Sudski ukor
KRIVIČNO PRAVO
POSEBNI ZAKONI
Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica
Sudski ukor
Kod činjenice da je maloletnik priznao izvršenje krivinog dela i izrazio iskreno kajanje, bez uticaja na odluku prvostepenog suda koji mu je izrekao vaspitnu meru sudski ukor jesu visina štete koju je maloletnik pričinio prilikom izvršenja krivičnog dela i društvena opasnost izvršenog krivičnog dela, kao žalbeni navodi javnog tužioca u pogledu izrečene vaspitne mere prema maloletniku.
Ekspropijacija preostalog dela nepokretnosti
UPRAVNO PRAVO
Ekspropijacija preostalog dela nepokretnosti
Ako se u postupku eksproprijacije jednog dela nepokretnosti utvrdi da sopstvenik nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, sopstvenik nepokretnosti može podneti zahtev da mu se ekspropriše preostali deo nepokretnosti, pri čemu se pod preostalim delom podrazumeva preostali deo one katastarske parcele od koje je jedan deo eksproprisan, a ne i bilo koja druga katastarska parcela istog sopstvenika.
Povreda prava na žig
AUTORSKO PRAVO
Povreda prava na žig
Neovlašćeno korišćenje istovetnog znaka za sličnu vrstu robe ili usluge, ili sličnog znaka za istovetnu ili sličnu vrstu robe, smatra se povredom prava samo ako postoji verovatnoća da bi zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti, nastala zabuna u relevantnom delu javnosti.
Prava proizvođača izdatog fonograma
AUTORSKO PRAVO
Prava proizvođača izdatog fonograma
Proizvođač izdatog fonograma ima pravo na naknade propisane članom 127. Zakona o autorskom i srodnim pravima, a to su pravo na naknadu za emitovanje i reemitovanje fonograma, javno saopštavanje fonograma i javno saopštavanje fonograma koji se emituje.
Raskid ugovora
OBLIGACIONO PRAVO
Raskid ugovora
Nema uslova za raskid ugovora o kreditu zbog promenjenih okolnosti jer tužioci nisu prihvatili ponudu tužene banke o konverziji.
Zastarelost prava naslednika da zahteva zaostavštinu
NASLEDNO PRAVO
Zastarelost prava naslednika da zahteva zaostavštinu
Pravo naslednika ostavioca da zahteva zaostavštinu zastareva prema savesnom držaocu za dve godine, od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine, a prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina.
Zarada zaposlenog koji pored poslova svog radnog mjesta obavlja i poslove drugog radnog mjesta po nalogu neposrednog rukovodioca
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Zarada zaposlenog koji pored poslova svog radnog mjesta obavlja i poslove drugog radnog mjesta po nalogu neposrednog rukovodioca
Zaposlenom koji pored poslova svog radnog mjesta obavlja i poslove drugog radnog mjesta po nalogu neposrednog rukovodioca, pripada zarada prema koeficijentu složenosti poslova za to radno mjesto, a ne prema koeficijentu složenosti poslova na koje je stalno raspoređen.
USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE – OD ZAŠTITNIKA USTAVA BIH DO NJEGOVOG NAJVEĆEG KRŠITELJA
OGLEDI BiH
UDK: 342.565.2(497.6)
USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE – OD ZAŠTITNIKA USTAVA BIH DO NJEGOVOG NAJVEĆEG KRŠITELJA
* Ljubinko Mitrović, redovni profesor, Panevropski univerzitet APEIRON u Banjoj Luci.
** Miloš Bukejlović, diplomirani pravnik, Ministarstvo pravde Republike Srpske.
Rezime: Ustavni sud Bosne i Hercegovine predstavlja jedinu sudsku instancu predviđenu Ustavom Bosne i Hercegovine (u sudske instance na nivou Bosne i Hercegovine ubrajaju se još i Sud Bosne i Hercegovine i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, koji u svakom slučaju nisu ustavna kategorija). Uloga ovog suda posebno je važna sa stanovišta zaštite ustavnopravnog poretka Bosne i Hercegovine, kao i zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda. Jer, prema izričitoj normi Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine treba da se drži Ustava Bosne i Hercegovine, štiti ga i sudi po njemu.
Slično ovakvim sudovima u svijetu, i Ustavni sud Bosne i Hercegovine treba da bude nezavisan i nepristrasan. To je jedna od njegovih osnovnih karakteristika i bitan faktor njegovog uspješnog rada.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine čini devet sudija. Troje “ustavnih” sudija koji nisu državljani Bosne i Hercegovine, a ni susjednih država, imenuje predsjednik Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), nakon obavljenih (obaveznih) konsultacija sa Predsjedništvom Bosne i Hercegovine. Ostalih šest sudija ovog Suda jesu domaće sudije.
Mnogo toga je spornog u postupanjima ovog Suda u prethodnih skoro trideset godina njegovog postojanja, a posebno spornim čine se odluke ovog Suda u kojima se Ustavni sud Bosne i Hercegovine iz tumača i zaštitnika Ustava Bosne i Hercegovine (kako je to i u svim državama svijeta koje imaju ove sudove i kako je to, na kraju krajeva, propisano i samim Ustavom Bosne i Hercegovine) pretvara u ustavotvorca, o čemu će više riječi biti u ovom referatu.
Ključne riječi: Ustavni sud Bosne i Hercegovine, Ustav Bosne i Hercegovine, sastav, mandat, nadležnosti, promjene Ustava Bosne i Hercegovine.
Sadržaj časopisa broj 1-2, januar-februar 2025
Sadržaj časopisa broj 1-2, januar-februar 2025:
*Tema broja
Dr Dragiša B. SLIJEPČEVIĆ
Manjkavost postupka i pravna dejstva odluke Ustavnog suda o ustavnoj žalbi
*Ogledi
Persida JOVANOVIĆ
Naknada troškova u smislu člana 118. Zakona o radu sa osvrtom na sudsku praksu
Prof. dr Milan MILOŠEVIĆ
Krivičnopravni aspekti zločina protiv ratnih zarobljenika (II deo)
AKAD PROTIV TURSKE
EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
AKAD PROTIV TURSKE
(Predstavka broj 1557/19)
21. 6. 2022.
Aplikant je Muhamed Fazi Akad, sirijski državljanin rođen 1997. godine. Stigao je u Tursku sa svojom porodicom 2014. godine, nakon što je napustio Siriju zbog građanskog rata. Proveo je godinu dana u izbegličkom kampu Gazijantep pre nego što se preselio u Istanbul i dobio status „privremene zaštite”. Izdata mu je lična karta za strance.
Aplikantov otac je 15. avgusta 2015. godine otputovao u Nemačku, gde mu je odobren izbeglički status. Tamo su mu se 2017. godine pridružili članovi porodice uz vizu za spajanje porodice. Aplikantu nije odobreno da ih prati jer je do tada postao punoletan.
Aplikanta su 19. juna 2018. godine, dok je pokušavao da uđe u Grčku, uhapsili turski žandarmi, jedan kilometar od rijeke Merič, koja označava granicu između Turske i Grčke. Turske vlasti su ga 21. juna 2018. prebacile u Siriju. Aplikant je naveo da su ga čim je prešao granicu sa Sirijom uhapsila dva naoružana militanata organizacije Al Nasra i odvela ga u zgradu, verovatno u Alepu, gde su ga ispitali. Izjavio je da su ga tukli i da se bojao za svoj život. On je nakon toga pušten pod uslovom da ne napusti grad Alep.
Nakon toga, 15. jula 2018. godine, aplikant je ponovo ušao u Tursku. Odatle je otputovao u Nemačku, gde je podneo zahtev za azil.
Evropski sud je utvrdio dve povrede člana 3 (zabrana nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja): (1) zbog deportovanja aplikanta u Siriju, i (2) zbog vezanja lisicama aplikanta tokom njegovog premeštanja iz Edirnea u Hataj.
Sud je utvrdio da su dokazani značajni razlozi za verovanje da se aplikant suočio sa stvarnim rizikom od postupanja protivnom članu 3. u Siriji i da su ga turske vlasti izložile, sa punim znanjem o činjenicama, riziku od postupanja suprotnom Konvenciji. Takođe je smatrao da je stavljanje lisica na aplikanta – u paru sa drugim neoženjenim Sirijcima tokom putovanja autobusom koje je trajalo oko 20 sati – predstavljalo ponižavajuće postupanje.
Evropski sud je utvrdio i kršenje člana 13. (pravo na efikasan pravni lek) u vezi sa članom 3. zbog nemogućnosti aplikanta da ospori svoj premeštaj u Siriju. Sud je konstatovao da su turske vlasti uskratile aplikantu mogućnost da iskoristi pravne lekove dostupne po turskom zakonu kako bi osporio njegov prisilni povratak u Siriju.
Utvrdio je i kršenje člana 5. st. 1, 2, 4. i 5. (pravo na slobodu i sigurnost). Sud je utvrdio da je aplikant bio lišen slobode od trenutka hapšenja na grčkoj granici u Meriču do njegove deportacije u Siriju. Istakao je da pravne garancije predviđene domaćim zakonom u vezi sa pritvaranjem osoba koje se suočavaju sa proterivanjem nisu ispoštovane.