Norveška sudska administracija (NCA) kao činilac funkcionisanja i razvoja norveškog sudskog sistema

UDK: 340.13(481)
347.97/.99

NORVEŠKA SUDSKA ADMINISTRACIJA (NCA) KAO ČINILAC FUNKCIONISANJA I RAZVOJA NORVEŠKOG SUDSKOG SISTEMA
Prof. dr Mladen Vukčević, predsednik Sudskog savjeta Crne Gore.

Rezime: Predmet rada je uticaj Norveške sudske administracije (NCA) na funkcionisanje sudskog sistema u ovoj državi. U tom cilju predočen je istorijski razvoj sudskog sistema i organizacija sudova u Norveškoj, koja pokazuje niz posebnosti, kao i efikasnost u vršenju sudske funkcije. U težišnom dijelu rada obrađene su nadležnosti ove institucije i njen odnos sa drugim granama vlasti, kao i neposredna komunikacija sa sudovima.
Djelovanje NCA prezentirano je kroz četiri uloge: pružanje podrške sudovima, unapređivanje zakonodavstva, razvojna uloga i upravljačka uloga.
Kroz prizmu programskih opredjeljenja u radu su prikazani osnovni principi funkcionisanja i izazovi sa kojima će se NCA susrijetati. U zaključnoj ocjeni sintetizovan je značaj izučavanja ovog uporednog iskustva za rješavanje brojnih upita koji se javljaju u procesu reformisanja sudske vlasti u državama Zapadnog Balkana.

Ključne riječi: Norveška sudska administracija, ustavna tradicija, sudovi, sudski predmeti, strateški planovi, uloga NCA, reforma sudstva.

Prestanak radnog odnosa po osnovu prestanka potrebe za radom zaposlenog u sudskoj praksi

UDK: 349.22:331.106.44
005.956.2:347.447.84

PRESTANAK RADNOG ODNOSA PO OSNOVU PRESTANKA POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENOG U SUDSKOJ PRAKSI
Dr Velisav Marković, vanredni profesor, Fakultet zdravstvenih, pravnih i poslovnih studija iz Valjeva, Univerzitet Singidunum.

Rezime: Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Prilikom otkaza ugovora o radu poslodavac mora pravilno definisati osnov otkaza a zatim i zakonito sprovesti postupak davanja otkaza.
U cilju zakonitog postupanja poslodavaca i otklanjanja pravne neizvesnosti pri primeni propisa autor analizira sudsku praksu u primeni ovog instituta u opštem režimu radnih odnosa, uočava moguće sporne situacije i daje predlog rešenja.

Ključne reči: prestanak radnog odnosa, otkaz ugovora o radu, prestanak potrebe za radom, tehnološki višak, sudska praksa.

Međupresuda

UDK: 347.951.2(497.11)

MEĐUPRESUDA
Vladimir Miljević, advokat i sudski prevodilac za francuski jezik.

Rezime: Međupresuda je veoma složen institut građanskog procesnog prava koji se najčešće, iako retko, koristi u sporovima radi naknade štete, kod novčanih potraživanja ili kada se potražuje jedna količina zamenljivih stvari, a tuženi negira i osnov i visinu tužbenog zahteva, dok sud očekuje dugo i skupo raspravljanje, pri čemu nije sasvim uveren u pravilnost svog stava. Poznaju ga zakoni o parničnom postupku Srbije, Hrvatske i Crne Gore, ali ne i Republike Srpske i Federacije BiH. Praksa je zauzela stav da nije dozvoljeno donošenje negativne međupresude, dok su u teoriji podeljena mišljenja. Ima slučajeva da sudije prekidaju postupak da bi odlučile o osnovu tužbenog zahteva bez utvrđivanja visine, što ne smatramo dobrim rešenjem, jer osnov nije prethodno pitanje kako je to predviđeno čl. 12. i 223. tačkom 1. ZPP-a. Prvostepeni sudovi bi trebalo češće da donose međupresude umesto da izvode sve dokaze koji se odnose na visinu tužbenog zahteva, te prepuste drugostepenim sudovima da njihove odluke potvrde ili preinače odbijanjem tužbenog zahteva i donošenjem konačne presude, čime bi međupresude dobijale svoj pravi smisao. Verujemo da bi ponuđena razmišljanja doprinela afirmaciji načela ekonomičnosti postupka kojim se od suda očekuje da odluči u razumnom roku, bez odugovlačenja i sa što manje troškova, te da bi i otvaranje stručne rasprave o međupresudi bilo korisno, jer smatramo da je zakasnela pravda nepravda.

Ključne reči: međupresuda, ekonomičnost postupka, suđenje u razumnom roku, osnov tužbenog zahteva, visina tužbenog zahteva, negativna međupresuda.

Novela Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela

UDK: 343.272

NOVELA ZAKONA O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: Institut oduzimanja imovine stečene krivičnim delom smatra se efikasnim sredstvom na planu sprečavanja infiltracije nezakonitih prihoda u legalnu ekonomiju i prevencije organizovanog kriminaliteta i korupcije, a zasnovan je na moralnom principu da niko ne može zadržati korist stečenu kriminalom. Zakonodavac Republike Srbije je tokom aprila 2013. godine doneo novi Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. U međuvremenu su uočeni određeni problemi u praktičnoj primeni tog zakonskog akta, a iskristalisala se i potreba unapređivanja nekih konkretnih sadržaja, zbog čega je već u novembru 2016. godine donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Polazeći od toga, predmet analize u ovom radu biće prevashodno inovirana rešenja zakonodavca u pogledu materijalnih uslova, postupka i organa nadležnih za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom iz krivičnog dela.

Ključne reči: imovina stečena krivičnim delom, privremeno i trajno oduzimanje, Jedinica, Direkcija, finansijska istraga, međunarodna saradnja.

Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji

UDK: 349.2:331.326(497.11)
342.731

ZAKON O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI
Mr Vesna Bilbija, Upravni sud Republike Srbije.

Rezime: U Republici Srbiji na snazi je Zakon o državnim i drugim praznicima iz 2001. godine, koji je do sada menjan i dopunjavan dva puta, 2009. i 2011. godine. U istoriji svih civilizovanih naroda i država postoje određeni datumi kojima se slave i obeležavaju događaji ili ličnosti značajne za izgradnju i utemeljenje država, njihovu kulturu, istoriju i tradiciju, zbog čega državni praznici predstavljaju i stvar identiteta jedne države. Neretko je taj identitet, baš kao i simboli države (himna, grb i zastava), više vezan za vladajuću ideologiju, nego za istinsku tradiciju i istoriju. U proslavljanju i obeležavanju verskih praznika u Republici Srbiji u prethodnom periodu postojao je diskontinuitet, zbog čega, u pokušaju obnove običaja i traganja za verskim identitetom, možemo uočiti da ima i preterivanja.
U Republici Srbiji sada imamo 10 prazničnih neradnih dana, tačnije prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) državni praznici su:
1) Nova godina, 1. i 2. januar
2) Sretenje – Dan državnosti Srbije, 15. i 16. februar
3) 22. april – Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (obeležava se radno)
4) Praznik rada, 1. i 2. maj
5) Dan pobede, 9. maj (praznuje se radno)
6) 21. oktobar – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (obeležava se radno)
7) 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu
U Republici Srbiji praznuju se verski praznici:
8) 7. januar – prvi dan pravoslavnog Božića
9) Pravoslavni Uskrs – od Velikog petka do drugog dana Uskrsa
10) 27. januar – Sveti Sava – Dan duhovnosti (praznuje se radno)
11) 28. jun – Vidovdan (praznuje se radno)

Ključne reči: Zakon, državni praznik, verski praznik, radni dan, neradni dan.

Kako prepoznati i procesuirati mobing?

UDK: 349.2(497.11)
347.94:343.62-057.16(497.11)

KAKO PREPOZNATI I PROCESUIRATI MOBING?
Olga Vučković Kićanović, samostalna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

Rezime: Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu još uvek ostavlja niz otvorenih pitanja u praksi, mada je u primeni već sedam godina. Najčešći problemi u procesuiranju proističu iz još uvek zamagljenog pojma bića mobinga. Da bi se određeno ponašanje moglo smatrati mobingom po ZSZR neophodno je da su ispunjena dva kumulativna uslova: ponavljanje i umišljaj. Predmet zaštite su lična dobra zaposlenog (dostojanstvo, integritet i zdravlje), radno okruženje koje mora biti u skladu sa zakonskim i etičkim pravilima i uslovi rada, koji se ne mogu pogoršavati selektivno i ciljano radi dovođenja zaposlenog u teži položaj, koji će ga naterati da raskine radni odnos, čime će poslodavca osloboditi obaveza pri otkazu. Pravilnik predviđa šest grupa ponašanja koje mogu ukazati na mobing, što ne treba shvatiti restriktivno kao numerus clausus, jer način mobiranja, kao i svakog zlostavljanja zavisi od destruktivne maštovitosti zlostavljača, koja se ne može predvideti. Pravilnik definiše i okolnosti koje ne predstavljaju mobing (aneks, povreda prava iz radnog odnosa, poštovanje radne discipline…), što je prenormirano, ali može koristiti neukoj stranci. Ipak treba imati u vidu da ono što nije predmet mobinga je u praksi najčešće jedan od dokaza, jer deluje intuitu personae, a ne iz legitimnih razloga, tj. zloupotrebljava se sa ciljem vršenja mobinga.

Ključne reči: zlostavljanje na radu, mobing, umišljaj, zloupotreba, konflikt, radna obaveza, radna disciplina, kontrola, kritika.

Značaj medicinske dokumentacije u sudskom postupku

UDK: 340.66

ZNAČAJ MEDICINSKE DOKUMENTACIJE U SUDSKOM POSTUPKU
Prim. dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd.

Rezime: Medicinska dokumentacija je zapisnik o stanju pacijentovog zdravlja, ona je zapis o radu lekara, pa mora biti potpuna i istinita. Ona koristi lekaru kada je optužen za nesavesno lečenje ili učinjenu lekarsku grešku, a takođe pomaže pacijentu da dokaže lekarsku grešku.
Lekari i zdravstvene ustanove imaju opštu dužnost vođenja medicinske dokumentacije. Zakonska obaveza svakog zdravstvenog radnika je da to radi uredno i ažurno.
Vođenje dobre i potpune medicinske dokumentacije je najbolja, objektivna potvrda rada lekara i ona mora da bude veran opis konstatovanog stanja. Utvrđeni lokalni ili opšti status mora da bude kratak, jasan i određen, čitko i razumljivo napisan, bez nerazumljivih skraćenica ili opširnih i nesadržajnih latinskih dijagnoza.
Najčešći medicinski problemi koji su predmet sudskog postupka u kome je neophodna precizna, potpuna i sveobuhvatna medicinska dokumentacija su kvalifikacija težine telesne povrede, sumnja na neukazivanje lekarske pomoći, procena elemenata za nesavesno lečenje zbog koga je došlo do pogoršanja zdravlja ili smrti pacijenta, utvrđivanje pravnog uzroka smrti.
Medicinska dokumentacija pomaže pacijentu da upozna i dokaže lekarske greške koje su dovele do oštećenja njegovog zdravlja i da ostvari svoje pravo na obeštećenje. S druge strane, dokumentacijom se i lekar štiti od eventualnih prigovora da nije postupio onako kako je trebalo u konkretnom slučaju. Ukratko, medicinska dokumentacija služi interesima i pacijenta i lekara. Stoga je nužno da se ona, ne samo brižljivo vodi, nego da se isto tako brižljivo i čuva.

Ključne reči: protokol, zdravstveni karton, istorija bolesti, otpusna lista, lekarsko uverenje.

Povlačenje tužbe u parnici za zaštitu od porodičnog nasilja

UDK: 343.852:343.54/.55(497.11)
347.919:343.62(497.11)

POVLAČENJE TUŽBE U PARNICI ZA ZAŠTITU OD PORODIČNOG NASILJA
Dr Gordana Stanković, redovni profesor Univerziteta u Nišu.

Rezime: U ovom radu autor analizira povlačenje tužbe u parnicama koje se vode povodom nasilja u porodici. Povod za rad je jedna odluka Vrhovnog kasacionog suda Srbije doneta u postupku po reviziji na rešenje koja je izjavljena u parnici povodom porodičnog nasilja. Objavljena odluka je višestruko interesantna s obzirom na način na koji je sud protumačio procesna pravila koja se odnose na odlučivanje po službenoj dužnosti u ovim parnicama u situaciji kad je povučena tužba za određivanje mera porodičnopravne zaštite.

Ključne reči: nasilje u porodici, tužba za zaštitu od porodičnog nasilja, tužbeni zahtev, odlučivanje.

Penzijski staž kao uslov za ostvarivanje prava na penziju

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije

UDK: 343.85:343.9.02(497.11)

ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA
U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE
Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: U drugoj polovini 2016. godine došlo je do značajnih izmena u zakonodavstvu Republike Srbije koje se odnosi na suzbijanje posebno teških krivičnih dela, među kojima su novela važećeg Krivičnog zakonika i usvajanje potpuno novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Polazeći od toga, u radu su izloženi struktura i ključni sadržaji novodonetog zakona koji će se primenjivati od marta 2018. godine, ukazano je na razloge za njegovo donošenje, precizirani su vidovi i modaliteti teškog kriminaliteta na koje se on odnosi, i analizirane novine u njegovom sadržaju s ciljem procene realnog značaja pomenutog zakona za krivičnopravnu teoriju i praksu. To posebno važi za mogućnost obrazovanja službe finansijske forenzike, unapređenje sistema saradnje represivnih sa drugim državnim organima kroz uvođenje službenika za vezu i udarnih grupa, i drugo.

Ključne reči: Zakon, organizovani kriminal, terorizam, korupcija, finansijska forenzika, službenik za vezu, udarna grupa.