Novela Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma
UDK:343.85:[343.53:336.741.1
343.85:[343.9.024:336.7
NOVELA ZAKONA O OGRANIČAVANJU RASPOLAGANJA IMOVINOM U CILJU SPREČAVANJA TERORIZMA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Krajem 2017. godine po hitnom postupku usvojene su izmene i dopune Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Novela je rezultat uočenih slabosti i nedostataka u implementaciji pomenutog zakona iz 2015. godine, a njen cilj je dalje unapređenje borbe protiv finansiranja terorizma kao prethodne neophodne faze u vršenju terorističkih akata. Po oceni predlagača, to će dodatno doprineti da Srbija bude prepoznata kao pouzdan partner međunarodnoj zajednici u borbi protiv finansiranja terorizma, ali predstavlja značajan korak i u procesu harmonizacije naše legislative sa propisima Evropske unije. U bliskoj budućnosti to će svakako doprineti i boljoj oceni Srbije na međunarodnom planu u smislu njenog poslovnog i investicionog rejtinga, a dodatno će preduprediti i eventualni rizik po integritet, pravilno funkcionisanje, reputaciju i stabilnost našeg finansijskog sistema.
Ključne reči: ograničenje raspolaganja imovinom, sprečavanje terorizma, lista označenih lica, komitet Manival, Uprava za sprečavanje pranja novca.
Radni tekst ustavnih amandmana o pravosuđu
UDK: 342.56(497.11)
347.97/.99(497.11)
RADNI TEKST USTAVNIH AMANDMANA O PRAVOSUĐU
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.
Rezime: Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu o pravosuđu urađen je pre oficijelnog pokretanja postupka za promenu Ustava, tako da ne može imati kapacitet upotrebljivosti pred Venecijanskom komisijom koja je svojevremeno i naložila da se iz Ustava uklone poluge političkog uticaja na sudove i tužilaštva. Te poluge jesu uklonjene ali su uvedene nove koje mogućnosti takvog uticaja uvećavaju. Da bi ovaj uticaj bio neutralisan, neophodno je da se u sistemu podele vlasti sudska vlast zameni pravosudnom vlašću, kako bi se javna tužilaštva odvojila od izvršne vlasti i združila sudovima, uz garancije koje bi obezbeđivale njihovu punu nezavisnost i samostalnost. Tim garancijama bavi se i ovaj tekst.
Ključne reči: sudovi, javna tužilaštva, pravosudna vlast, poluge političkog uticaja, nezavisnost sudova i javnih tužilaštava i garancije njihove nezavisnosti.
Pravni okviri humanitarnog rada u Republici Srbiji
UDK: 061.23(497.11)
PRAVNI OKVIRI HUMANITARNOG RADA U REPUBLICI SRBIJI
Mr Ratomir ANTONOVIĆ, Fondacija “Podrži život”, Beograd, Mitropolita Petra broj 15.
Rezime: Humanitarni rad u svakoj zemlji predstavlja poseban izazov. U Republici Srbiji je izazov još veći iz razloga što postoje brojni slučajevi zloupotreba humanitarnog rada i humanitarnih organizacija. Sa druge strane, u našoj zemlji postoji objektivna potreba za radom humanitarnih organizacija. Njihov rad je uređen Zakonom o fondacijama i zadužbinama, kojim se daje pravni okvir humanitarnom radu u Srbiji. Svakako, u tom radu postoje razne prateće okolnosti i dešavanja.
Ključne reči: humanitarni rad, fondacije, zadužbine, donacije, zakon, statut, zloupotrebe.
Analiza radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije – Korak napred – korak nazad
UDK: 342.4(497.11)
ANALIZA RADNOG TEKSTA AMANDMANA MINISTARSTVA PRAVDE NA USTAV REPUBLIKE SRBIJE
KORAK NAPRED – KORAK NAZAD
Prof. dr Nebojša Šarkić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“ u Beogradu.
Rezime: Rad je posvećen javnoj raspravi o predlogu za najavljene izmene Ustava Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosudni sistem.
Rad je koncipiran tako što su najpre podržana neka od predloženih rešenja (naziv Vrhovnog suda, ukidanje prvog trogodišnjeg izbora sudija i sl).
U drugom delu dat je kritički prikaz predloženih rešenja koja se odnose na sastav i nadležnost Visokog saveta sudstva, način izbora sudija, ovlašćenja Pravosudne akademije i sl.
Ključne reči: Ustav Republike Srbije, reforma pravosuđa, Visoki savet sudstva, Vrhovni sud Srbije, sudijska nezavisnost, izbor sudija.
Evropski pravni standardi i nacionalno krivično procesno zakonodavstvo (razlozi neophodnosti usaglašavanja i stanje u Srbiji)
UDK: 340.137:343.1(497.11:4-672EU)
EVROPSKI PRAVNI STANDARDI I NACIONALNO KRIVIČNO PROCESNO ZAKONODAVSTVO (RAZLOZI NEOPHODNOSTI USAGLAŠAVANJA I STANJE U SRBIJI)
Prof. dr Stanko BEJATOVIĆ, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu i predsednik Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu.
Rezime: Predmet stručno-kritičke analize u radu su tri grupe pitanja. Prvo, tu je pitanje koje se tiče pojma i vrste evropskih pravnih standarda u oblasti krivičnog procesnog prava. Osnovni zaključak analize ove grupe pitanja je stav autora da danas prostor ne samo Evrope već i međunarodne zajednice kao celine karakteriše prisustvo nemalog broja standarda koji s obzirom na ovo imaju i skoro univerzalni karakter. Kao takvi sve više su prisutni i u zakonodavstvima zemalja Evrope koje još uvek, u formalnom smislu reči, nisu članice Evropske unije (slučaj i sa Republikom Srbijom). Polazeći od ovog autor (u okviru druge grupe pitanja) obrazlaže i razloge neophodnosti implementacije predmetnih standarda u nacionalna krivičnoprocesna zakonodavstva (slučaj npr. sa sve većim internacionalnim karakterom najtežih oblika kriminaliteta, odlukama Evropskog suda za ljudska prava, uslovljenosti integracionih procesa stepenom implementacije standarda u nacionalno zakonodavstvo i sl).
Treća, centralna grupa pitanja ovog rada posvećena je konkretnoj analizi stepena implementacije pojedinih evropskih standarda u pozitivnom krivičnom procesnom zakonodavstvu Republike Srbije (slučaj npr. sa standardima koji se tiču efikasnosti krivičnog postupka, koncepta istrage, jačanja sloboda i prava učesnika krivičnog postupka, prava na pravni lek i efikasan sistem pravnih lekova i mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku). U analizi ove grupe pitanja autor je posebnu pažnju posvetio svom viđenju načina i puteva potpune implementacije analiziranih standarda u krivično procesno zakonodavstvo Srbije, što po shvatanju autora treba da bude realizovano nastavkom rada na reformi njenog krivičnog procesnog zakonodavstva – pre svega ZKP.
Ključne reči: Evropa, pravni standardi, krivično procesno zakonodavstvo, Srbija, krivični postupak, krivičnoprocesni subjekti, Zakonik o krivičnom postupku, pravni sistem, implementacija, istraga, okrivljeni, pojednostavljene forme postupanja u krivičnim stvarima, sistem pravnih lekova, oštećeni.
Univerzalistička zamisao globalizma o svetskoj državi, pravu i vladavini prava
UDK: 340.12/.13
342.22
UNIVERZALISTIČKA ZAMISAO GLOBALIZMA O SVETSKOJ DRŽAVI, PRAVU I VLADAVINI PRAVA*
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
*Ovaj članak je rezultat rada na istraživačkom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za 2018. godinu pod nazivom „Identitetski preobražaj Srbije“.
Rezime: Univerzalističke zamisli oduvek predstavljaju postojan sadržaj ljudskog razmišljanja o organizovanju sveta i vladanju na sveobuhvatan način. Počev od najstarijih sačuvanih artefakata i kasnijih zapisa, od Sumera i Vavilona do današnjih dana, neprekinuto provejava ideja o blagodetima jednog sveobuhvatnog ustrojstva ljudske zajednice. Nevolja je u tome što je u modernom dobu, a naročito u XIX i XX veku, ta univerzalistička ideja doživela dve suštinski različite interpretacije. Prva je internacionalistička, a druga globalistička. Prva računa sa nužnim razlikama i priznaje ih, dok druga te razlike teži da ukine i svede ih na folklor. Danas se najnovije promene, naročito promene u razvijenim liberalnim demokratskim društvima, odvijaju u znaku zamisli globalizma, a na štetu internacionalizma, znatno kompromitovanog u prvoj polovini XX veka.
Kada je reč o svetskoj državi, očigledno, ona predstavlja posebnu varijantu moderne globalističke zamisli o državi razvijenoj do krajnjih granica u teritorijalnom, personalnom, vlastodržačkom, kulturnom, informatičkom, ekološkom i svakom drugom smislu. Tu korporativističku zamisao o jednoj superdržavi federalnog tipa ili barem jednoj svetskoj vladi dopunjava zamisao o tzv. civilnom društvu kao nekakvoj protivteži nastojanjima svetskih vlastodržaca i brani od nasrtaja na njegove preostale demokratske i autonomne sadržaje.
Kad je reč o svetskom pravu, dovoljno je reći da bi svetska država kao ničim ograničena tvorevina mogla da donosi univerzalno obavezne propise. Ona pravno nikome ne bi odgovarala. Na stvaranju takvog univerzalnog prava odavno se radi. To se i danas čini donošenjem brojnih predloga, zaključaka ili agendi Ujedinjenih nacija (naročito Agenda 21 i 30), istrajavanjem na donošenju drugih globalističkih dokumenata (TTIP, TISA itd), ali i sve raširenijim korišćenjem pravnih transplantata koji ubrzavaju globalizovanje prava.
Kad je reč o svetskoj vladavini prava, nju je teško zamisliti samo kao nekakvu globalnu vladavinu koja počiva na zamislima o tzv. kosmopolitskoj demokratiji, svetskom građaninu i svetskom parlamentu, jer je u centru interesovanja globalista i dalje stvaranje ničim sputane moći svetske države a ne interes njenih budućih atomiziranih građana – državljana. Budući da se radi o privlačnim himerama, postaje sve jasnije da možda sve to nije ni potrebno u slučaju uspostavljanja eugeničke globalne diktature nad ostatkom nekadašnjeg čovečanstva. Ne postoje naznake ili dokazi da bi bilo drugačije. Postoje samo uveravanja u blagodeti jednog sveobuhvatnog ili univerzalnog (kosmopolitskog, u zamislima globalista) ustrojstva ljudske zajednice koja bi trebalo da broji do 300 miliona preživelih članova čovečanstva, barem kako je zapisano na spomeniku poznatom pod nazivom Georgia Guidestone.
Ključne reči: univerzalizam, globalizam, svetska država, pravo, vladavina prava.
Upravni postupak i upravni spor u Srbiji – Glavne procesne veze –
UDK: 35.077.2(497.11)
UPRAVNI POSTUPAK I UPRAVNI SPOR U SRBIJI – Glavne procesne veze –
Prof. dr Zoran Tomić, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Razmatranje relacije pravne regulative upravnog postupka i zakonskog uređenja upravnog spora – u sadašnjem vremenu u Srbiji – važno je, posebno, iz dva razloga: zbog nužnih promena pojedinih solucija ZUS-a (iz 2009. god), radi njegovog osavremenjavanja (naročito u pogledu pravnih lekova), a i zbog dovođenja u sklad posebnih upravno-procesnih propisa sa ZUP-om (iz 2016. god). Najmarkantnije linije povezivanja upravnog postupka i upravno-sudskog postupka u kome se raspetljava upravni spor su – u pogledu predmeta postup(a)ka, načela, stranaka, utvrđivanja činjenica, pravnih puteva zaštite, mogućnosti odlaganja izvršenja, pune sudske jurisdikcije, itd. Pri tome, pozicija organa u upravnom postupku bitno je drugačija od procesne pozicije suda, kao nezavisnog tela i definitivnog kontrolora zakonitosti upravne delatnosti. Njegova nezavisnost u upravnom sporu i staranje isključivo o zakonitosti. Sve u svemu, upravni spor po svojoj prirodi nije treći upravno-procesni stepen nego krajnja, redovna sudska kontrola upravnog postupanja.
Ključne reči: upravni postupak, upravni spor, rešenje, izvršenje, presuda, puna sudska jurisdikcija, pravni lekovi, razuman rok.
Pravni akti organa državne uprave
UDK: 342.924(497.11)
PRAVNI AKTI ORGANA DRŽAVNE UPRAVE
Radojka Marinković, sudija Upravnog suda.
Rezime: Ostvarivanje prava na sudsku zaštitu u upravnom sporu u okviru Ustavom Republike Srbije2) zajamčenog prava na pravično suđenje, usaglašenog sa pravom na pravično suđenje iz Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,3) zahteva jasno definisanje pojma pravnog akta kao predmeta upravnog spora. U tom kontekstu, autor pored opštih izlaganja o vrsti i pravnoj prirodi akata koje donose organi državne uprave u obavljanju delatnosti radi koje su obrazovani, razmatra teoretska i zakonodavna rešenja koja se odnose na date pojmove, uz navođenje odgovarajućih primera iz sudske prakse.
Kroz prikaz osnovnih karakteristika pravnih akata koje organi državne uprave donose, dat je poseban paralelni prikaz sličnosti i razlika između navedenih akata, kao osnova zaključivanja o pravnoj prirodi, pravnoj zaštiti i uslovima za sudsku zaštitu u upravnom sporu.
Ključne reči: državna uprava, pravni akt, upravni akt, upravna stvar, pravna priroda, instrukcije, direktive, pravna zaštita, upravni spor.
Pokretanje upravnog postupka i troškovi u novom Zakonu o opštem upravnom postupku
UDK: 342.9:35.077.3(497.11)
POKRETANJE UPRAVNOG POSTUPKA I TROŠKOVI U NOVOM ZAKONU O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
Rezime: Novi ZUP je tek drugi procesni zakon ove vrste posle Drugog svetskog rata. Sadrži značajne novine koje su u funkciji osnovne svrhe i cilja Zakona da se stranci u upravnom postupku omogući da što lakše ostvari svoja prava i pravne interese, a da to ne bude na štetu trećih lica i u suprotnosti sa javnim interesom.
U tom pravcu, razrađene su i odredbe o samom pokretanju upravnog postupka i o troškovima postupka. Rešenja o troškovima upravnog postupka su vrlo značajna ne samo za ostvarenje materijalnih efekata stranke, već važnije od toga što se uvažava dostojanstvo stranke koje, iako proklamovano u pojedinim posebnim procesnim zakonima, ipak nije našlo potvrdu i u praksi.
Stoga očekujemo da će i upravna i upravnosudska praksa kroz tumačenje novog ZUP-a, uz obučene kadrove u organima uprave i pripremljene sudije Upravnog suda za primenu ovog zakona, pronaći prava rešenja da se postavljeni ciljevi Zakona i ostvare.
Ključne reči: novi ZUP, prethodni ZUP, pravni položaj stranke, pokretanje upravnog postupka, troškovi postupka.
Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti
UDK: 347.72.036(497.11)
340.134:347.72(497.11)
STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik.
Rezime: Pored osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima i pravnih formi privrednih društava, ovim zakonom, u delu četvrtom, posebno je predviđeno sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti privrednih društava.
Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti privrednih društava je novi pravni institut koji je u privredno zakonodavstvo uveden prethodnim Zakonom o privrednim društvima, i koji je prestao da važi stupanjem na snagu važećeg Zakona o privrednim društvima.
Uređujući sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti privrednih društava, Zakonom o privrednim društvima,1) pored pojma i osnovnih odredaba, uređeni su postupak sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti, posledice povrede odredaba o raspolaganju imovinom velike vrednosti i shodna primena na društvo sa ograničenom odgovornošću.2)
Ključne reči: sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti i postupak sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti.