Izmene Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa

UDK: 347.961(497.11)
351.755.5

IZMENE ZAKONA O OVERAVANJU POTPISA, RUKOPISA I PREPISA
Dr Milena Trgovčević-Prokić, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Rezime: Overa nejavnih isprava je prešla u nadležnost javnih beležnika. Predviđena je i konkurentna nadležnost suda. Novim izmenama ovog zakona produženo je vremensko ograničenje konkurentne nadležnosti do 1. januara 2017. godine. Predviđena je isključiva nadležnost osnovnog suda za overu isprava namenjenih za upotrebu u inostranstvu, a u skladu sa propisima kojima se uređuje legalizacija isprava u međunarodnom saobraćaju. Isključiva nadležnost suda predviđena je i u opštinama u kojima nisu izabrani javni beležnici, te će overavanje vršiti osnovni sudovi i opštinska uprava sve do imenovanja javnih beležnika.
Zakon predviđa da je javni beležnik dužan da odbije overu potpisa i ograničava dužnost javnog beležnika da pruži preventivnu pravnu zaštitu u pojedinim situacijama. To će biti u slučaju: ako postoji razlog za izuzeće javnog beležnika; da podneta isprava sadrži pravni posao koji je zabranjen; da podneta isprava sadrži pravni posao za koji je imperativno propisana forma javnobeležničkog zapisa ili javnobeležničkog potvrđivanja isprave; da se overavanjem potpisa pomaže ostvarivanje nedozvoljenih i nepoštenih ciljeva.

Ključne reči: overa nejavne isprave, potpisa, rukopisa, prepisa, delatnost javnog beležnika, konkurentna nadležnost suda, vremensko ograničenje, odbijanje radnje.

Odbačene inicijative za ocenu ustavnosti zakona kojim su umanjene penzije

UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)

ODBAČENE INICIJATIVE ZA OCENU USTAVNOSTI ZAKONA KOJIM SU UMANJENE PENZIJE
Prof. dr Zoran Ivošević, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.

Rezime: Ustavni sud je objavio rešenje o odbacivanju inicijative za pokretanje postupka ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Ovo nemeritorno rešenje neobično je po tome što ga nije donelo osmočlano veće, koje takva rešenja inače donosi, već plenum Suda koji donosi meritorne odluke po okončanju postupka za ocenu ustavnosti osporenog zakona.
Ustavni sud ne spori da pravo na penziju i njenu visinu uređuje sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali smatra da osporeni zakon ne zalazi u njegovo jurisdikciono polje zato što se bavi umanjenjem penzija radi finansijske održivosti penzijskog sistema.
Ustavni sud ne spori da pravo na penzijsko osiguranje spada u kategoriju ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da sâmo pravo na penziju ne spada, pošto je Ustav u potpunosti prepustio zakonu uređivanje sadržine tog prava, pa stoga smatra da nije povređeno ustavno načelo da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.
Ustavni sud ocenjuje da osporeni zakon ne narušava mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali takav stav zasniva na potvrđenim međunarodnim ugovorima, ali ne i na našem Ustavu.
Ustavni sud ne smatra da je osporeni zakon u suprotnosti sa Evropskom socijalnom poveljom, iako ona obavezuje Srbiju da stepen socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i postepeno podiže na viši nivo.
Ustavni sud zaključuje da osporeni zakon ne povređuje načelo zabrane diskriminacije na štetu penzionera kojima su penzije umanjene progresivno, za razliku od zaposlenih u javnom sektoru kojima su drugim zakonom plate umanjene linearno, kao i da diskriminacije nema ni između penzionera kojima jesu i kojima nisu penzije umanjene.
Ustavni sud smatra da penzionerima nije povređeno ustavno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo time što su penzije umanjene samim zakonom, a ne pojedinačnim aktima zasnovanim na sistemskom zakonu, koje su mogli pobijati žalbom u upravnom postupku i tužbom u upravnom sporu.
Ovaj tekst kritički razmatra stavove iz rešenja Ustavnog suda i ispituje mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava.

Ključne reči: Ustavni sud, Ustav, zakon, međunarodni ugovor, penzije i njihovo umanjenje, ljudska prava, imovinska prava, diskriminacija, uskraćivanje prava na žalbu i druga pravna sredstva, Evropski sud za ljudska prava.

Šta je stvarno novo oko Porodičnog zakona

UDK: 347.61/.64(497.11)
347.634(497.11)
343.85:343.62-053.2/.3(497.11)

ŠTA JE STVARNO NOVO OKO PORODIČNOG ZAKONA
Prof. dr Marija Draškić, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda. Rad je rezultat istraživanja u okviru projekta Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije (179059), koji podržava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

Rezime: Tekuća debata o Radnom tekstu Građanskog zakonika pokazala je da su dve predložene teme izazvale najveću pažnju javnosti; to su: zabrana fizičkog kažnjavanja dece i surogat materinstvo.
Na snazi je globalna aktivnost u pravcu zabrane telesnog kažnjavanja dece. Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta definisao je telesno kažnjavanje kao svaku vrstu kazne u kojoj je upotrebljena fizička sila sa namerom da izazove određeni stepen bola ili nelagodnosti, bez obzira koliko je laka. Radni tekst GZ takođe je zabranio fizičko kažnjavanje dece kao formu zlostavljanja deteta. Sa druge strane, čuju se i glasovi koji se protive zabrani svake vrste fizičke kazne, a oni dolaze od roditelja koji veruju da imaju pravo – ili čak i dužnost – da disciplinuju svoju decu uz određeni stepen sile, te da telesno kažnjavanje dece nije nužno nehumano ili ponižavajuće. Ono što je od najveće važnosti u ovoj debati, međutim, jeste to da zabrana fizičkog kažnjavanja mora poslati jasnu poruku da je udaranje dece pogrešno – u najmanju ruku jednako kao što je pogrešno udariti bilo koga drugog. Sa druge strane, ovakva zabrana treba da podstakne i vođenje kampanje za podizanje svesti o svim negativnim efektima fizičkog kažnjavanja, kao i razvijanje pozitivnih, nenasilnih formi discipline u podizanju deteta.
Surogat materinstvo je aranžman u kome žena (surogat majka) pristaje da nosi i rodi dete za drugu ženu ili par (nameravani roditelji). Uprkos činjenici da je infertilnost veliki problem za parove koji se suočavaju sa duševnim bolom, depresijom i osećanjem isključenosti iz društva zbog toga što ne mogu da se ostvare kao roditelji, surogacija je ipak kontroverzna pravna ustanova. Stoga, ako srpski zakonodavac zaista namerava da uvede surogat materinstvo u domaće pravo, oprezan i restriktivan pristup engleskog prava bio bi dobrodošao. To znači da bi bar jedan od nameravanih roditelja morao biti u genetskoj vezi sa detetom, da dete mora živeti sa nameravanim roditeljima u vreme kada oni podnesu zahtev za sticanje roditeljskog prava u odgovarajućem sudskom postupku, da su se surogat majka i njen suprug (ako ga ima) slobodno i bezuslovno saglasili da bude doneta sudska odluka i najzad, da nikakav novac – osim razumnih troškova – nije bio plaćen surogat majci.
Ključne reči: radni tekst Građanskog zakonika, zabrana fizičkog kažnjavanja dece, surogat materinstvo.

Zakonsko i podzakonsko regulisanje zaštite uzbunjivača ključne odrednice

UDK: 343.85:343.352(497.11)
342.726-057.1:343.353(497.11)

ZAKONSKO I PODZAKONSKO REGULISANJE ZAŠTITE UZBUNJIVAČA – KLJUČNE ODREDNICE
Mr Vesna Bilbija, Javno preduzeće “Pošta Srbije“, Arbitar/miritelj kod Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Rezime: Zakonom o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije i Zakonom o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji, Republika Srbija se obavezala da na sveobuhvatan način zakonom uredi pitanje zaštite lica koja prijavljuju sumnju na korupciju i drugo nezakonito postupanje. Shodno članu 9. Građanskopravne konvencije o korupciji, svaka strana ugovornica treba da obezbedi u domaćem pravu odgovarajuću zaštitu od bilo koje neopravdane sankcije protiv zaposlenih, koji imaju osnovanog razloga da sumnjaju u korupciju i koji, u dobroj veri, svoju sumnju prijave odgovornim licima ili organima.
Opredeljenje Republike Srbije za odlučnu borbu protiv korupcije koje podrazumeva stvaranje uređenog normativog okvira, sistemsku izgradnju i jačanje institucija kao preduslov za efikasnu borbu protiv korupcije, potvrđeno je donošenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i pratećim Akcionim planom.
Donošenjem Zakona o zaštiti uzbunjivača, Republika Srbija preduzela je neophodne korake ka uspostavljanju normativnog okvira i kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije i istovremeno ostvaruje preuzete obaveze iz međunarodnih akata, a pre svega preporuka Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO).
Ministar pravde je na osnovu čl. 17. i 25. stav 3. Zakona o zaštiti uzbunjivača doneo sledeće podzakonske akte: Pravilnik o načinu unutrašnjeg uzbunjivanja, načinu određivanja ovlašćenog lica kod poslodavca, kao i drugim pitanjima od značaja za unutrašnje uzbunjivanje kod poslodavca koji ima više od deset zaposlenih i Pravilnik o Programu sticanja posebnih znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivača.

Ključne reči: zakon, korupcija, uzbunjivanje, uzbunjivač, zaštita uzbunjivača.

Diskreciona ovlašćenja Narodne banke Srbije u poslovima osiguranja

UDK: 35.077:336.711(497.11)
368.072.2(497.11)

DISKRECIONA OVLAŠĆENJA NARODNE BANKE SRBIJE U POSLOVIMA OSIGURANJA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.

Rezime: Referat se bavi pitanjima rešavanja u upravnom postupku na osnovu diskrecionih ovlašćenja, posebno na relaciji kontrolno – nadzorne funkcije Narodne banke Srbije u poslovima osiguranja. U njemu su izneti principi odlučivanja u svim materijama u kojima su organi zakonom ovlašćeni da rešavaju po slobodnoj oceni. Ovo pitanje je dugo izučavano u pravnoj teoriji i kroz pravne stavove naših najviših sudova, čije citiranje upotpunjuje zadatu temu naročito značajem za obogaćivanje sudske prakse upravnog sudstva.
Stoga, autor sa pravom očekuje da će iskazani pravni stavovi i kritičke misli doprineti kvalitetnijim rešenjima u upravnom postupku i presudama suda o oceni zakonitosti donetih akata.

Ključne reči: diskreciona ovlašćenja, utemeljenje na zakonu, NBS, osiguravajuća društva, obrazloženja rešenja, ispitni postupak, redosled nalaganja mera, legitimacija za tužbu.

Ustavnosudska zaštita po ustavnoj žalbi u Republici Srbiji

UDK: 347.956:342.565.2(497.11)

USTAVNOSUDSKA ZAŠTITA PO USTAVNOJ ŽALBI U REPUBLICI SRBIJI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.

Rezime: Ustavna žalba je posebno pravno sredstvo kojim se ostvaruje neposredna ustavnosudska zaštita osnovnih ljudskih sloboda i prava zajamčenih Ustavom. Ustavna žalba je kao individualno pravno sredstvo uvedena i u srpski ustavnopravni sistem Ustavom od 2006. godine.
Ustavna žalba predstavlja važan element zaštite prava građana, ali i ostalih nedržavnih subjekata od posledica neustavnih i nezakonitih odluka donesenih od strane javnih organa. Ustavnosudska zaštita po ustavnoj žalbi je i preduslov za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda i pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Aktivnu legitimaciju za podnošenje ustavne žalbe ima svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim pravnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda zajemčena Ustavom.
Postupajući po blagovremeno podnetoj, urednoj i dopuštenoj ustavnoj žalbi Ustavni sud može doneti odluku kojom se ona usvaja ili odbija. Ustavni sud je delotvorno postupao po brojnim ustavnim žalbama kojima je utvrđena povreda prava na život, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na rad, prava na poštovanje privatnog života, prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, prava slobode okupljanja, prava na slobodu i bezbednost, prava ograničenog trajanja pritvora, prava nepovredivosti stana i prava maloletnih lica.

Ključne reči: Ustav Republike Srbije, Zakon o ustavnom sudu, ustavna žalba.

Pravne posledice nezakonitog otkaza ugovora o radu

UDK: 349.22:331.106.44

PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG OTKAZA UGOVORA O RADU
Dr Velisav Marković, vanredni profesor Poslovnog fakulteta Valjevo Univerziteta Singidunum Beograd.

Rezime: Izmenama Zakona o radu iz 2014. godine učinjene su bitne promene u pravu zaposlenih na vraćanje na rad i naknadu štete zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu. Ovim izmenama položaj zaposlenih je bitno pogoršan a poslodavac je prilično privilegovan.
U radu autor, koristeći teoriju i sudsku praksu, uporednopravna rešenja i mesto Zakona o radu u pravnom sistemu, analizira odredbe o pravnim posledicama nezakonitog otkaza ugovora o radu od strane poslodavca ukazujući na sporna pravna pitanja. Takođe, predstavlja rešenja nacrta Građanskog zakonika Srbije koja bi mogla da doprinesu pravnoj sigurnosti, rešenju spornih pitanja i boljoj zaštiti zaposlenih.

Ključne reči: otkaz ugovora o radu, prestanak radnog odnosa, naknada štete, vraćanje na rad, zaštita zaposlenih.

Obračun zarade i naknade zarade kao posebna izvršna isprava

UDK: 349.232
331.217

OBRAČUN ZARADE I NAKNADE ZARADE KAO POSEBNA IZVRŠNA ISPRAVA
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Odredba člana 121. Zakona o radu, koja u stavu 6. obračunu zarade i naknadi zarade daje svojstvo izvršne isprave, predstavlja značajnu novinu, ustanovljena je u cilju, kako zaštite, tako i lakšeg ostvarenja jednog od osnovnih prava zaposlenih – prava na zaradu.
Da bi sud dozvolio izvršenje, izvršna isprava mora da bude i perfektna. Jedan od uslova za perfektnost izvršne isprave jeste da je izvršna isprava podobna za izvršenje, a dodatni uslov jeste i da je nastupila njena izvršnost. Izvršnost podrazumeva da je za dužnika istekao paricioni rok. S obzirom da obračun zarade nije sudska odluka, niti odluka upravnog organa, on kao izvršna isprava ne podleže pravnosnažnosti, niti konačnosti. Imajući u vidu da obračun zarade izdaje poslodavac, dakle izvršni dužnik, da je u njemu naznačen datum dospelosti (rok za isplatu neisplaćene zarade) mogući zaključak je da je prvi dan, posle datuma dospelosti, dan kada je nastupila izvršnost obračunate zarade kao izvršne isprave.
Predlog za izvršenje mora da bude sačinjen u skladu sa odredbom člana 35. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, uz prilaganje obračuna zarade u izvorniku ili overenoj kopiji i naznaku da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj.
Imajući u vidu da je izvršni sud vezan izvršnom ispravom, a da obračun zarade ne sadrži i podatke o isplati zatezne kamate (to nije predviđeno Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade), to se predlogom za izvršenje, ne bi moglo osnovano tražiti i izvršenje radi naplate zatezne kamate na iznos neisplaćene zarade kao glavnog potraživanja.

Rok zastarelosti potraživanja koje proizlazi i koje je utvrđeno obračunom zarade (nije odluka suda ili drugog nadležnog organa) bio bi rok iz člana 196. Zakona o radu i iznosi tri godine.

Ključne reči: obračun zarade, izvršna isprava, zaposleni, poslodavac.

Pravne posledice rešenja inspektora rada o odlaganju rešenja o otkazu ugovora o radu

UDK: 349.22:331.106.44
351.83.072.6(497.11)
347.91:331.109

PRAVNE POSLEDICE REŠENJA INSPEKTORA RADA O ODLAGANJU REŠENJA O OTKAZU UGOVORA O RADU
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Inspektorat rada ima u zaštiti prava zaposlenih pravo nadzora i s tim u vezi preduzima mere u cilju preventivne i reaktivne zaštite. Kada se radi o otkazu ugovora o radu on ima ovlašćenje da odloži dejstvo rešenja o otkazu ugovora o radu. Nema ovlašćenje da to učini u odnosu na rešenje o prestanku radnog odnosa po sili zakona odnosno kada je reč o prestanku radnog odnosa na osnovu sporazuma. Odlaganje rešenja o otkazu ugovora o radu je privremeno a takav karakter ima i njegov zaključak o očiglednoj povredi prava zaposlenog sadržan u obrazloženju ovog pojedinačnog akta. Ovo rešenje ima dejstvo do pravnosnažnog okončanja spora pred sudom po tužbi zaposlenog za poništaj rešenja poslodavca o otkazu ugovora o radu. Od vrste pravnosnažne sudske odluke zavisi i da li će zaposleni koji se našao u ovoj situaciji ostvariti definitivno vraćanje na rad i prava koja mu s tim u vezi pripadaju, ili ne.

Ključne reči: nadzor, preventivna i reaktivna zaštita, otkaz ugovora o radu, odlaganje izvršenja, privremeno dejstvo, radni spor, pravnosnažna sudska odluka.

Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku

UDK: 342.722:347.12(497.11)

ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU
Maja Gluščević, diplomirani pravnik, advokatski pripravnik.

Rezime: Republika Srbija dugi niz godina nije imala poseban zakon koji bi regulisao ovu oblast. Suđenje u razumnom roku je samo pojam koji se pominjao u teoriji, dok je praksa bila sasvim drugačija. Opšte je poznata činjenica da sudski procesi u Republici Srbiji dugo traju, da se na odluke suda čeka dugi niz godina, a dešava se i da stranke u postupku ne dočekaju odluku suda. Ono što je još više uticalo na donošenje ovog zakona, jeste činjenica da je Republika Srbija izgubila mnoge sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava, kada je reč o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što pokazuje i praksa ovog suda. Rešavanje ovog pitanja pojedinim odredbama drugih zakona pokazalo se kao neadekvatno, tako da je usledilo donošenje posebnog zakona koji bi na jedan sveobuhvatniji način rešio problem razumnog roka u sudskim procesima i predupredio sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ključne reči: Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pravo na pravično suđenje, ljudska i manjinska prava i slobode, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, razumni rok.