Pravo na povećanje plate

SUDSKA PRAKSA BiH

Pravo na povećanje plate
Nema kršenja prava na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jer apelanti nisu ponudili relevantne dokaze i argumente iz kojih proizlazi da su apelanti kao kantonalni inspektori različito tretirani u odnosu na druge inspektore iz istog kantona u identičnoj situaciji.

Odlučivanje o zahtevu za zaštitu od diskriminacije na radu

UPRAVNO PRAVO

Odlučivanje o zahtevu za zaštitu od diskriminacije na radu

O zahtevu za zaštitu od diskriminacije na radu nije nadležan da odlučuje Upravni sud, već viši sud u prvom stepenu.

Zabrana diskriminacije na radu

RADNO PRAVO

Zabrana diskriminacije na radu

Za utvrđenje diskriminacije, odnosno diskriminatorskog postupanja potrebno je da se lice koje traži zaštitu nalazi u uporedivoj ili bitno sličnoj situaciji u odnosu na drugo lice u odnosu na koje smatra da je diskriminisano, da je pravljenje razlike neopravdano i da je vezano za neko lično svojstvo diskriminisanog lica, a ukoliko se lice koje traži sudsku zaštitu ne nalazi u takvoj situaciji, diskriminacije nema, pa samim tim nema ni povrede prava ličnosti diskriminatorskim postupanjem.

Nediskriminacija

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Nediskriminacija
Nema kršenja člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u vezi s pravom na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. ove konvencije kada apelant, osim navoda o povredi ovog prava, nije ponudio argumente i razloge koji bi ukazivali na vjerovatnoću da je drugačije tretiran u odnosu na druga lica u identičnoj situaciji.

Položaj političkih stranaka nacionalnih manjina u izbornom postupku u Republici Srbiji

UDK: 342.724/.728:321.022(497.11)
329(497.11)
323.1/.2(497.11)

POLOŽAJ POLITIČKIH STRANAKA NACIONALNIH MANJINA U IZBORNOM POSTUPKU U REPUBLICI SRBIJI
Radojka Marinković, sudija Upravnog suda.

Rezime: Predmet rada je razmatranje pitanja o nadležnosti i kriterijumima na osnovu kojih izborne komisije odlučuju o priznavanju položaja političke stranke nacionalne manjine podnosiocu proglašene izborne liste i posle donošenja Zakona o političkim strankama koji, između ostalog, definiše pojam i uređuje postupak registracije političke stranke nacionalne manjine i koji prema predmetu svog uređenja predstavlja lex specialis u odnosu na izborne propise. U radu je prikazan i pregled ustavne, sudske i izborne prakse na datu temu. Razmatrano pitanje je od bitnog uticaja, s obzirom na meru “pozitivne diskriminacije” radi obezbeđenja stvarne političke participacije nacionalnih manjina, ustanovljenu izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz 2004. godine,1) kojom je političkim strankama nacionalnih manjina i koalicijama tih stranaka omogućeno da učestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. Ova mera sadržana je i u propisima koji uređuju izborni postupak na pokrajinskom i lokalnom nivou. S obzirom da predmet proizlazi iz značaja političke reprezentacije i normativnog opredeljenja Republike Srbije za priznavanje i garantovanje individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina koje žive na njenoj teritoriji, dat je kratak prikaz međunarodnih standarda i preporuka, te zakonodavnopravni okvir zaštite prava manjina u Republici Srbiji u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i jezika i pisma. Saglasno predmetu razmatranja, posebno su prikazani međunarodni standardi i preporuke za učešće manjina u javnoj vlasti, te zakonska rešenja o položaju manjina u izbornim zakonodavstvima zemalja u okruženju. Tema rada proizašla je iz spornih pravnih pitanja koja su se u praksi pojavila u izbornom procesu u izborima 2016. godine. Cilj rada je da ukaže na potrebu usklađivanja propisa iz oblasti izbornog prava sa kasnije donetim propisima koji su prema predmetu uređenja lex specialis u odnosu na pravna pitanja regulisana izbornim propisima, ali i obavezu poštovanja dostignutih nivoa zaštite manjinskih prava i obavezu poštovanja načela pravičnosti2) kroz obezbeđivanje ujednačene primene propisa u praksi.

Ključne reči: izbori, izborni postupak, političke stranke, nacionalne manjine, pozitivna diskriminacija, međunarodni standardi i preporuke, zaštita prava