadležnosti suda za rešavanje nastalog spora, jer je posebnim zakonom predviđen upravni postupak kao pravni put zaštite potrošačkih – kupčevih prava. S obzirom na činjenicu da postoji ugovor između kupca i javnog preduzeća za isporuku električne energije, to znači da je po prirodi taj odnos prvenstveno jedan obligacionopravni odnos ovih strana, pa po pravnom stavu usvojenom od strane Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda Srbije 2012. godine u slučaju da postoji spor između strana u ugovoru – kupca i preduzeća za isporuku električne energije, po tužbi za izvršenje obaveze iz ugovora, iako je prvenstveno posebnim zakonom propisan način zaštite u vidu upravnog postupka, to ne isključuje nadležnost suda da odlučuje i rešava konkretni spor po tužbi za izvršenje obaveze, a ovo s obzirom da je reč o obligaciji.
Ključne reči: kupac, javno preduzeće za isporuku električne energije, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o energetici, Uredba o isporuci električne energije, Zakon o zaštiti potrošača, Vrhovni kasacioni sud, obligacioni odnos, ugovor.