IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
PROCESNO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.951.1
IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je ukazivanje na problem propuštanja procesnih radnji u parničnom postupku, odnosno šta se dešava ako stranka u postupku ili njen punomoćnik ne dođe na zakazano ročište, odnosno ne pojavi se, a kasnije taj svoj izostanak ne opravda. Parnični postupak je dvostranački i Zakon o parničnom postupku predviđa neke obaveze stranaka kako bi postojala procesna disciplina, jer iako parnični postupak zavisi od volje parničnih stranaka i njhove dispozicije, red i disciplina u njegovom daljem toku mora da postoji.
Ključne reči: Izostanak sa ročišta, parnični postupak, Zakon o parničnom postupku, predlog za povraćaj u pređašnje stanje.
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
OBLIGACIONO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.962.6(497.11)
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je propust u radu Osnovnog suda u Nišu u parnici za naknadu nematerijalne štete. Naime, tužilja je kao drugotuženog označila osiguravajuće društvo i nakon održanog pripremnog ročišta, od strane punomoćnika tužilje, nakon što je izvršen uvid u polisu osiguranja putnika u javnom prevozu, utvrđeno je da drugotuženi nije pasivno legitimisan da bude tuženi u toj parnici i samim tim odmah nakon dva radna dana od dana održavanja pripremnog ročišta, tužilja je precizirala tužbeni zahtev u pogledu pravilnog označenja osiguravajućeg društva, koje po polisi i treba da bude tuženi i pasivno je legitimisan. Prvooznačeno osiguravajuće društvo bi na taj način eventualno imalo pravo samo na naknadu troškova odgovora na tužbu i pristupa pripremnom ročištu, ovako zbog propusta u radu suda, precizirani tužbeni zahtev sa pravilnim označenjem tuženog nikada nije združen spisima predmeta, zbog čijeg propusta je tužilja nakon okončanja parnice snosila troškove u visini od nekih 80.000,00 dinara, jer je postupak vođen pune dve godine. Sudija se pravdala da je predmet bio kod veštaka, ali podnesak kojim je tužilja pravilno označila tuženog je podnet sudu svega dva dana nakon održanog pripremnog ročišta, pa samim tim spis predmeta nikako nije mogao da bude kod veštaka radi veštačenja, jer je isto obavljeno tek nakon saslušanja tužilje kao stranke. Ono što je još interesantnije je činjenica da uvidom u libru evidentno stoji da je punomoćnik tužilje predao precizirani tužbeni zahtev i to kog datuma i kada, pa je sasvim nesuvislo da nikad nije združen spisima predmeta. Nakon uložene žalbe od strane prvooznačenog osiguravajućeg društva da isto nije pasivno legitimisano da bude tuženi u parnici za naknadu štete, Apelacioni sud u Nišu ukida presudu Osnovnog suda u Nišu i nakon dve godine, tužilja ukazuje sudu da je dva dana nakon pripremnog ročišta izvršila preciziranje i pravilno označenje tuženog, što prvostepeni sud uopšte nije cenio. Naravno, sada nakon dve godine novooznačeni tuženi nije želeo da stupi u parnicu, a postupajući sudija je tužilju „kaznila“ tako što je odbila tužbeni zahtev prema prvooznačenom tuženom osiguravajućem društvu, jer tužilji nakon dve godine trajanja parnice nije bilo u interesu da povuče tužbu u pogledu prvobitno označenog tuženog, pošto bi troškove snosila, već da kroz žalbu ukaže žalbenom sudu na propust u radu prvostepenog suda i samim tim ukaže na važnu činjenicu, a to je da zbog propusta u radu Osnovnog suda u Nišu. Međutim, ovakvi navodi tužilje ostali su bez uticaja na drugačiju odluku žalbenog suda, jer je isti ostao na istom stanovištu kao i prvostepeni sud da je tužilja tužbu uredila tek na ročištu i to 2023. godine, kada je punomoćnik tužilje ukazao prvostepenom sudu da je tužbu i tužbeni zahtev uredio mnogo ranije, ali svakako za ovakve propuste u radu niko ne odgovara, jer važi „princip zaštite“.
Ključne reči: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o parničnom postupku, odgovornost za štetu, odgovornost Republike Srbije za greške u radu sudova, disciplinska odgovornost sudije, odgovornost zaposlenih u sudu za nesavestan rad.
OSVRT NA RAZUMNI ROK I DUŽINU TRAJANJA PARNIČNOG POSTUPKA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUČIVANJE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI U ROKU OD DEVET MESECI
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 342.722:347.962.6
COBISS.SR-ID 81106185
OSVRT NA RAZUMNI ROK I DUŽINU TRAJANJA PARNIČNOG POSTUPKA SA POSEBNIM OSVRTOM NA ODLUČIVANJE DRUGOSTEPENOG SUDA PO ŽALBI U ROKU OD DEVET MESECI
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Opštepoznata činjenica je da sudski procesi u Republici Srbiji dugo traju, da se na odluke sudova kako prvostepenih, tako i drugostepenih, odnosno odluke sudova po žalbi, čeka veoma dugo, a na ove druge i po nekoliko godina. Povod za ovaj rad je sve veći broj predmeta u drugostepenim sudovima koji traju duže od devet meseci. Nakon donošenja odluke u prvostepenom postupku, koji takođe dugo traju i nakon ulaganja žalbe jedne ili obe strane u tom postupku, činjenica je da su pojedini predmeti u radu pred drugostepenim sudovima i po dve ili čak i više godina i da je sve više advokata i stranaka koji se suočavaju sa problemom odlučivanja drugostepenih sudova po žalbi.
Ključne reči: odlučivanje drugostepenog suda po žalbi, rok od devet meseci, Zakon o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud.
POSTUPAK ZA REŠAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA
OGLEDI
PARNIČNO PROCESNO PRAVO
UDK: 342.56(497.11)
COBISS.SR-ID 55761929
POSTUPAK ZA REŠAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA
* Branko Stanić, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Postupak rešavanja spornog pravnog pitanja kao procesni institut, uveden je u naš pravni sistem i u nadležnosti je Vrhovnog kasacionog suda (jedna od nadležnosti van suđenja). Zauzimanje pravnih stavova u ovom postupku predstavlja doprinos afirmaciji sudske prakse najvišeg suda u Republici Srbiji.
Pravni stavovi koji se donesu u ovom postupku su pomoć prvostepenim sudovima, jer obezbeđuju standard jednakosti, pravne sigurnosti i suđenja u razumnom roku. Istovremeno, omogućava se strankama da u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji predvide ishod parnice i na lakši, brži i efikasniji način zaštite svoja prava pred sudovima.
Ključne reči: Zakon o parničnom postupku, Savet Evrope, Evropska konvencija o ljudskim pravima, prethodno pitanje.
Troškovi izvršnog postupka
UDK: 347.952-051(497.11)
347.921.6
TROŠKOVI IZVRŠNOG POSTUPKA
Mirjana Dimitrijević, javni izvršitelj imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu.
Rezime: Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju opšta pravila o troškovima izvršnog postupka postavlja u odredbama čl. 33. i 34. Zakon, pre svega, pravi razliku između prethodnog i konačnog snošenja troškova izvršnog postupka, zatim reguliše pitanje oslobađanja od prethodnog snošenja troškova izvršnog postupka i, na kraju, reguliše pitanje redosleda namirenja troškova izvršnog postupka kada oni stoje u konkurenciji sa glavnim i sporednim potraživanjem izvršnih poverilaca. Međutim, Zakon ne uređuje sva pitanja koja se tiču troškova izvršnog postupka, te će se shodno primenjivati i odredbe Zakona o parničnom postupku koje regulišu pitanje troškova postupka, i to supsidijarno i odgovarajuće, u onoj meri u kojoj nisu u suprotnosti sa osnovnim načelima izvršnog postupka.
Svaki novi zakon na početku primene stvara potrebu za pravilnim tumačenjem uz razumevanje cilja i svrhe zakona. Prilikom najavljivanja sistemskih promena koje donosi novi ZIO teško je bilo zamisliti da će se među prvim spornim pitanjima pojaviti ona koja se odnose na troškove izvršnog postupka.
Čini se da je prilikom uspostavljanja novog koncepta izvršnog sistema u Republici Srbiji oličenog u isključivoj nadležnosti javnih izvršitelja za sprovođenje izvršenja, odnosno pri donošenju novog zakona i Javnoizvršiteljske tarife izostala ozbiljnija ekonomsko-finansijska analiza koja bi pokazala kako će ovakav novi koncept uticati na tzv. „cenu koštanja izvršnog postupka“.
Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Zakon o parničnom postupku, troškovi izvršnog postupka, Javnobeležnićka tarifa.