Ovlašćenje za podnošenje žalbe u izbornom sporu
UPRAVNO PRAVO
Ovlašćenje za podnošenje žalbe u izbornom sporu
Predsednik opštinskog odbora političke stranke, koja je podnosilac izborne liste, mora biti izričito ovlašćen od strane podnosioca izborne liste za podnošenje žalbe u izbornom sporu.
Priznanje položaja političke stranke nacionalne manjine u izbornom postupku
UPRAVNO PRAVO
Priznanje položaja političke stranke nacionalne manjine u izbornom postupku
Da li neka politička stranka ima položaj političke stranke nacionalne manjine u izbornom postupku, ne odlučuje se samo na osnovu toga da li je ta stranka upisana u Registar političkih stranaka kao politička stranka nacionalne manjine, niti samo na osnovu ciljeva definisanih opštim stranačkim aktima, već i na osnovu dokaza da se politička stranka u svom redovnom političkom delovanju zaista bavi ostvarenjem proklamovanih ciljeva.
Grupa građana – podnosilac izborne liste
UPRAVNO PRAVA
Grupa građana – podnosilac izborne liste
Ako grupa građana ima naziv, ona je dužna da u izbornoj listi i u svim drugim izbornim dokumentima svoj naziv kao podnosioca izborne liste navede identično nazivu utvrđenom u sporazumu o obrazovanju grupe građana, pri čemu naziv grupe građana utvrđen u sporazumu o obrazovanju grupe građana mora da na početku sadrži reči: Grupa građana.
Naziv izborne liste
UPRAVNO PRAVO
Naziv izborne liste
Ako izbornu listu podnosi politička stranka, naziv izborne liste mora da sadrži naziv političke stranke onako kako je upisan u Registar političkih stranaka.
Prigovor protiv zaključka izborne komisije kojim se nalaže otklanjanje nedostataka u postupku proglašenja izborne liste
UPRAVNO PRAVO
Prigovor protiv zaključka izborne komisije kojim se nalaže otklanjanje nedostataka u postupku proglašenja izborne liste
Protiv zaključka izborne komisije kojim se nalaže otklanjanje nedostataka u postupku proglašenja izborne liste i ukazuje na radnje koje podnosilac liste treba da obavi radi otklanjanja nedostataka izborne liste, ne može se podneti poseban prigovor.
Položaj političkih stranaka nacionalnih manjina u izbornom postupku u Republici Srbiji
UDK: 342.724/.728:321.022(497.11)
329(497.11)
323.1/.2(497.11)
POLOŽAJ POLITIČKIH STRANAKA NACIONALNIH MANJINA U IZBORNOM POSTUPKU U REPUBLICI SRBIJI
Radojka Marinković, sudija Upravnog suda.
Rezime: Predmet rada je razmatranje pitanja o nadležnosti i kriterijumima na osnovu kojih izborne komisije odlučuju o priznavanju položaja političke stranke nacionalne manjine podnosiocu proglašene izborne liste i posle donošenja Zakona o političkim strankama koji, između ostalog, definiše pojam i uređuje postupak registracije političke stranke nacionalne manjine i koji prema predmetu svog uređenja predstavlja lex specialis u odnosu na izborne propise. U radu je prikazan i pregled ustavne, sudske i izborne prakse na datu temu. Razmatrano pitanje je od bitnog uticaja, s obzirom na meru “pozitivne diskriminacije” radi obezbeđenja stvarne političke participacije nacionalnih manjina, ustanovljenu izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz 2004. godine,1) kojom je političkim strankama nacionalnih manjina i koalicijama tih stranaka omogućeno da učestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. Ova mera sadržana je i u propisima koji uređuju izborni postupak na pokrajinskom i lokalnom nivou. S obzirom da predmet proizlazi iz značaja političke reprezentacije i normativnog opredeljenja Republike Srbije za priznavanje i garantovanje individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina koje žive na njenoj teritoriji, dat je kratak prikaz međunarodnih standarda i preporuka, te zakonodavnopravni okvir zaštite prava manjina u Republici Srbiji u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i jezika i pisma. Saglasno predmetu razmatranja, posebno su prikazani međunarodni standardi i preporuke za učešće manjina u javnoj vlasti, te zakonska rešenja o položaju manjina u izbornim zakonodavstvima zemalja u okruženju. Tema rada proizašla je iz spornih pravnih pitanja koja su se u praksi pojavila u izbornom procesu u izborima 2016. godine. Cilj rada je da ukaže na potrebu usklađivanja propisa iz oblasti izbornog prava sa kasnije donetim propisima koji su prema predmetu uređenja lex specialis u odnosu na pravna pitanja regulisana izbornim propisima, ali i obavezu poštovanja dostignutih nivoa zaštite manjinskih prava i obavezu poštovanja načela pravičnosti2) kroz obezbeđivanje ujednačene primene propisa u praksi.
Ključne reči: izbori, izborni postupak, političke stranke, nacionalne manjine, pozitivna diskriminacija, međunarodni standardi i preporuke, zaštita prava