Pravo na izjavljivanje žalbe Upravnom sudu protiv rešenja izborne komisije

Stranačka koalicija kao podnosilac izborne liste

UPRAVNO PRAVO

Stranačka koalicija kao podnosilac izborne liste

Stranačka koalicija je dužna da u izbornoj listi i u svim drugim izbornim dokumentima, svoj naziv kao podnosioca izborne liste navede identično nazivu utvrđenom u sporazumu o obrazovanju stranačke koalicije, pri čemu naziv stranačke koalicije utvrđen u koalicionom sporazumu mora na početku da sadrži reč: Koalicija.

Sortiranje izjave birača koji podržavaju izbornu listu

UPRAVNO PRAVO

Sortiranje izjave birača koji podržavaju izbornu listu

Izjave birača, koji podržavaju izbornu listu i spisak tih birača, moraju biti sortirane po azbučnom redu prezimena javnih beležnika koji su overili potpise, odnosno po azbučnom redu opštine/grada na čijoj teritoriji su overene.

Dokumentacija koja se obavezno dostavlja uz izbornu listu

UPRAVNO PRAVO

Dokumentacija koja se obavezno dostavlja uz izbornu listu

Uz izbornu listu izbornoj komisiji se obavezno dostavlja, između ostalog, i potvrda o prebivalištu kandidata za odbornike.

Položaj političkih stranaka nacionalnih manjina u izbornom postupku u Republici Srbiji

UDK: 342.724/.728:321.022(497.11)
329(497.11)
323.1/.2(497.11)

POLOŽAJ POLITIČKIH STRANAKA NACIONALNIH MANJINA U IZBORNOM POSTUPKU U REPUBLICI SRBIJI
Radojka Marinković, sudija Upravnog suda.

Rezime: Predmet rada je razmatranje pitanja o nadležnosti i kriterijumima na osnovu kojih izborne komisije odlučuju o priznavanju položaja političke stranke nacionalne manjine podnosiocu proglašene izborne liste i posle donošenja Zakona o političkim strankama koji, između ostalog, definiše pojam i uređuje postupak registracije političke stranke nacionalne manjine i koji prema predmetu svog uređenja predstavlja lex specialis u odnosu na izborne propise. U radu je prikazan i pregled ustavne, sudske i izborne prakse na datu temu. Razmatrano pitanje je od bitnog uticaja, s obzirom na meru “pozitivne diskriminacije” radi obezbeđenja stvarne političke participacije nacionalnih manjina, ustanovljenu izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz 2004. godine,1) kojom je političkim strankama nacionalnih manjina i koalicijama tih stranaka omogućeno da učestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. Ova mera sadržana je i u propisima koji uređuju izborni postupak na pokrajinskom i lokalnom nivou. S obzirom da predmet proizlazi iz značaja političke reprezentacije i normativnog opredeljenja Republike Srbije za priznavanje i garantovanje individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina koje žive na njenoj teritoriji, dat je kratak prikaz međunarodnih standarda i preporuka, te zakonodavnopravni okvir zaštite prava manjina u Republici Srbiji u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i jezika i pisma. Saglasno predmetu razmatranja, posebno su prikazani međunarodni standardi i preporuke za učešće manjina u javnoj vlasti, te zakonska rešenja o položaju manjina u izbornim zakonodavstvima zemalja u okruženju. Tema rada proizašla je iz spornih pravnih pitanja koja su se u praksi pojavila u izbornom procesu u izborima 2016. godine. Cilj rada je da ukaže na potrebu usklađivanja propisa iz oblasti izbornog prava sa kasnije donetim propisima koji su prema predmetu uređenja lex specialis u odnosu na pravna pitanja regulisana izbornim propisima, ali i obavezu poštovanja dostignutih nivoa zaštite manjinskih prava i obavezu poštovanja načela pravičnosti2) kroz obezbeđivanje ujednačene primene propisa u praksi.

Ključne reči: izbori, izborni postupak, političke stranke, nacionalne manjine, pozitivna diskriminacija, međunarodni standardi i preporuke, zaštita prava