Izricanje mera zaštite od nasilja u porodici
PORODIČNO PRAVO
Izricanje mera zaštite od nasilja u porodici
Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, a izrečena mera zaštite može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.
Ništavi ugovor
OBLIGACIONO PRAVO
Ništavi ugovor
Ništav je ugovor koji zaključi lice koje nije sposobno za rasuđivanje u vreme njegovog zaključenja, bez obzira na to što mu poslovna sposobnost nije oduzeta sudskom odlukom.
Pravo na povećanje plate
SUDSKA PRAKSA BiH
Pravo na povećanje plate
Nema kršenja prava na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jer apelanti nisu ponudili relevantne dokaze i argumente iz kojih proizlazi da su apelanti kao kantonalni inspektori različito tretirani u odnosu na druge inspektore iz istog kantona u identičnoj situaciji.
Zabrana dvostrukog ukidanja rešenja u parničnom i vanparničnom postupku
PROCESNO PRAVO
Zabrana dvostrukog ukidanja rešenja u parničnom i vanparničnom postupku
Zabrana dvostrukog ukidanja presude odnosi se i na rešenja kojima se pravnosnažno okončavaju parnični ili vanparnični postupci.
Mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom
KRIVIČNO PRAVO
POSEBNI ZAKONI
Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica
Mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom
Prema maloletnom izvršiocu krivičnog dela obljuba sa detetom može se izreći mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom.
Sticanje svojine održajem na stanu koji je dodeljen na privremeno korišćenje i čuvanje
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine održajem na stanu koji je dodeljen na privremeno korišćenje i čuvanje
Na stanu koji je dodeljen na privremeno korišćenje i čuvanje ne može se steći pravo svojine održajem jer nije bio savestan držalac s obzirom da je znao da mu je stan dodeljen na privremeno korišćenje i čuvanje.
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
OBLIGACIONO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.962.6(497.11)
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je propust u radu Osnovnog suda u Nišu u parnici za naknadu nematerijalne štete. Naime, tužilja je kao drugotuženog označila osiguravajuće društvo i nakon održanog pripremnog ročišta, od strane punomoćnika tužilje, nakon što je izvršen uvid u polisu osiguranja putnika u javnom prevozu, utvrđeno je da drugotuženi nije pasivno legitimisan da bude tuženi u toj parnici i samim tim odmah nakon dva radna dana od dana održavanja pripremnog ročišta, tužilja je precizirala tužbeni zahtev u pogledu pravilnog označenja osiguravajućeg društva, koje po polisi i treba da bude tuženi i pasivno je legitimisan. Prvooznačeno osiguravajuće društvo bi na taj način eventualno imalo pravo samo na naknadu troškova odgovora na tužbu i pristupa pripremnom ročištu, ovako zbog propusta u radu suda, precizirani tužbeni zahtev sa pravilnim označenjem tuženog nikada nije združen spisima predmeta, zbog čijeg propusta je tužilja nakon okončanja parnice snosila troškove u visini od nekih 80.000,00 dinara, jer je postupak vođen pune dve godine. Sudija se pravdala da je predmet bio kod veštaka, ali podnesak kojim je tužilja pravilno označila tuženog je podnet sudu svega dva dana nakon održanog pripremnog ročišta, pa samim tim spis predmeta nikako nije mogao da bude kod veštaka radi veštačenja, jer je isto obavljeno tek nakon saslušanja tužilje kao stranke. Ono što je još interesantnije je činjenica da uvidom u libru evidentno stoji da je punomoćnik tužilje predao precizirani tužbeni zahtev i to kog datuma i kada, pa je sasvim nesuvislo da nikad nije združen spisima predmeta. Nakon uložene žalbe od strane prvooznačenog osiguravajućeg društva da isto nije pasivno legitimisano da bude tuženi u parnici za naknadu štete, Apelacioni sud u Nišu ukida presudu Osnovnog suda u Nišu i nakon dve godine, tužilja ukazuje sudu da je dva dana nakon pripremnog ročišta izvršila preciziranje i pravilno označenje tuženog, što prvostepeni sud uopšte nije cenio. Naravno, sada nakon dve godine novooznačeni tuženi nije želeo da stupi u parnicu, a postupajući sudija je tužilju „kaznila“ tako što je odbila tužbeni zahtev prema prvooznačenom tuženom osiguravajućem društvu, jer tužilji nakon dve godine trajanja parnice nije bilo u interesu da povuče tužbu u pogledu prvobitno označenog tuženog, pošto bi troškove snosila, već da kroz žalbu ukaže žalbenom sudu na propust u radu prvostepenog suda i samim tim ukaže na važnu činjenicu, a to je da zbog propusta u radu Osnovnog suda u Nišu. Međutim, ovakvi navodi tužilje ostali su bez uticaja na drugačiju odluku žalbenog suda, jer je isti ostao na istom stanovištu kao i prvostepeni sud da je tužilja tužbu uredila tek na ročištu i to 2023. godine, kada je punomoćnik tužilje ukazao prvostepenom sudu da je tužbu i tužbeni zahtev uredio mnogo ranije, ali svakako za ovakve propuste u radu niko ne odgovara, jer važi „princip zaštite“.
Ključne reči: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o parničnom postupku, odgovornost za štetu, odgovornost Republike Srbije za greške u radu sudova, disciplinska odgovornost sudije, odgovornost zaposlenih u sudu za nesavestan rad.
Odgovornost stečajnog upravnika
PRIVREDNO PRAVO
Odgovornost stečajnog upravnika
Stečajni upravnik ne odgovara za običnu nepažnju.
Radnje koje se ne podvode pod nužne troškove postupka
PREKRŠAJNO PRAVO
Radnje koje se ne podvode pod nužne troškove postupka
Izjašnjavanje punomoćnika oštećenog na odbranu okrivljenog nije nužni izdatak, kao ni samoinicijativno dostavljanje pisane odbrane i podneska sa sudskom praksom.
Ugovor za obavljanje privremenih i povremenih poslova
RADNO PRAVO
Ugovor za obavljanje privremenih i povremenih poslova
Poslodavac može da zaključi ugovor za rad van radnog odnosa sa određenim licem samo radi obavljanja poslova koji aktom o sistematizaciji poslodavca nisu sistematizovani, odnosno za obavljanje poslova koji po svojoj prirodi traju najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini i privremenog su ili povremenog karaktera, zavisno od toga da li traju kontinuirano, u jednom vremenskom periodu ili s vremena na vreme.