Pojam i pravna priroda boravišne takse

UDK: 338.486.1:35.073.6(497.11)

POJAM I PRAVNA PRIRODA BORAVIŠNE TAKSE
Prof. dr Velisav Marković, Univerzitet Singidunum, Fakultet zdravstvenih, pravnih i poslovnih studija Valjevo.

Rezime: Boravišna taksa je naknada za korišćenje komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture i suprastrukture na području jedinice lokalne samouprave ili u turističkom mestu, a koju plaća domaći ili strani državljanin koji se izvan svog mesta prebivališta koristi uslugama noćenja u ugostiteljskim objektima za smeštaj. Boravišna taksa je prihod turističkih organizacija gradova ili opština, odnosno međuo-pštinske turističke organizacije, ukoliko je osnovana, i Turističke organizacije Republike Srpske zbog čega je ista vrlo značajna za razvoj i promociju turizma.
U radu autor predstavlja normativno uređenje pojma boravišna taksa u Republici Srpskoj kao i u uporednom pravu. Pored toga autor predstavlja pravnu prirodu boravišne takse koja iako u nazivu pojma ima reč “taksa” po pravnoj prirodi nije taksa.
Ključne reči: porez, taksa, boravišna taksa, naknada za korišćenje javnih dobara.

Premeštaj službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave

UDK: 352.08(497.11)
349.22:331.1-057.34(497.11)

PREMEŠTAJ SLUŽBENIKA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Odredbe čl. 112-115. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave odnose se na premeštaj službenika u ovim radnim sredinama. Nezavisno od vrste premeštaja mora postojati potreba kao ex lege određeni razlog za njegovu upotrebu. Taj razlog mora biti konkretizovan merodavnim činjenicama i u obrazloženju rešenja. Potrebu slovo zakona određuje kombinacijom individualno određenih razloga i drugih opravdanih razloga. To nije diskreciona ocena.
Radna mesta se dele na položaje i izvršilačka radna mesta. Premeštaj službenika odnosi se na izvršilačka radna mesta, ali ne i na položaje. Slovo zakona propisuje i premeštaj kao disciplinsku meru. Zakon poznaje i privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta i privremeni rad na niže radno mesto u slučaju elementarnih nepogoda, ili drugih nepredvidivih okolnosti. Premeštaj nema isto značenje kao i raspoređivanje.

Ključne reči: potreba, raspoređivanje, premeštaj, privremeni premeštaj, opravdani razlozi, privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta i privremeni rad na nižem radnom mestu u slučaju elementarnih nepogoda ili drugih nepredvidivih okolnosti.

Pravo na penziju – uslovi za ostvarivanje prava i mogućnost radnog angažovanja penzionera

UDK: 349.22-057.75(497.11)

PRAVO NA PENZIJU – USLOVI ZA OSTVARIVANJE PRAVA I MOGUĆNOST RADNOG ANGAŽOVANJA PENZIONERA
Gordana Vićentijević, dipl. pravnik.

Rezime: Prava po osnovu rizika za koja se uplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje ostvaruju se pod uslovima propisanim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Osnovni uslov za ostvarivanje prava na penziju je prestanak osiguranja, a kao lično pravo ostvaruje se samo na zahtev osiguranika. Penzioner odnosno osiguranik koji je ostvario pravo na penziju može biti radno angažovan jer pravo na rad kao Ustavom garantovano pravo nikome ne može biti uskraćeno. Međutim, da bi penzioner mogao da koristi pravo na penziju i bude radno angažovan između odjave sa osiguranja radi sticanja prava na penziju i ponovnog osiguranja mora da postoji najmanje jedan dan „pauze“ u osiguranju, izuzev za osiguranike preduzetnike. Ponovno sticanje svojstva osiguranika i nastavak korišćenja stečenog prava zavise od vrste ostvarenog prava na penziju (da li se radi o starosnoj, invalidskoj ili porodičnoj penziji) i od osnova ponovnog sticanja svojstva osiguranika. Korisnik penzije koji stekne ponovno svojstvo osiguranika u obavezi je da plaća porez na dohodak građana i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a u pojedinim slučajevima i doprinos za zdravstveno osiguranje. Po prestanku novog osiguranja korisnici starosne i prevremene starosne penzije imaju pravo na ponovno određivanje penzije (ako je osiguranje trajalo najmanje 12 meseci).

Ključne reči: pravo na penziju, uslovi za ostvarivanje prava na penziju, svojstvo osiguranika, sticanje i prestanak svojstva, ponovno radno angažovanje.

Prestanak statusa člana društva i prestanak komanditnog društva

UDK: 347.72.04(497.11)

PRESTANAK STATUSA ČLANA DRUŠTVA I PRESTANAK KOMANDITNOG DRUŠTVA
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik.

Rezime: Komanditno društvo je privredno društvo čiji je pravni položaj, a naročito osnivanje, upravljanje, statusne promene, promena njegove pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njegov pravni položaj, uređen Zakonom o privrednim društvima.
Pravni položaj komanditnog društva, a naročito napred navedena pitanja, kao i druga pitanja od značaja za pravni položaj komanditnog društva, uređena su, kao i za svako privredno društvo, u osnovnim odredbama Zakona o privrednim društvima, koji uređuje pravnu formu komanditnog društva i u drugim odredbama ovog zakona.
Uređujući prestanak statusa člana društva i prestanak komanditnog društva, prvo su uređeni prestanak statusa komplementara i komanditora i promena pravne forme, a potom prestanak komanditnog društva.
U okviru prestanka statusa komplementara i komanditora predviđen je slučaj kada komanditno društvo ne prestaje i prava naslednika u slučaju smrti komanditora, ako je fizičko lice, odnosno prestanka komanditora, ako je pravno lice.
A u okviru promene pravne forme predviđeni su slučajevi kada dolazi do promene pravne forme komanditnog društva u druge pravne forme, odnosno u preduzetnika, u kom slučaju se pokreće postupak prinudne likvidacije, i da se izvršene promene registruju u skladu sa zakonom o registraciji.
Kada uređuje prestanak komanditnog društva, Zakon o privrednim društvima u celini ne uređuje prestanak ovog društva već upućuje da se na prestanak komanditnog društva shodno1) primenjuju odredbe ovog zakona o prestanku ortačkog društva.

Ključne reči: prestanak statusa člana društva i prestanak komanditnog društva, odnosno prestanak statusa komplementara i komanditora i promena pravne forme, kao i prestanak komanditnog društva.

Upravno postupanje u novom Zakonu o opštem upravnom postupku

UDK: 35.077.3(497.11)

UPRAVNO POSTUPANJE U NOVOM ZAKONU O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.

Rezime: Novi Zakon o opštem upravnom postupku (primenjuje se od 1. 6. 2017. godine) je jedan od pet ključnih procesnih zakona u Srbiji. Drugi je zakon ove vrste posle Drugog svetskog rata.
U referatu su obrađeni načini postupanja u upravnom postupku kroz donošenje upravnih akata, garantnih akata,upravnih ugovora, upravnih radnji i pružanja javnih usluga. Da bi ova tema bila zaokružena prethodno su obrađena nova načela Zakona koja nisu postojala u prethodnom Zakonu.
Referat treba da doprinese boljem razumevanju Zakona što je od značaja, u prvom redu, za njegovu praktičnu primenu kod organa uprave i upravnog sudstva.

Ključne reči: upravna stvar, upravni akti, garantni akti, upravni ugovori, upravne radnje, pružanje javnih usluga.

Ostvarivanje prava na invalidsku penziju usled povrede na radu i profesionalnog oboljenja

UDK: 364.324(497.11)
331.45/.47

OSTVARIVANJE PRAVA NA INVALIDSKU PENZIJU USLED POVREDE NA RADU I PROFESIONALNOG OBOLJENJA
Branka Banović, Zavod za sudsku medicinu u Nišu, doktorand na Pravnom fakultetu u Nišu.

Rezime: Osnov za uređivanje osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja sadržan je u Konvenciji MOR-a br. 102 o najnižim standardima socijalne sigurnosti iz 1952. godine i Konvenciji br. 121 o davanjima za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti iz 1964. godine, koje promovišu dostojanstven rad u smislu podjednake mogućnosti za žene i muškarce da dobiju dostojanstven i produktivan posao u uslovima slobode i jednakosti, bezbednosti i ljudskog dostojanstva.
Pravo na invalidsku penziju predstavlja značajno pravo u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja. Kao i druga prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i ovo pravo je regulisano Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka US, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 ).
S obzirom da se prava po osnovu povrede na radu i profesionalnog oboljenja u našem zakonodavstvu u najvećem broju ostvaruju kroz sistem zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, u radu su prikazani upravo osnovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju usled povrede na radu i profesionalnih oboljenja osiguranika.

Ključne reči: povreda na radu, profesionalno oboljenje, konvencije MOR-a, zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje.

Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza sa poesbnim osvrtom na meru opomene sa najavom otkaza

UDK: 331.62/.64

MERE ZA NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE, ODNOSNO POVREDU RADNIH OBAVEZA SA POSEBNIM OSVRTOM NA MERU OPOMENE SA NAJAVOM OTKAZA
Mr Vesna Bilbija, sudijski pomoćnik, u zvanju savetnik, arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Rezime: Prema odredbama člana 179a Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da otkaže ugovor o radu, umesto otkaza, izrekne jednu od sledećih mera:
1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od 15 radnih dana;
2) novčanu kaznu u iznosu do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;
3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
U ovom radu učinjen je poseban osvrt na meru opomene sa najavom otkaza. Navedena mera bila je obilato zastupljena u sistemu disciplinskih mera do 90-ih godina prošlog veka, kada je izraženo vaspitno-moralno dejstvo bilo njeno osnovno obeležje i differentia specifica u odnosu na sve druge mere. Pored istorijskog, u ovom radu učinjen je osvrt na meru opomene sa najavom otkaza i u svetlu novih zakonskih rešenja.

Ključne reči: disciplinska odgovornost, disciplinska mera, radna obaveza, radna disciplina, moralno-vaspitno dejstvo, opomena sa najavom otkaza.

Načelo zabrane zloupotrebe prava u upravnom postupku

UDK: 35.077

NAČELO ZABRANE ZLOUPOTREBE PRAVA U UPRAVNOM POSTUPKU
Julijana Nedeljković, načelnik Odeljenja za komunalne i stambene poslove.

Rezime: Zabrana zloupotrebe prava predstavlja “opštu potrebu” kojom se ostvaruje mir i sigurnost u svakoj društvenoj zajednici. U našem pravnom sistemu, na terenu građanske materije, ona je samo parcijalno pozitivirana, a nadu uliva nacrt Građanskog zakonika koji zabranu zloupotrebe prava podiže na nivo načela. Međutim, u Zakonu o opštem upravnom postupku koji počinje sa primenom 1. 6. 2017. godine, ovo načelo je izostalo, kao što je izostao i javni interes iz pojma upravne stvari, a izostali su i dosadašnji zaštitnici javnog interesa – javni tužilac i pravobranilac. Takođe, novi ZUP govori o zabrani zloupotrebe javnih ovlašćenja samo u domenu diskrecionog odlučivanja. Dakle, u prisustvu nepisanog opšteg pravnog načela zabrane zloupotrebe prava, na potezu je upravna praksa – da ga konkretizuje posebnim kriterijumima i tako doprinese pravnoj sigurnosti.

Ključne reči: zabrana zloupotrebe prava, načelo upravnog postupka, zabrana zloupotrebe javnih ovlašćenja, zaštita javnog interesa, stvaralačka uloga upravne prakse.

Šteta kao izvor nastanka obaveze u obligacionom pravu

UDK: 347.426

ŠTETA KAO IZVOR NASTANKA OBAVEZE U OBLIGACIONOM PRAVU
Maja Gluščević, advokatski pripravnik.

Rezime: Šteta je institut obligacionog prava, koja je veoma široko, ali precizno regulisana Zakonom o obligacionim odnosima i ujedno predstavlja kompleksno pitanje kako u teoriji tako i u praksi, jer upravo najveći broj parnica nastaje zbog prouzrokovanja štete i to kako materijalne, tako i nematerijalne.

Ključne reči: Zakon o obligacionim odnosima, šteta, naknada štete, nematerijalna šteta, telesna povreda, telesno oštećenje, smrt, povreda časti, širenje neistinitih navoda.

Ulog, udeo i dobit i gubitak komanditnog društva

UDK: 347.72(497.11)

ULOG, UDEO I DOBIT I GUBITAK KOMANDITNOG DRUŠTVA
Dr Milovan Milić, dipl. pravnik

Rezime: Komanditno društvo je privredno društvo čiji je pravni položaj, a naročito osnivanje, upravljanje, statusne promene, promena njegove pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njegov pravni položaj, uređen Zakonom o privrednim društvima.
Pravni položaj komanditnog društva, a naročito napred navedena pitanja, kao i druga pitanja od značaja za pravni položaj komanditnog društva, uređena su kao i za svako privredno društvo, u osnovnim odredbama Zakona o privrednim društvima, zakona koji uređuje pravnu formu komanditnog društva i u drugim svojim odredbama.
Polazeći od navedenih odredaba Zakona o privrednim društvima, a naročito od odredaba koje, posle pojma, osnivanja i evidencije podataka o članovima komanditnog društva, posebno uređuju ulog, udeo i dobit i gubitak, to će samo o ovim pitanjima i biti reči u ovom radu.
Uređujući komanditno društvo, Zakon o privrednim društvima nije u celini uredio ulog i udeo u komanditnom društvu, već je samo propisao koje se odredbe ovog zakona o ulozima ortaka primenjuju na uloge i udele komplementara u komanditnom društvu. Takođe, Zakon o privrednim društvima nije u celini uredio ni dobit ni gubitak komanditnog društva, već je samo propisao način učešća u dobiti i gubitku komanditora i komplementara.
Naime, Zakon o privrednim društvima, u celini gledano, nije, u okviru odredaba o komanditnom društvu, uredio ni pojam uloga i udela, ni pojam dobiti i gubitka u komanditnom društvu niti je uputio na primenu nekog drugog zakona.
U situaciji kada Zakon o privrednim društvima nije, u okviru odredaba o komanditnom društvu, uredio navedene pojmove, postavlja se pitanje šta se podrazumeva pod ulogom i udelom, a šta pod dobiti i gubitkom u komanditnom društvu.
U odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod ulogom i udelom u komanditnom društvu mora se poći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, iako ni ovaj zakon na eksplicitan način ne uređuje ni pojam uloga ni pojam udela u ovom društvu.
Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima1) koje uređuju imovinu i kapital društva, odnosno uloge u društvu, a posebno od vrste uloga i posledice preuzimanja obaveze na uplatu, odnosno na unos uloga, treba reći da ulog čine stvari i prava, a kad je u pitanju ortačko društvo ulog može biti i u radu i uslugama. Takođe, prema Zakonu o privrednim društvima,2) i ulozi komplementara u komanditnom društvu mogu biti i u radu i uslugama, s obzirom da se prema ovom zakonu na uloge i udele komplementara shodno3) primenjuju odredbe člana 96. ovog zakona o ulozima i udelima ortaka.
Osim toga, a polazeći od toga da se shodna primena u pogledu rada i usluga kao uloga u komanditno društvo odnosi samo na komplementare, a ne i na komanditore, i od zakonske analogije u primeni ove odredbe Zakona o privrednim društvima4) na komanditore, smatramo da i komanditori mogu uložiti rad i usluge u komanditno društvo.
Bilo da su u pitanju stvari, podrazumevajući pod stvarima i novac, i prava, rad i usluge, ulozi u komanditnom društvu, kao i u svakom privrednom društvu, mogu biti novčani i nenovčani i izražavaju se u dinarima. U odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod udelom, treba reći, takođe polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima, da se udeo stiče na osnovu izvršenja preuzete obaveze uplate, odnosno unosa uloga u komanditnom društvu, kada uplaćeni, odnosno uneti ulozi postaju imovina komanditnog društva. A u odgovoru na pitanje šta se podrazumeva pod dobiti i gubitkom komanditnog društva, treba poći od Zakona o računovodstvu, koji, takođe, na eksplicitan način ne uređuje ni dobitak ni gubitak privrednih društava, uključujući i komanditno društvo.
Polazeći od Zakona o računovodstvu5) koji uređuje definicije, odnosno pojedine pojmove i njihovo značenje, treba reći da redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica, između ostalog, obuhvata i bilans uspeha, koji predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultate poslovanja u određenom periodu, a koji istovremeno utvrđuje i dobit i gubitak komanditnog društva u određenom periodu.
Međutim, za sve ove pravne praznine koje se naročito pojavljuju kod dobiti i gubitka komanditnog društva može se očekivati da će, kroz uređivanje ugovora o ortakluku, biti otklonjene u Građanskom zakoniku RS koji se sada nalazi na javnoj raspravi.

Ključne reči: Polazeći od osnovnih odredaba Zakona o privrednim društvima i odredaba ovog zakona koje uređuju komanditno društvo, ključne reči su: ulog, udeo i dobit i gubitak – ulog, udeo i prenos udela i dobit i gubitak društva.