Novčana primanja zaposlenih u javnom sektoru
UDK: 35.087.41(497.11)
NOVČANA PRIMANJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU
Danijela Rajković, rukovodilac Grupe za zarade, Sektor za rad, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Rezime: Najveći deo zaposlenih u javnom sektoru su zaposleni u državnoj, pokrajinskoj i lokalnoj upravi i javnim službama (prosveta, zdravstvo, kultura, socijalna zaštita, organizacije obaveznog socijalnog osigurnja i dr). Ovi zaposleni primaju platu u skladu sa odredbama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, a počev od 1. januara 2017. godine u skladu sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Zaposleni u javnim i javnim komunalnim preduzećima, javnim agencijama i javnim službama koje se ne finansiraju iz budžeta (turističke organizacije, instituti i dr) primaju zaradu i druga primanja, u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Pored zakona, novčana primanja zaposlenih u javnom sektoru (naknade zarade/plate, naknade troškova za prevoz, regres, topli obrok, otpremnine, solidarna pomoć, jubilarne nagrade i dr), uređena su i posebnim kolektivnim ugovorima (12), kolektivnim ugovorima kod poslodavca, pravilnicima o radu i ugovorima o radu.
Ključne reči: javni sektor, zarada, plata, uvećana plata, otpremnina, poseban kolektivni ugovor, kolektivni ugovor kod poslodavca, pravilnik o radu, prava zaposlenih, Zakon o radu, Zakon o sistemu plata .
Poreklo kolektivnih ugovora
UDK: 349.22:331.106.24
POREKLO KOLEKTIVNIH UGOVORA
Mr Zoran Čukić, advokat.
Rezime: Kolektivni ugovori se u našem radnom zakonodavstvu prvi put spominju u članu 209. Zakona o radnjama iz 1931. godine, koji se definišu kao “pismena nagodba koju zaključuju službodavac i službodavačka organizacija jedne ili više srodnih struka kao predstavnik službodavca, s jedne strane i stručna služba primačke organizacije s druge strane, a kojom se nagodbom uređuju službeni odnosi, prava i dužnosti.”
Po Ustavu SFRJ iz 1974. godine za regulisanje radnih odnosa kod privatnih poslodavaca bili su predviđeni kolektivni ugovori. Odredbe o kolektivnim ugovorima sadržane su u republičkim i pokrajinskim zakonima o radnim odnosima.
Kolektivni ugovori o radu postaju ustavna kategorija već u Ustavu Srbije iz 1990. godine, što je, potom, omogućilo da se donese i poseban Zakon o kolektivnim ugovorima (“Sl. glasnik RS”, br. 60/1990).
Ključne reči: Ustav, Zakon o radu, kolektivni ugovori o radu.
Vođenje poslova komanditnog društva, zastupanje društva i prava i odgovornost komanditora
UDK: 347.72(497.11)
VOĐENJE POSLOVA KOMANDITNOG DRUŠTVA, ZASTUPANJE DRUŠTVA I PRAVA I ODGOVORNOST KOMANDITORA
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik.
Rezime: Komanditno društvo je privredno društvo čiji je pravni položaj, a naročito osnivanje, upravljanje, statusne promene, promena njegove pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njegov pravni položaj, uređen Zakonom o privrednim društvima.
Pravni položaj komanditnog društva, a naročito napred navedena pitanja, kao i druga pitanja od značaja za pravni položaj komanditnog društva, uređena su, kao i za svako privredno društvo, u osnovnim odredbama Zakona o privrednim društvima, koji uređuje pravnu formu komanditnog društva i u drugim odredbama ovog zakona.
Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, treba reći da ovaj zakon, za razliku od zastupanja privrednih društava i odgovornosti za obaveze, ne uređuje vođenje poslova u privrednim društvima, uključujući i komanditno društvo.
Uređujući odgovornost za obaveze, u osnovnim odredbama uređena je odgovornost članova privrednih društava, uključujući i odgovornost članova komanditnog društva i probijanje pravne ličnosti u kome je, između ostalog, propisana samo odgovornost komanditora, a ne i komplementara.
Treba reći da privredno društvo, uključujući i komanditno društvo, ima zakonske zastupnike koji mogu biti fizička i pravna lica, a može imati i ostale zastupnike, punomoćnike po zaposlenju i izdavati prokuru kao poslovno punomoćje.
Osim toga kod zastupnika, punomoćnika po zaposlenju i prokurista postoji i odgovornost i ograničenja u zastupanju komanditnog društva, kao i obaveza potpisivanja dokumenata komanditnog društva.
Polazeći od odredaba Zakona o privrednim društvima, koje uređuju pravnu formu komanditnog društva, treba reći da su u ovim odredbama prvo uređeni vođenje poslova, zastupanje društva i prava komanditora, a potom i odgovornost komanditora.
U okviru vođenja poslova i zastupanja komanditnog društva uređeno je, između ostalog, da komplementari vode poslove društva i zastupaju društva i da komanditori ne mogu voditi poslove i zastupati komanditno društvo.
Pored toga, u okviru prava komanditora, između ostalog, propisano je komanditorovo pravo nadzora i u čemu se ono sastoji, kao i pravo na isplatu dobiti, uređujući način i rokove isplate dobiti komanditora.
Kad je u pitanju odgovornost komanditora, u odredbama Zakona o privrednim društvima, koje uređuju pravnu formu komanditnog društva, treba reći da ova odgovornost obuhvata odgovornost komanditora, slučajeve odgovornosti komanditora kao komplementara i odgovornost novog komanditora.
Ključne reči: vođenje poslova, zastupanje društva, prava i obaveze članova komanditnog društva.
Krivično delo razbojništvo iz člana 206. KZ u sudskoj praksi
UKD: 340.143:343.712.1(497.11)
KRIVIČNO DELO RAZBOJNIŠTVO IZ ČLANA 206. KZ U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Krivično delo razbojništvo iz člana 206. KZ kao imovinsko krivično delo, u sudskoj proceduri je zastupljeno u znatnoj meri, gotovo odmah iza krivičnog dela krađe iz člana 203. kao i krivičnog dela teške krađe iz člana 204. KZ i krivičnog dela prevare iz člana 208. KZ. Pomenuto krivično delo predstavlja u svojoj suštini oduzimanje tuđe stvari upotrebom sile ili pretnje, a u nameri da se pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist. Nužno je ukazati na osnovne elemente navedenog krivičnog dela, a to znači teorijsko razmatranje u najmanjoj meri, a prvenstveni značaj ovog rada je u prikazu brojnih karakterističnih sudskih odluka, kao verna slika mnogobrojnih isprepletenih životnih situacija.
Ključne reči: krivično delo, sila, pretnja, imovinska korist, odnos sa brojnim drugim krivičnim delima.
Parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja
UDK: 340.134:347.9(497.11)
PARNIČNI POSTUPAK ZA UTVRĐIVANJE NEDOZVOLJENOSTI IZVRŠENJA
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Opoziciona tužba je rezultat kompromisa između formalnog legaliteta izvršnog postupka i potrebe da se vrednuje pravno dejstvo novonastalih činjenica koje utiču na postojanje samog potraživanja koje se namiruje u izvršnom postupku. Slovom zakona su propisane pretpostavke za njenu upotrebu. To su objektivno nove činjenice koje stranka nije mogla upotrebiti u postupku po žalbi iz koga potiče izvršna isprava. Rešenje o odbijanju žalbe i iskorišćeni rok od 30 dana od dana dostavljanja ovog rešenja su pretpostavke koje kumulativno moraju biti ostvarene i uslov su za pokretanje parničnog postupka. Podrazumeva se da su prethodno u žalbi iskorišćene ove činjenice. U upotrebi mogu biti samo opozicioni razlozi. Ova tužba nema suspenzivno dejstvo. Parnični postupak se sprovodi po pravilima koja važe za sporove male vrednosti. On je hitan i ima prvenstvo u odlučivanju. Pozitivni rezultat parničnog postupka je utvrđenje da je nedozvoljeno izvršenje. Za slučaj da je izvršni postupak okončan izvršnom dužniku sada kao tužiocu je data mogućnost objektivnog preinačenja tužbe u formi zahteva da sud obaveže izvršnog poverioca kao tuženog da mu vrati ono što je primio izvršenjem i naknadi troškove postupka. Pravnosnažna odluka suda kojom je utvrđena nedozvoljenost izvršenja predstavlja i razlog za protivizvršenje.
Ključne reči: činjenice koje se odnose na postojanje potraživanja, nove činjenice, opozicioni prigovori, opugnacioni prigovori, odbijena žalba, rok od 30 dana, prekluzivni rok, parnični postupak, nedozvoljenost izvršenja, nesuspenzivnost tužbe, postupak po pravilima koja važe za sporove male vrednosti, hitnost, prvenstvo u odlučivanju, preinačenje tužbe, vraćanje primljenog.
Fleksibilno uređivanje nezakonitog otkaza ugovora o radu
UDK: 349.22:331.108.6(497.11)
(094.5.072)
FLEKSIBILNO UREĐIVANJE NEZAKONITOG OTKAZA UGOVORA O RADU
Vesna Bilbija, magistar prava, Javno preduzeće „Pošta Srbije“, Beograd, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Koncepcija fleksibilne sigurnosti treba da pomiri fleksibilnost kao glavni trend u razvoju sistema zapošljavanja i radnih odnosa i njegovu protivtežu sigurnost (zarade, zaposlenja). Zahtev za fleksibilno uređivanje radnih odnosa proširio se na većinu oblasti sveta rada, pa i materiju prestanka radnog odnosa i posledica nezakonitog otkaza.
Posledice nezakonitog odnosa mogu biti različite, u zavisnosti da li je tužilac/zaposleni zahtevao u tužbi da se vrati na posao ili ne. Ukoliko nije zahtevao da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev dosuditi naknadu štete od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice. Ako zaposleni zahteva da se vrati na rad, sud može taj zahtev odbiti, ako u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, u kom slučaju iznos naknade štete je dvostruki iznos od prethodno navedenog.
Naročitu novinu predstavlja rešenje po kome će sud, ako utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali je poslodavac povredio propisani postupak za otkaz, odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad i dosuditi mu naknadu štete u iznosu do šest zarada.
Ključne reči: fleksibilnost, postupak, nezakoniti otkaz ugovora o radu, naknada štete.
Deset najčešćih problema u primeni Zakona o radu
UDK: 349.22:331.108.6(497.11)
(094.5.072)
DESET NAJČEŠĆIH PROBLEMA U PRIMENI ZAKONA O RADU
Olga Vučković Kićanović, samostalna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Po informacijama Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u toku je reforma radnog zakonodavstva, koja bi trebalo da se završi do 2018. godine. Nadamo se da će taj proces koherentno zaokružiti set zakona koji uređuju rad, jer je u postojećem pravnom okviru mnogo kolizije, materijalnih i procesnih propusta i nelogičnosti, koje otežavaju efikasno procesuiranje i stvaraju pravnu nesigurnost. Zbog nepreciznih odredaba često se postavlja pitanje kako je moguće uvesti disciplinsku sankciju a ne definisati disciplinski postupak njenog utvrđivanja; kako je moguće dati otkaz samo na osnovu krivične prijave kad je to kao diskriminatorna odredba izbačeno i iz Zakona o policiji; razloge za i protiv obračunavanja otpremnine na važeći način; zašto utvrđivanje odgovornosti za naknadu štete ima različite aršine za poslodavce i zaposlene; koliko koristi zaposlenom prebacivanje tereta dokazivanja sa tužioca na tuženoga, ako je cena toga uvođenje zloupotrebe u posebne zakone, umesto po opštem režimu ZOO (član 13); da li je u redu da poslodavac ima diskreciono pravo da propiše iznos štete koja rezultira otkazom bez zakonom propisanog iznosa minimuma i sl. Cilj ovog teksta je da pojasni novelirane odredbe Zakona o radu iz 2014. godine, koje su do danas predmet najčešćih pitanja zaposlenih, ali i poslodavaca – otkaz, višak zaposlenih, otpremninu, uvođenje disciplinskih sankcija bez odredaba o postupku u kome se utvrđuju, naknadu štete u radnom i obligacionom sporu. S obzirom da se veliki broj pitanja odnosi i na Zakon o inspekcijskom nadzoru, on je posebno obrađen.
Ključne reči: prava zaposlenih, višak, otpremnina, otkaz, sankcije, naknada štete, disciplinski postupak.
Ozakonjenje objekta ili sticanje svojine na građevinskom objektu
UDK: 347.235(497.11)
351.778.511(497.11)
349.442(497.11)
OZAKONJENJE OBJEKTA ILI STICANJE SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM OBJEKTU
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji
Rezime: Rešavanje pitanja bespravne gradnje je izvorno domaći problem pa u njegovom otklanjanju ne možemo da se pozovemo na rešenja iz uporednog prava. Otuda, ako država u dovoljnoj meri nije sprečavala (zabranjivala) izgradnju objekata bez odobrenja nadležnog organa, onda je više nego sigurno da je i traženje potpunih rešenja za dovođenje bespravnog graditelja u status vlasnika jako otežano.
Svi dosadašnji zakoni iz ove oblasti u svojim nazivima su imali u vidu legalizaciju objekata. Aktuelni Zakon nosi naziv Zakon o ozakonjenju objekata. Svi oni dakle, imaju u vidu odnos prema građevinskom objektu, kao predmetu rešavanja ovog pitanja, a trebalo bi da naziv zakona ima u vidu vlasnika koga se tiče svojina na objektu.
Aktuelni Zakon je, u dobroj meri, tehnička rešenja priveo pravu ka sticanju svojine na objektu. Sistematika Zakona nije do kraja konsekventna kao što i korišćenje pojedinih instituta nije adekvatno. Zato se stiče utisak da je Zakon rađen na brzinu.
Ipak, njegov kvalitet je u povoljnim rešenjima po stranke u postupku na koji način bi mogao da se ostvari cilj Zakona – da se vlasništvo nad izgrađenim objektima provede kroz javne knjige i spreči dalja bespravna gradnja.
Ključne reči: građevinski objekat, svojina, vlasništvo, predmet Zakona, uslovi građenja, naknade, taksa, građevinska dozvola.
Normativno uređenje delatnosti starih i umetničkih zanata i domaće radinosti
UDK: 334.712/.713(497.11)(094.5)
NORMATIVNO UREĐENJE DELATNOSTI STARIH I UMETNIČKIH ZANATAI DOMAĆE RADINOSTI
Dr Velisav Marković, vanredni profesor, Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum Beograd.
Rezime: Stari i umetnički zanati i domaća radinost propisani su Pravilnikom o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata. U pravu Srbije nisu propisani uslovi za obavljanje navedene delatnosti (stručna sprema, zanimanje, radno iskustvo, licenca, prostor i oprema i sl). Propisana je samo mogućnost sertifikacije kod Ministarstva privrede koja ne daje zadovoljavajuće efekte. U radu autor predstavlja normativno uređenje delatnosti starih i umetničkih zanata i domaće radinosti a koristeći istorijski i uporednopravni metod ukazuje na neadekvatnu i nedovoljnu pravnu uređenost. Ove delatnosti se mogu podstaći i unaprediti, posebno kvalitet proizvoda i usluga, samo obrazovanjem zanatskih komora, uvođenjem i izdavanjem majstorskih pisama (licenci) i detaljnim pravnim regulisanjem.
Ključne reči: zanat, umetnički zanat, domaća radinost, majstorsko pismo.
Zakon o volontiranju – pola decenije primene
UDK: 349.22:331.314(497.11)
ZAKON O VOLONTIRANJU – POLA DECENIJE PRIMENE
Vesna Bilbija, magistar, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, Javno preduzeće „Pošta Srbije“.
Rezime: Zakon o volontiranju Republike Srbije je više od pet godina u primeni. Njegovim donošenjem u pravni sistem se uvodi oblik volontiranja, kao pružanje usluga za opšte dobro ili dobro drugog lica, dobrovoljno i bez naknade i na taj način jasno se definiše razlika u odnosu na radno angažovanje lica na osnovu ugovora o radu i rada van radnog odnosa.
U ovom radu predstavljen je Zakon o volontiranju Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 36/2010) i to: donošenje, regulisanje pojma volontiranja i osnovnih načela, prava i obaveze volontera i organizatora volontiranja, pojam korisnika volontiranja, ugovor o volontiranju. U radu su, dalje, predstavljeni propisi za izvršenje zakona, tj. pravilnici doneti od strane ministra za rad i socijalnu politiku. Zatim, pažnja je posvećena dilemama u pogledu pojedinih zakonskih rešenja uz osvrt na pojedina rešenja iz Zakona o volonterstvu Republike Hrvatske i iskustva u oblasti volontiranja u ovoj republici.
Ključne reči: dugoročno volontiranje, kratkoročno volontiranje, volonter, organizator volontiranja, korisnik volontiranja, ugovor o volontiranju.