MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI (II deo)
OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA
UDK: 343.8(497.6)
343.2.01(497.6)
MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI
(II deo)
* Filip Novaković, magistar prava, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici (područje: Krivično pravo). Dopisni član Bosnian-Herzegovinian American Academy of Arts and Sciences.
Rezime: Odluka Ustavnog suda Republike Srpske broj U-77/24 od 24. septembra 2025. godine predstavlja važan doprinos razvoju ustavnosudske prakse u Bosni i Hercegovini, jer reafirmiše materijalno shvatanje vladavine prava, jednakosti pred zakonom i individualizacije kazne. U osporenom članu 46a stav 3. Krivičnog zakonika RS, kojim je bila propisana obavezna zamjena kazne zatvora do jedne godine novčanom kaznom na zahtjev osuđenog, Sud je prepoznao povredu temeljnih ustavnih načela – prije svega pravne sigurnosti i zabrane diskriminacije po osnovu imovnog stanja. Odluka ukazuje na granice zakonodavne intervencije u sferi kaznene politike, te potvrđuje da sudska diskrecija u odmjeravanju kazne predstavlja ne samo procesnu već i ustavnu garanciju pravičnosti. Autor u radu analizira ustavnopravnu, krivičnopravnu i penološku dimenziju odluke, uz komparativni prikaz relevantne prakse ustavnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava. Zaključuje se da odluka U-77/24 prevazilazi formalni okvir kontrole ustavnosti i afirmiše sud kao čuvara moralne racionalnosti zakonodavstva, čime doprinosi razvoju ustavne kulture i koncepta socijalne pravde u kaznenom sistemu Republike Srpske.
Ključne riječi: vladavina prava, jednakost pred zakonom, kaznena politika, individualizacija kazne, Ustavni sud Republike Srpske.
MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI (I deo)
OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA
UDK: 343.8(497.6)
343.2.01(497.6)
MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI
(I deo)
* Filip Novaković, magistar prava, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici (područje: Krivično pravo). Dopisni član Bosnian-Herzegovinian American Academy of Arts and Sciences.
Rezime: Odluka Ustavnog suda Republike Srpske broj U-77/24 od 24. septembra 2025. godine predstavlja važan doprinos razvoju ustavnosudske prakse u Bosni i Hercegovini, jer reafirmiše materijalno shvatanje vladavine prava, jednakosti pred zakonom i individualizacije kazne. U osporenom članu 46a stav 3. Krivičnog zakonika RS, kojim je bila propisana obavezna zamjena kazne zatvora do jedne godine novčanom kaznom na zahtjev osuđenog, Sud je prepoznao povredu temeljnih ustavnih načela – prije svega pravne sigurnosti i zabrane diskriminacije po osnovu imovnog stanja. Odluka ukazuje na granice zakonodavne intervencije u sferi kaznene politike, te potvrđuje da sudska diskrecija u odmjeravanju kazne predstavlja ne samo procesnu već i ustavnu garanciju pravičnosti. Autor u radu analizira ustavnopravnu, krivičnopravnu i penološku dimenziju odluke, uz komparativni prikaz relevantne prakse ustavnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava. Zaključuje se da odluka U-77/24 prevazilazi formalni okvir kontrole ustavnosti i afirmiše sud kao čuvara moralne racionalnosti zakonodavstva, čime doprinosi razvoju ustavne kulture i koncepta socijalne pravde u kaznenom sistemu Republike Srpske.
Ključne riječi: vladavina prava, jednakost pred zakonom, kaznena politika, individualizacija kazne, Ustavni sud Republike Srpske.
Pravni okvir ugrožavanja sigurnosti nosilaca pravosudnih funkcija u Brčko distriktu BiH
UDK: 343.434/.436:347.96(497.6)
PRAVNI OKVIR UGROŽAVANJA SIGURNOSTI NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA U BRČKO DISTRIKTU BiH
Dr Milomir Čodo, sekretar Okružnog suda u Bijeljini.
Mr Goran Pisić, šef Policije Brčko distrikta BiH.
Rezime: Sigurnost građana u savremenom društvu je jedan od osnovnih ciljeva i standarda. Sigurnost je osjećaj sigurnosti i spokojstva. Ovaj pojam se može posmatrati sa pravnog, sociološkog, ekonomskog, međunarodnog i u suštini multidisciplinarnog aspekta. U pravnom smislu sigurnost građana može biti posmatrana sa ustavnopravnih, krivičnopravnih, građanskopravnih i drugih pravnih aspekata. U ovom radu akcenat je dat na krivičnopravni aspekt zaštite i to ne svih građana već nosilaca pravosudnih funkcija u Brčko distriktu Bosne i Hercegovine. Vlast u Brčko distriktu BiH je podjeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Sudsku vlast vrše nosioci pravosudnih funkcija, sudije i tužioci ali je u smislu njihove zaštite važno posmatrati i službenike koji predstavljaju njihovu „podršku“ (službenici za informisanje, radnici pisarnica, asistenti itd).
Profesionalno obavljanje sudske vlasti u Bosni i Hercegovini je direktno povezano sa ličnom sigurnosti lica koja vrše ovu vlast.
Pojam sigurnosti sa aspekta osjećaja spokojstva je značajan za sve građane, a posebno za nosioce pravosudnih funkcija ali i nosioce policijskih ovlaštenja.
Krivičnopravna zaštita sudija i tužilaca Brčko distrikta Bosne i Hercegovine je regulisana kao određen broj krivičnih djela ali na po obimu i preciznosti lošiji način nego što je to slučaj u krivičnim zakonima na nivou BiH, Republike Srpske i Federacije BiH.
Ključne riječi: sigurnost, krivična djela, kaznena politika, nosioci pravosudnih funkcija, policija, dokazi, tužba, naknada štete.