Likvidacija privrednog društvo

LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik.

Rezime: U okviru likvidacije privrednih društava, odnosno pojma i pokretanja likvidacije privrednog društva, Zakonom o privrednim društvima posebno je uređen pojam likvidacije privrednog društva. Uređujući pojam likvidacije privrednog društva, Zakon o privrednim društvima propisuje da se likvidacija društva može sprovesti kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza.
Likvidacija privrednog društva može se sprovesti kada privredno društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza, dakle likvidacija se može sprovesti nad solventnim privrednim društvom, društvom sposobnim za namirenje svih svojih obaveza. Likvidacijom privredno društvo prestaje da postoji voljom svojih članova, s tim što u postupku likvidacije privrednog društva svi poverioci namiruju svoja potraživanja prema društvu, a ostatak raspodeljuju članovi privrednog društva. Pored likvidacije privrednog društva, kada privredno društvo prestaje voljom svojih članova, važeći Zakon o privrednim društvima predviđa i prinudnu likvidaciju privrednog društva.

Ključne reči: odluka o likvidaciji, registracija i objavljivanje, ograničenje isplata članovima društva u likvidaciji.

Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti

UDK: 347.72.036(497.11)
340.134:347.72(497.11)

STICANJE I RASPOLAGANJE IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik.

Rezime: Pored osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima i pravnih formi privrednih društava, ovim zakonom, u delu četvrtom, posebno je predviđeno sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti privrednih društava.
Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti privrednih društava je novi pravni institut koji je u privredno zakonodavstvo uveden prethodnim Zakonom o privrednim društvima, i koji je prestao da važi stupanjem na snagu važećeg Zakona o privrednim društvima.
Uređujući sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti privrednih društava, Zakonom o privrednim društvima,1) pored pojma i osnovnih odredaba, uređeni su postupak sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti, posledice povrede odredaba o raspolaganju imovinom velike vrednosti i shodna primena na društvo sa ograničenom odgovornošću.2)

Ključne reči: sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti i postupak sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti.

Prestanak statusa člana društva i prestanak komanditnog društva

UDK: 347.72.04(497.11)

PRESTANAK STATUSA ČLANA DRUŠTVA I PRESTANAK KOMANDITNOG DRUŠTVA
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik.

Rezime: Komanditno društvo je privredno društvo čiji je pravni položaj, a naročito osnivanje, upravljanje, statusne promene, promena njegove pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njegov pravni položaj, uređen Zakonom o privrednim društvima.
Pravni položaj komanditnog društva, a naročito napred navedena pitanja, kao i druga pitanja od značaja za pravni položaj komanditnog društva, uređena su, kao i za svako privredno društvo, u osnovnim odredbama Zakona o privrednim društvima, koji uređuje pravnu formu komanditnog društva i u drugim odredbama ovog zakona.
Uređujući prestanak statusa člana društva i prestanak komanditnog društva, prvo su uređeni prestanak statusa komplementara i komanditora i promena pravne forme, a potom prestanak komanditnog društva.
U okviru prestanka statusa komplementara i komanditora predviđen je slučaj kada komanditno društvo ne prestaje i prava naslednika u slučaju smrti komanditora, ako je fizičko lice, odnosno prestanka komanditora, ako je pravno lice.
A u okviru promene pravne forme predviđeni su slučajevi kada dolazi do promene pravne forme komanditnog društva u druge pravne forme, odnosno u preduzetnika, u kom slučaju se pokreće postupak prinudne likvidacije, i da se izvršene promene registruju u skladu sa zakonom o registraciji.
Kada uređuje prestanak komanditnog društva, Zakon o privrednim društvima u celini ne uređuje prestanak ovog društva već upućuje da se na prestanak komanditnog društva shodno1) primenjuju odredbe ovog zakona o prestanku ortačkog društva.

Ključne reči: prestanak statusa člana društva i prestanak komanditnog društva, odnosno prestanak statusa komplementara i komanditora i promena pravne forme, kao i prestanak komanditnog društva.

Ulog, udeo i dobit i gubitak komanditnog društva

UDK: 347.72(497.11)

ULOG, UDEO I DOBIT I GUBITAK KOMANDITNOG DRUŠTVA
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik

Rezime: Komanditno društvo je privredno društvo čiji je pravni položaj, a naročito osnivanje, upravljanje, statusne promene, promena njegove pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njegov pravni položaj, uređen Zakonom o privrednim društvima.
Pravni položaj komanditnog društva, a naročito napred navedena pitanja, kao i druga pitanja od značaja za pravni položaj komanditnog društva, uređena su kao i za svako privredno društvo, u osnovnim odredbama Zakona o privrednim društvima, zakona koji uređuje pravnu formu komanditnog društva i u drugim svojim odredbama.
Polazeći od navedenih odredaba Zakona o privrednim društvima, a naročito od odredaba koje, posle pojma, osnivanja i evidencije podataka o članovima komanditnog društva, posebno uređuju ulog, udeo i dobit i gubitak, to će samo o ovim pitanjima i biti reči u ovom radu.
Uređujući komanditno društvo, Zakon o privrednim društvima nije u celini uredio ulog i udeo u komanditnom društvu, već je samo propisao koje se odredbe ovog zakona o ulozima ortaka primenjuju na uloge i udele komplementara u komanditnom društvu. Takođe, Zakon o privrednim društvima nije u celini uredio ni dobit ni gubitak komanditnog društva, već je samo propisao način učešća u dobiti i gubitku komanditora i komplementara.
Naime, Zakon o privrednim društvima, u celini gledano, nije, u okviru odredaba o komanditnom društvu, uredio ni pojam uloga i udela, ni pojam dobiti i gubitka u komanditnom društvu niti je uputio na primenu nekog drugog zakona.
U situaciji kada Zakon o privrednim društvima nije, u okviru odredaba o komanditnom društvu, uredio navedene pojmove, postavlja se pitanje šta se podrazumeva pod ulogom i udelom, a šta pod dobiti i gubitkom u komanditnom društvu.
U odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod ulogom i udelom u komanditnom društvu mora se poći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, iako ni ovaj zakon na eksplicitan način ne uređuje ni pojam uloga ni pojam udela u ovom društvu.
Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima1) koje uređuju imovinu i kapital društva, odnosno uloge u društvu, a posebno od vrste uloga i posledice preuzimanja obaveze na uplatu, odnosno na unos uloga, treba reći da ulog čine stvari i prava, a kad je u pitanju ortačko društvo ulog može biti i u radu i uslugama. Takođe, prema Zakonu o privrednim društvima,2) i ulozi komplementara u komanditnom društvu mogu biti i u radu i uslugama, s obzirom da se prema ovom zakonu na uloge i udele komplementara shodno3) primenjuju odredbe člana 96. ovog zakona o ulozima i udelima ortaka.
Osim toga, a polazeći od toga da se shodna primena u pogledu rada i usluga kao uloga u komanditno društvo odnosi samo na komplementare, a ne i na komanditore, i od zakonske analogije u primeni ove odredbe Zakona o privrednim društvima4) na komanditore, smatramo da i komanditori mogu uložiti rad i usluge u komanditno društvo.
Bilo da su u pitanju stvari, podrazumevajući pod stvarima i novac, i prava, rad i usluge, ulozi u komanditnom društvu, kao i u svakom privrednom društvu, mogu biti novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima. U odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod udelom, treba reći, takođe polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, da se udeo stiče na osnovu izvršenja preuzete obaveze uplate, odnosno unosa uloga u komanditnom društvu, kada uplaćeni, odnosno uneti ulozi postaju imovina komanditnog društva. A u odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod dobiti i gubitkom komanditnog društva, treba poći od Zakona o računovodstvu, koji, takođe, na eksplicitan način ne uređuje ni dobitak ni gubitak privrednih društava, uključujući i komanditno društvo.
Polazeći od Zakona o računovodstvu5) koji uređuje definicije, odnosno pojedine pojmove i njihovo značenje, treba reći da redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica, između ostalog, obuhvata i bilans uspeha, koji predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultate poslovanja u određenom periodu, a koji istovremeno utvrđuje i dobit i gubitak komanditnog društva u određenom periodu.
Međutim, za sve ove pravne praznine koje se naročito pojavljuju kod dobiti i gubitka komanditnog društva može se očekivati da će, kroz uređivanje ugovora o ortakluku, biti otklonjene u Građanskom zakoniku RS koji se sada nalazi na javnoj raspravi.

Ključne reči: Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima i odredaba ovog zakona koje uređuju komanditno društvo, ključne reči su: ulog, udeo i dobit i gubitak – ulog, udeo i prenos udela i dobit i gubitak društva.

Vođenje poslova komanditnog društva, zastupanje društva i prava i odgovornost komanditora

UDK: 347.72(497.11)

VOĐENJE POSLOVA KOMANDITNOG DRUŠTVA, ZASTUPANJE DRUŠTVA I PRAVA I ODGOVORNOST KOMANDITORA
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik.

Rezime: Komanditno društvo je privredno društvo čiji je pravni položaj, a naročito osnivanje, upravljanje, statusne promene, promena njegove pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njegov pravni položaj, uređen Zakonom o privrednim društvima.
Pravni položaj komanditnog društva, a naročito napred navedena pitanja, kao i druga pitanja od značaja za pravni položaj komanditnog društva, uređena su, kao i za svako privredno društvo, u osnovnim odredbama Zakona o privrednim društvima, koji uređuje pravnu formu komanditnog društva i u drugim odredbama ovog zakona.
Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, treba reći da ovaj zakon, za razliku od zastupanja privrednih društava i odgovornosti za obaveze, ne uređuje vođenje poslova u privrednim društvima, uključujući i komanditno društvo.
Uređujući odgovornost za obaveze, u osnovnim odredbama uređena je odgovornost članova privrednih društava, uključujući i odgovornost članova komanditnog društva i probijanje pravne ličnosti u kome je, između ostalog, propisana samo odgovornost komanditora, a ne i komplementara.
Treba reći da privredno društvo, uključujući i komanditno društvo, ima zakonske zastupnike koji mogu biti fizička i pravna lica, a može imati i ostale zastupnike, punomoćnike po zaposlenju i izdavati prokuru kao poslovno punomoćje.
Osim toga kod zastupnika, punomoćnika po zaposlenju i prokurista postoji i odgovornost i ograničenja u zastupanju komanditnog društva, kao i obaveza potpisivanja dokumenata komanditnog društva.
Polazeći od odredaba Zakona o privrednim društvima, koje uređuju pravnu formu komanditnog društva, treba reći da su u ovim odredbama prvo uređeni vođenje poslova, zastupanje društva i prava komanditora, a potom i odgovornost komanditora.
U okviru vođenja poslova i zastupanja komanditnog društva uređeno je, između ostalog, da komplementari vode poslove društva i zastupaju društva i da komanditori ne mogu voditi poslove i zastupati komanditno društvo.
Pored toga, u okviru prava komanditora, između ostalog, propisano je komanditorovo pravo nadzora i u čemu se ono sastoji, kao i pravo na isplatu dobiti, uređujući način i rokove isplate dobiti komanditora.
Kad je u pitanju odgovornost komanditora, u odredbama Zakona o privrednim društvima, koje uređuju pravnu formu komanditnog društva, treba reći da ova odgovornost obuhvata odgovornost komanditora, slučajeve odgovornosti komanditora kao komplementara i odgovornost novog komanditora.

Ključne reči: vođenje poslova, zastupanje društva, prava i obaveze članova komanditnog društva.

Ortačko društvo u Zakonu o privrednim društvima – Prestanak ortačkog društva i svojstva ortaka

UDK: 347.723.04(497.11)

ORTAČKO DRUŠTVO U ZAKONU O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
Prestanak ortačkog društva i svojstva ortaka
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik, Beograd.

Rezime: Ortačko društvo je privredno društvo čiji je pravni položaj, a naročito osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene njegove pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njegov pravni položaj, uređen Zakonom o privrednim društvima.
Pravni položaj ortačkog društva, a naročito napred navedena pitanja, kao i druga pitanja od značaja za pravni položaj ortačkog društva, uređena su, kao i za svako privredno društvo, u osnovnim odredbama Zakona o privrednim društvima, odredbama ovog zakona koje uređuju pravnu formu ortačkog društva i u drugim odredbama ovog zakona.
Polazeći od navedenih odredaba Zakona o privrednim društvima, a naročito od odredaba koje, posle poslovođenja, prava ortaka i pravnih odnosa ortačkog društva i ortaka prema trećim licima, posebno uređuju prestanak ortačkog društva i svojstva ortaka, to će samo o ovim pitanjima biti reči u ovom radu.
Uređujući prestanak ortačkog društva, Zakonom o privrednim društvima utvrđeni su slučajevi kada ortačko društvo prestaje i bliže su uređeni pojedini slučajevi prestanka ortačkog društva (sudska odluka i likvidacija ortačkog društva).
Takođe, Zakonom o privrednim društvima utvrđeni su i slučajevi u kojima prestaje svojstvo ortaka ortačkog društva i bliže su uređeni pojedini slučajevi prestanka svojstva ortaka (isključenje ortaka i istupanje ortaka, kao i posledice istupanja ortaka iz društva i učešće ortaka koji je istupio iz društva u nezavršenim poslovima).
Pored toga, Zakonom o privrednim društvima, a u okviru prestanka svojstva ortaka ortačkog društva, uređeni su: nastavljanje društva sa naslednicima u slučaju smrti ortaka i zaštita poverilaca ortaka ortačkog društva.

Ključne reči: prestanak ortačkog društva i prestanak ortaka ortačkog društva.