Sticanje svojine održajem
NASLEDNO PRAVO
Sticanje svojine održajem
Savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, a savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina.
Sticanje svojine održajem
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine održajem
Savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina, pri čemu vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj.
Nemogućnost sticanja svojine održajem na dobrima u javnoj svojini
STVARNO PRAVO
Nemogućnost sticanja svojine održajem na dobrima u javnoj svojini
Ne može biti predmet sticanja svojine održajem deo nepokretnosti – parcele, koji predstavlja ulicu, kao javno dobro.
Sticanje svojine održajem
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine održajem
Za sticanje prava svojine na nepokretnosti održajem neophodno je da je državina sticaoca savesna, i to za sve vreme trajanja državine, da je ista mirna, odnosno bez svojinskih pretenzija vlasnika ili trećih lica, kao i da takva državina traje 20 godina.
Sticanje svojine održajem
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine održajem
Savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na stvari održajem protekom 20 godina, a savestan je onaj držalac koji osnovano veruje da je vlasnik, a nije znao, niti je prema okolnostima slučaja mogao znati, da nepokretnost koju drži nije njegova.
Sticanje svojine održajem
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine održajem
Odredbe o sticanju prava svojine održajem iz Srpskog građanskog zakonika ne mogu se primeniti na sticanje prava svojine održajem na društvenoj svojini, jer je ovaj institut u suprotnosti sa pravnim poretkom države.
Sticanje svojine održajem
STVARNO PRAVO
Sticanje svojine održajem
Svojina se održajem može steći samo savesnom državinom, faktičkom vlašću koja mora biti na tačno opredeljenoj stvari, na nepokretnosti u merama i granicama, odnosno realnom delu nepokretnosti, a ne na njenom idealnom delu.