GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK:340.134:331.45/.46(497.11)
COBISS.SR-ID 133287689

GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI ZAPOSLENOG
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Interes društva je da se očuva broj radno sposobnih lica, kako bi se rad kod poslodavca nesmetano odvijao. Ustav RS, kao najviši pravni akt, garantuje pravo zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada i na potrebnu zaštitu na radu. Zakon o radu, kao opšti radnopravni propis, propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu uređeno je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Navedeno upućuje na zaključak da briga o zdravlju na radu treba da obezbedi da zaposleni ima radnu sposobnost do navršenja radnog veka, ili da u slučaju promena u njegovoj radnoj sposobnosti, ima mogućnost održavanja zaposlenja.
Međutim, praksa je drugačija. Povrede na radu se dešavaju u znatnom broju, a javljaju se i profesionalne bolesti. To ima za posledicu delimični gubitak radne sposobnosti (umanjenje radne sposobnosti) ili potpuni gubitak radne sposobnosti kod zaposlenog. Usled toga, zaposleni trpi imovinsku i neimovinsku štetu, za koju poslodavac odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu. Dovodi se u pitanje ostvarivanje prava zaposlenih na bezbedne i zdrave uslove rada u praksi. Nedopustivo je da veliki broj zaposlenih koji prema svojoj životnoj dobi radom treba da ostvare sredstva za život, zbog nesreće na radu gube radnu sposobnost. Oni postaju invalidi i pod određenim uslovima stiču pravo na invalidsku penziju ili kao posledicu povrede na radu imaju telesno oštećenje.
Nije mali broj sudskih predmeta radi naknade štete zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu. Stoga je interes da se nezgode na radu smanje i da budu sporadične, da poslodavac isključi rizike koji postoje u procesu rada, ali i da zaposleni poštuju mere zaštite i bezbednosti na radu.

Ključne reči: uslovi rada, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitna oprema, rizici na radu, povreda na radu, profesionalna bolest, povreda van rada, bolest, delimični gubitak radne sposobnosti, potpuni gubitak radne sposobnosti, invalidnost, prestanak radnog odnosa, naknada štete.

Prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka

USTAVNO PRAVO

Prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka

Dozvoljen je prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka i kada se izvršni postupak vodi i pred javnim izvršiteljem.

Založna izjava kao izvršna isprava

USTAVNO PRAVO

Založna izjava kao izvršna isprava

Založna izjava, ako je sačinjena u skladu sa zakonom i ako sadrži sve elemente propisane zakonom, može imati svojstvo izvršne isprave i u slučaju kada hipoteka, koja je takvom založnom izjavom uspostavljena, nije upisana u registar nepokretnosti kao “izvršna vansudska hipoteka“.

Naknada za korišćenje javnih puteva

USTAVNO PRAVO
Naknada za korišćenje javnih puteva

Zakon ne sadrži odredbe kojima se jedinica lokalne samouprave ovlašćuje da svojim aktom, pored iznosa i olakšica za naknadu za korišćenje putnog zemljišta opštinskog puta i ulice i drugog zemljišta koje koristi upravljač opštinskog puta i ulice, propiše i način utvrđivanja i plaćanja ove naknade.

Pravo na upotrebu maternjeg jezika u parničnom postupku

USTAVNO PRAVO
Pravo na upotrebu maternjeg jezika u parničnom postupku

Zakon o parničnom postupku ne propisuje obavezu suda da stranke pouči o pravu da postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom prevodioca, već se pravo stranke na upotrebu svog jezika ostvaruje na zahtev stranke, a apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji samo ako je protivno odredbama Zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo.

PREDLOŽENE NOVINE U ZAKONSKOM REGULISANJU ZAŠTITE PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU

Pravo na usmeno prevođenje u parničnom postupku

USTAVNO PRAVO

Pravo na usmeno prevođenje u parničnom postupku

Pravo na usmeno prevođenje u parničnom postupku nije bezuslovno procesno pravo, čak ni kad je stranka pripadnik nacionalne manjine čiji je jezik u službenoj upotrebi u sudu, već sama stranka mora da postavi zahtev za usmeno prevođenje.

Pravo na rentu

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Pravo na rentu
Nema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada su redovni sudovi dali jasno i argumentovano obrazloženje o neutemeljenosti apelantovih prigovora kojima je, pozivajući se na odredbu člana 216. Zakona o obligacionim odnosima, smatrao da nije dužan vratiti primljeno na ime rente, a koji zaključci se ne čine proizvoljnim u segmentima koje je apelant osporavao.

Nadležnost za odlučivanje o zakonitosti odluke skupštine stambene zajednice o razrešenju upravnika stambene zajednice

UPRAVNO PRAVO
Nadležnost za odlučivanje o zakonitosti odluke skupštine stambene zajednice o razrešenju upravnika stambene zajednice

Sudska pravna zaštita protiv odluke skupštine stambene zajednice kojom se razrešava upravnik stambene zajednice, ostvaruje se po tužbi u parničnom postupku pred nadležnim osnovnim sudom, a ne u upravnom sporu za koji bi bio nadležan Upravni sud.

IZAZOVI TOKOM PRIMENE PRAVNE NORME

TEMA BROJA

FILOZOFIJA PRAVA

UDK 340.131
COBISS.SR-ID 133266697

IZAZOVI TOKOM PRIMENE PRAVNE NORME**

* Dr Marko Trajković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
** Rad je rezultat istraživanja na projektu: „Odgovornost u pravnom i društvenom kontekstu“, koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, u periodu 2021-2025. godine.

Rezime: Kako pravni poredak pored svog normativnog elementa, sadrži i faktički, odnosno ponašanje ljudi po pravnim normama, potrebna je primena prava da bi se ljudi ponašali po pravnim normama, koja je u najširem mogućem smislu reči „pretvaranje prava u stvarnost, njegovo ostvarivanje“,1) a u tome i leže izazovi. Što znači da se ljudi zapravo ponašaju po pravnim normama, te se ona može označiti kao „praktična delatnost ljudi“, ali se ova praktična delatnost može posmatrati i u užem smislu te je onda to primena opšte pravne norme na konkretan slučaj ili izvođenje pojedinačne norme za taj konkretan slučaj iz opšte norme, što je već izazov sam po sebi. Naravno, ovo značenje možemo suziti i vezati primenu prava samo na izvršenje sankcije.2) Iz ovakve postavke proizlazi da primena prava podrazumeva postojanje pravne norme koja će se primeniti, postojanje pravnog subjekta koji će normu primeniti i konkretnog slučaja koji zahteva primenu prava. Ono što se bavljenjem pravom može odmah primetiti je da je primena prava relativno složen proces, jer je nekada teško uskladiti i načiniti logičku celinu onih elemenata koji čine primenu prava. Nekada je moguće da i ne primetimo, a primenjujemo pravo, poput situacije kada primenjujemo ustavnu normu o slobodi kretanja, kada se krećemo. Postoje i oni slučajevi koje Ronald Dvorkin naziva teški slučajevi (hard cases), kada primena zahteva više od pukog poznavanja prava i pravnog sistema kada onaj ko primenjuje pravo mora da iskoristi celokupno svoje znanje iz svih oblasti. Pošto se pravna norma razlikuje od ostalih društvenih normi, time što iza sebe ima aparat prisile, jasno je da se o primeni pravnih normi staraju državni organi, za koje je ova primena izazov.
Ključne reči: Pravo. Primena prava. Tumačenje prava. Pravne praznine. Društveni odnosi.