Vanbračna zajednica sa maloletnikom
UDK: 343.55
VANBRAČNA ZAJEDNICA SA MALOLETNIKOM
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Krivično delo iz člana 190. Krivičnog zakonika sa nazivom “Vanbračna zajednica sa maloletnikom“ može se sastojati u življenju punoletnog lica u vanbračnoj zajednici sa maloletnikom (stav 1) ili u omogućavanju ili navođenju maloletnika da sa punoletnim licem živi u vanbračnoj zajednici. Ovaj drugi oblik izvršenja moguć je samo od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, a ispoljava se kao osnovni (stav 2) i kao teži oblik izvršenja (stav 3). U oba slučaja inkriminacija ima blanketni karakter, delo je po svojoj prirodi trajno, pasivni subjekt može biti samo lice starije od 14 a mlađe od 18 godina koje nije u punovažnom braku sa punoletnim licem. Zanimljiv je i odnos ovog sa srodnim krivičnim delima, a posebno (ne)mogućnost njegovog sticaja sa deliktom obljube sa detetom. Najzad, na potrebu detaljnije analize ovog krivičnog dela ukazuje i aktuelna sudska praksa u Republici Srbiji.
Ključne reči: Krivični zakonik, Porodični zakon, maloletnik, dete, vanbračna zajednica, obljuba, koristoljublje.
Javni beležnik notar, javna služba sa privatnom kasom posle noveliranja Zakona o javnom beležništvu
UDK: 347.961.7(497.11)
JAVNI BELEŽNIK NOTAR, JAVNA SLUŽBA SA PRIVATNOM KASOM POSLE NOVELIRANJA ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU
Dr Predrag Baroš, advokat.
Rezime: Početak rada prvih javnih beležnika u Srbiji uslijed načina na koji je zakonodavac uredio nadležnost beležnika izazvao je dugotrajni štrajk advokata koji je nedavno okončan. Štrajk advokata prouzrokovao je dve izmene prethodno usvojenog rešenja Zakona o javnom beležništvu. Da li je zakonodavac posljednjim izmenama Zakona o javnom beležništvu usvojio adekvatno zakonsko rešenje?
Ključne riječi: javni beležnik, javno beležništvo, notar, advokat, javna isprava, solemnizacija, nepokretnosti.
Sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji
UDK: 343.144(497.11)
SPORAZUM JAVNOG TUŽIOCA I OKRIVLJENOG O KRIVIČNOJ SANKCIJI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Autor u članku analizira sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, kao deo sporazuma koji zaključuju javni tužilac i okrivljeni u krivičnom postupku. Prvo je ukazano na odredbe ZKP koje se tiču sporazuma javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji, a zatim na to šta mora imati na umu javni tužilac prilikom pregovaranja o krivičnoj sankciji. Analizom presuda iz sudske prakse sagledano je kako se sporazum javnog tužioca i okrivljenog o krivičnoj sankciji realizuje u praksi.
Ključne reči: krivični postupak, sporazum javnog tužioca i okrivljenog, sporazum o krivičnoj sankciji, oslobođenje od kazne, sudska praksa.
Novelirani postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga
UDK: 347.954:351.824.11
NOVELIRANI POSTUPAK ZA NAMIRENJE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIČNIH USLUGA
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Pružanje komunalnih usluga, od kojih zavisi ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, umnogome zavisi od naplate tih usluga. U nameri da se postupak naplate komunalnih i sličnih usluga učini efikasnijim, te da se istovremeno sudovi rasterete od velikog broja predmeta koji se odnose na naplatu ovih vrsta usluga, zakonodavac je naplatu ovih vrsta novčanih potraživanja stavio u nadležnost izvršiteljima. Izmenom i dopunom Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz decembra 2014. godine ograničena je dispozicija izvršnog poverioca u izboru izvršitelja, ali je izmenjena i mesna nadležnost.
Izvršitelj zaključkom nalaže isplatu ovih potraživanja, određuje izvršenje, ali i sprovodi izvršenje. U ovom slučaju, izvršitelj je osim ovlašćenja da sprovodi izvršenje, nadležan da zaključkom nalaže i isplatu, čime direktno odlučuje o imovinskim pravima fizičkih i pravnih lica, kao dužnika za komunalne i slične usluge. Prigovor ne odlaže izvršenje, što stvara mogućnost za bržu naplatu potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Nažalost, zakonodavac je propustio da zaokruži ceo postupak, jer su odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje regulišu postupanje izvršitelja i suda po prigovoru, ostale neusaglašene, nejasne, nedovršene, te protivrečne pravnoj prirodi rešenja o izvršenju, kao i odredbama zakona koje se odnose na postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.
Ključne reči: komunalne usluge, verodostojna isprava, izvršitelj, Komora izvršitelja, prigovor, sud.
Stručni savetnik u krivičnom postupku
UDK: 343.148
340.69
STRUČNI SAVETNIK U KRIVIČNOM POSTUPKU
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: Polazeći od objektivne potrebe za pružanjem stručne pomoći strankama, a po ugledu na konkretno rešenje u italijanskom krivičnom postupku, u delu naše procesne teorije se već godinama insistira na normiranju ustanove stručnog savetnika. Prihvatajući konačno takve stavove u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. godine, zakonodavac Republike Srbije je realno omogućio strankama da u mnogim situacijama i praktično ostvare svoje pravo na kritičku ocenu iskaza veštaka, što je jedno od najkontroverznijih pitanja savremene krivične procedure. Nesporno je, međutim, da odgovor na pitanje o svrsishodnosti i dometima pružanja stručne pomoći krivičnoprocesnim strankama od strane tehničkih savetnika, kao i odgovor na sva druga sporna pitanja u vezi sa tim, može dati jedino praksa.
Ključne reči: krivični postupak, stručni savetnik, veštak, specijalista, okrivljeni, tužilac, dokazivanje.
Osnovni principi obavljanja javnobeležničke službe i institut uskraćivanja javnobeležničkih radnji
UDK: 347.961(497.11)
OSNOVNI PRINCIPI OBAVLJANJA JAVNOBELEŽNIČKE SLUŽBE I INSTITUT USKRAĆIVANJA JAVNOBELEŽNIČKIH RADNJI
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mr Vladimir Crnjanski, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Rezime: Javni beležnici predstavljaju novu pravosudnu profesiju u okviru pravnog sistema Republike Srbije. Javnobeležnička služba je već u svojim prvim koracima, počev od 1. 9. 2014. godine kada su prvoimenovani javni beležnici započeli sa svojim radom, izazvala niz kontroverzi i oprečnih stavova. Ovim radom je pokušano da se, kroz prikaz osnovnih principa obavljanja javnobeležničke službe, ukaže na pravnu prirodu i značaj javnobeležničkog poziva – posebno u pogledu podizanja nivoa ukupne pravne sigurnosti. Uporedo sa tim, analizirana je i međusobna pravna uslovljenost između instituta zloupotrebe prava i instituta uskraćivanja preduzimanja javnobeležničkih radnji.
Ključne reči: javni beležnik, javno poverenje i nepristrasnost, dužnost čuvanja javnobeležničke tajne, obaveza pružanja pomoći i pouke strankama, zloupotreba prava i uskraćivanje preduzimanja javnobeležničkih radnji.
Pregled novina i specifičnih zakonskih odredbi u Zakonu o privatizaciji
UDK:340.13:338.246.025.88(497.11)
PREGLED NOVINA I SPECIFIČNIH ZAKONSKIH ODREDBI U ZAKONU O PRIVATIZACIJI
Mr Bojan Stanivuk, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Rezime: Proces privatizacije u Republici Srbiji zašao je poprilično u treću deceniju. Osobenost samog procesa privatizacije kao postupka pretvaranja društvene i državne odnosno javne svojine (kapitala i imovine) u privatnu nesumnjivo donekle opravdava ovako dugačak period vremena.
Novi Zakon o privatizaciji je na nešto određeniji način nego prethodni Zakon o privatizaciji definisao šta je predmet privatizacije. Zakon je predvideo da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, dobra od opšteg interesa, kao ni kulturna dobra u javnoj svojini upisana u registar kulturnih dobara.
Konačno Zakon se ne primenjuje, odnosno ne uređuje eventualnu privatizaciju sportskih organizacija, izdavača medija, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i preduzeća koja su registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, osim ukoliko je zakonima koji uređuju položaj tih preduzeća, predviđena primena odredaba ovog zakona.
Zakon o privatizaciji takođe je predvideo određene novine, terminološke i sadržinske. Shodno tome pored transparentnosti, javnosti i formiranja cene po tržišnim uslovima (koje je predviđao i prethodno važeći zakon) načela privatizacije su i stvaranje uslova za razvoj privrede; smanjenje negativnih fiskalnih efekata; onemogućavanje korupcije; stvaranje uslova za socijalnu stabilnost.
Novi Zakon o privatizaciji predviđa četiri osnovna modela privatizacije: 1. prodaja kapitala; 2. prodaja imovine; 3. prenos kapitala bez naknade; 4. strateško partnerstvo.
Ključne reči: predmet i načela privatizacije, pokretanje postupka, modeli privatizacije, mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije.