Funkcionalna nadležnost poreskih i carinskih organa u okviru istog sektora
UDK: 35.077:336.21/.26(497.11)
347.4/.5(497.11)
FUNKCIONALNA NADLEŽNOST PORESKIH I CARINSKIH ORGANA U OKVIRU ISTOG SEKTORA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda, u penziji.
Rezime: Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je dobar procesni zakon koji na ozbiljan način štiti prava i pravne interese poreskih obveznika. Predviđenim zakonskim rešenjima doprinosi procesnoj demokratiji samog postupka. Međutim, analizom zakonitosti donetih poreskih rešenja kroz upravno-sudsku praksu, može se zaključiti da se ta rešenja u praksi nedovoljno primenjuju. Isti je slučaj i sa primenom materijalno-pravnih odredbi i materijalnih zakona u poreskom postupku, naročito jednog od temeljnih propisa, Zakona o obligacionim odnosima.
Krajnje je neshvatljivo da se u okviru dva odeljenja, poreskog i carinskog u drugostepenom postupku, različito tumači pravna priroda ugovora o uvozu robe iz inostranstva u svoje ime a za tuđ račun. Takvo ponašanje, pored štete koju nanosi samim poreskim obveznicima, stvara nepoželjni odnos države prema svojim građanima i mora hitno da se promeni radi ostvarivanja načelnih principa Zakona o poreskom postupku…
Ključne reči: poreski i carinski postupak, funkcionalna nadležnost, izvršnost rešenja, ugovor o posredovanju, spor pune jurisdikcije.
Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti
UDK: 343.123.12
NAPAD NA SLUŽBENO LICE U VRŠENJU SLUŽBENE DUŽNOSTI
Ratomir Antonović, Fakultet za pravo, bezbednost i menadžment “Konstantin Veliki” Univerziteta “Union Nikola Tesla”.
Rezime: Napadi na lica koja vrše službene dužnosti su danas sve češći i intenzivniji. Prisutni su pretežno na sportskim manifestacijama i javnim skupovima, gde se okuplja veći broj lica. Suštinsko pitanje u ovom istraživanju jeste ko se sve može smatrati službenim licem, da li postoji potreba za širenjem kruga ovih lica i kakvu pravnu zaštitu oni uživaju. Da li se službenim licem mogu smatrati sva ona lica koja vrše bilo koju dužnost od javnog i opšteg značaja i da li njihova zaštita treba u budućnosti da ima ekstenzivniji karakter. Analiziranjem najdrastičnijih slučajeva napada na službena lica, utvrđuje se koje službene radnje su najrizičnije i kojim službenim radnjama treba posvetiti posebnu pravnu zaštitu. Naposletku, daje se predlog koje je mere potrebno preduzeti s ciljem poboljšanja pravne zaštite službenih lica, sa predlogom ko sve, pored aktuelnog kruga lica treba da uživa pravnu zaštitu. Poseban akcenat se baca na napade na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, pripadnike bezbednosnih struktura, kao i na sve učestalije napade na lica koja vrše druge poslove od posebnog značaja za društvo, a koja još uvek nemaju status službenih lica.
Ključne reči: službeno lice, službena radnja, napad, pravna zaštita, status.
Vozačka dozvola i zabrana upravljanja vozilom (dileme prakse)
UDK: 343.232:656.1(497.11)
VOZAČKA DOZVOLA I ZABRANA UPRAVLJANJA VOZILOM (DILEME PRAKSE)
Dr Tomica Delibašić, Beograd.
Rezime: U radu se razmatraju pitanja vezana za upravljanje vozilom od strane vozača koji nema, odnosno ne poseduje vozačku dozvolu, kao i kršenje zabrane upravljanja motornim vozilom, odnos ovih prekršaja kada se steknu kod jednog učinioca u vezi s istim vozilom.
Analiziraju se pitanja koja je praksa nametnula, posebno pravni stavovi koje sudovi zauzimaju, dajući kritički osvrt na njih, uz zauzimanje stava autora.
Posebno se razmatra pitanje da li učiniocu koji uopšte nema vozačku dozvolu i po zakonu nema pravo upravljanja vozilom ima zakonskog osnova i treba li mu izricati sudsku zabranu upravljanja vozilom, te koje to ima implikacije.
Ključne reči: bezbednost saobraćaja, motorno vozilo, sadržina zabrane upravljanja, trajanje zaštitne mere, oduzimanje i nepostojanje dozvole, neodgovarajuća kategorija dozvole.
Modeliranje poluga uticaja na pravosudne organe
UDK: 342.56(497.11)
MODELIRANJE POLUGA UTICAJA NA PRAVOSUDNE ORGANE
Dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.
Rezime: Radni tekst ustavnih amandmana o pravosuđu noveliran je posle “unutrašnje debate” i upućen je Venecijanskoj komisiji. Učinjene izmene i dopune svode se na zamenu poluga uticaja na sudstvo i javno tužilaštvo, a ne na njihovo neutralisanje, na čemu je insistirala stručna javnost.
Ključne reči: modeliranje poluga uticaja, nezavisnost sudstva, samostalnost javnog tužilaštva, Visoki savet sudstva, Visoki savet tužilaca.
Trajanje pritvora u praksi
UDK: 343.126.1(497.11)
TRAJANJE PRITVORA U PRAKSI
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: S obzirom da pritvor predstavlja meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog kojom se znatno zadire u njegovu slobodu, trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće neophodno vreme. O ograničenom trajanju pritvora ukazuje se u mnogim međunarodnim aktima, kao i u Ustavu Republike Srbije i Zakoniku o krivičnom postupku, a na tome se insistira i u odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama najviših domaćih sudova. Međutim, u našoj sudskoj praksi je vidljivo da pritvor često traje predugo, što, između ostalog, doprinosi preopterećenosti ustanova u kojima se izdržava pritvor i kazna, a ako se pokaže da je pritvor bio neosnovan, to dovodi do toga da država plaća znatne novčane iznose licima koja su neosnovano bila u pritvoru. Čini se da kod javnih tužilaca i sudija prvostepenih sudova još uvek ne postoji potreban nivo svesti o pritvoru kao poslednjem sredstvu i njegovoj restriktivnoj primeni.
Ključne reči: pritvor, ograničeno trajanje, sudska praksa.
Nadležnost suda da sudi u sporu po tužbi potrošača za izvršenje ugovora i nastavak isporuke električne energije
UDK: 366.542
347.412:621.311
NADLEŽNOST SUDA DA SUDI U SPORU PO TUŽBI POTROŠAČA ZA IZVRŠENJE UGOVORA I NASTAVAK ISPORUKE ELEKTRIČNE ENERGIJE
Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je pojava sve više praktičnih nejasnoća oko pravne prirode ugovora o snabdevanju električnom energijom. U praksi je postao problem vezan za primenu zakona i pravni put zaštite kupčevih prava. Naime, na odnos kupca i javnog preduzeća za isporuku električne energije u situaciji kada kupac tužbom traži pravnu zaštitu i izvršenje ugovora kao i nastavak isporuke električne energije, a do obustave isporuke električne energije je došlo usled neizmirenih obaveza, postavlja se pitanje nadležnosti suda za rešavanje nastalog spora, jer je posebnim zakonom predviđen upravni postupak kao pravni put zaštite potrošačkih – kupčevih prava. S obzirom na činjenicu da postoji ugovor između kupca i javnog preduzeća za isporuku električne energije, to znači da je po prirodi taj odnos prvenstveno jedan obligacionopravni odnos ovih strana, pa po pravnom stavu usvojenom od strane Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda Srbije 2012. godine u slučaju da postoji spor između strana u ugovoru – kupca i preduzeća za isporuku električne energije, po tužbi za izvršenje obaveze iz ugovora, iako je prvenstveno posebnim zakonom propisan način zaštite u vidu upravnog postupka, to ne isključuje nadležnost suda da odlučuje i rešava konkretni spor po tužbi za izvršenje obaveze, a ovo s obzirom da je reč o obligaciji.
Ključne reči: kupac, javno preduzeće za isporuku električne energije, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o energetici, Uredba o isporuci električne energije, Zakon o zaštiti potrošača, Vrhovni kasacioni sud, obligacioni odnos, ugovor.
Krivično delo nadripisarstvo iz člana 342. KZ
UDK: 343.36(497.11)
KRIVIČNO DELO NADRIPISARSTVO IZ ČLANA 342. KZ
Zakonodavno rešenje, dileme, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: U pitanju je značajno krivično delo koje se nalazi u grupi krivičnih dela protiv pravosuđa, s obzirom da se njegovom inkriminacijom štiti pravosuđe Srbije i u najširem smislu pravni sistem države. Suština ovog krivičnog dela je u neovlašćenom bavljenju pružanjem pravne pomoći uz naknadu. U radu je dat istorijat ovog krivičnog dela, sada predviđen u članu 342. KZ, a takođe su date i određene dileme, prikazane su karakteristične sudske odluke koje oslikavaju suštinu navedenog krivičnog dela. Takođe je dat i predlog za izmenu elemenata – bića krivičnog dela nadripisarstvo iz člana 342. KZ.
Ključne reči: krivično pravo, krivično delo, zaštita pravosuđa, sudski postupak, uslovi postojanja navedenog krivičnog dela.
Upravnik zgrade – zaštita privatnosti i nepovredivosti stana
UDK: 351.542
347.737:349.44
UPRAVNIK ZGRADE – ZAŠTITA PRIVATNOSTI I NEPOVREDIVOSTI STANA
Maja GLUŠČEVIĆ, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je slučaj koji se pojavio u medijima sa navodnom porukom upravnika jedne zgrade da će kontrolisati stanare, ulaziti u stanove i proveravati da li u stanovima borave prijavljena lica. Istina ili ne, bitno je upoznati sve građane ali i druge subjekte sa odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, kao i ostalim propisima i istaći da ni upravnik zgrade, ni profesionalni upravnik zgrade nemaju prava, niti im zakon daje takvo ovlašćenje da proveravaju stanare tako što će ulaziti u stanove i kontrolisati ko se u njima nalazi.
Ključne reči: upravnik zgrade, profesionalni upravnik, prinudna uprava, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, Ustav Republike Srbije, Krivični zakonik Republike Srbije, pravo na privatnost, nepovredivost stana, stambena zajednica.
Veštačenje umanjene životne aktivnosti u parnici – izazovi i dileme (II deo)
UDK: 347.948:347.513
VEŠTAČENJE UMANJENE ŽIVOTNE AKTIVNOSTI U PARNICI – IZAZOVI I DILEME (II deo)
Gavrilo Šćepanović, prim. dr, sudski veštak, Beograd, Republika Srbija.
Rezime: Veštačenje umanjene životne aktivnosti (UŽA) je najsloženije veštačenje u okviru nematerijalne štete. Ne postoje kriterijumi za precizno primenjivanje procenta u ekspertizi posledica telesnih povreda, kao prihvaćene mere od suda i medicine, iz čega proizlaze brojna neslaganja i suprotna lekarska mišljenja. Deo teškoća pri veštačenju UŽA nastaje zbog nedovoljnog poznavanja ili nepoštovanja osnovnih principa organizovanja i sprovođenja veštačenja, i to kako od strane parničnog suda, tako i od strane lekara veštaka, a takođe i zbog praktičnih problema vezanih za veštačenje.
Potrebno je kompleksno viđenje problema UŽA sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti, od strane stručnjaka koji imaju najveća iskustva u ovoj oblasti.
Medicinsko veštačenje treba uvek da se osvrne na važne činjenice: uzročno-posledična veza štetnog događaja i povreda, uticaj prethodnih povreda i posebnih stanja oštećenika i uticaj primenjenog lečenja, a potom izvršiti pregledom objektivni nalaz trajnih posledica i tako objektivizirane posledice prevesti na UŽA, kao vid nematerijalne štete.
Lekari veštaci treba da prate tehnološki napredak u medicini koji zahteva nove kriterijume u oceni životne aktivnosti.
Ključne reči: nematerijalna šteta, veštačenje, parnica, sudije.
Veštačenje umanjene životne aktivnosti u parnici – izazovi i dileme (I deo)
UDK: 347.948:347.513
VEŠTAČENJE UMANJENE ŽIVOTNE AKTIVNOSTI U PARNICI – IZAZOVI I DILEME (I deo)
Gavrilo Šćepanović, prim. dr, sudski veštak, Beograd, Republika Srbija.
Rezime: Veštačenje umanjene životne aktivnosti (UŽA) je najsloženije veštačenje u okviru nematerijalne štete. Ne postoje kriterijumi za precizno primenjivanje procenta u ekspertizi posledica telesnih povreda, kao prihvaćene mere od suda i medicine, iz čega proizlaze brojna neslaganja i suprotna lekarska mišljenja. Deo teškoća pri veštačenju UŽA nastaje zbog nedovoljnog poznavanja ili nepoštovanja osnovnih principa organizovanja i sprovođenja veštačenja, i to kako od strane parničnog suda, tako i od strane lekara veštaka, a takođe i zbog praktičnih problema vezanih za veštačenje.
Potrebno je kompleksno viđenje problema UŽA sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti, od strane stručnjaka koji imaju najveća iskustva u ovoj oblasti.
Medicinsko veštačenje treba uvek da se osvrne na važne činjenice: uzročno-posledična veza štetnog događaja i povreda, uticaj prethodnih povreda i posebnih stanja oštećenika i uticaj primenjenog lečenja, a potom izvršiti pregledom objektivni nalaz trajnih posledica i tako objektivizirane posledice prevesti na UŽA, kao vid nematerijalne štete.
Lekari veštaci treba da prate tehnološki napredak u medicini koji zahteva nove kriterijume u oceni životne aktivnosti.
Ključne reči: nematerijalna šteta, veštačenje, parnica, sudije.