Pravni položaj i granice odgovornosti članova upravnog odbora banaka

UDK: 342.951:336.71-057.17

PRAVNI POLOŽAJ I GRANICE ODGOVORNOSTI ČLANOVA UPRAVNOG ODBORA BANAKA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.

Rezime: Prilikom ocene zakonitosti rada pojedinih banaka, uvek se mora imati u vidu razgraničenje nadležnosti organa banke koja je precizno regulisana odgovarajućim odredbama Statuta na osnovu ovlašćenja iz Zakona. Pri tome se imaju u vidu nadležnosti, pa prema tome, i odgovarajuće odgovornosti članova Upravnog i Izvršnog odbora banke, Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, kao i Odbora za praćenje poslovanja banke (Odbora za reviziju).
Međutim, kada se u praksi donose pojedinačna rešenja sa karakterom upravnih akata, onda se često mešaju nadležnosti pa se kod izricanja odgovarajućih mera penalnog karaktera predsedniku i članovima Upravnog odbora banke stavljaju na teret neizvršavanje ili nepravilno izvršavanje poslova iz nadležnosti drugih organa.
Zadatak ovog referata je da preko praktičnih primera ukaže na različit pristup osnova i domašaja odgovornosti upravne i upravno-sudske prakse po pitanju odgovornosti za rad predsednika i članova Upravnog odbora banke.

Ključne reči: članovi Upravnog odbora, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, Odbor za reviziju, penalna odgovornost i njeni domašaji, visina kazne, saslušanje stranke.

Član 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju

UDK: 347.952/.956(497.11)

Značenje zabrane ukidanja izvršnog rešenjai upućivanja predmeta na ponovno prvostepeno odlučivanje

ČLAN 26. ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
(Povodom pravnog stava Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.1. 2017. godine)
Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Tekst je posvećen problemu koji se pojavljuje u situaciji kada zakonodavac u nameri da ubrza postupak pred sudom donosi norme koje uskraćuju pravo na pravično suđenje. Jedna takva norma sadržana je u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju u članu 26. Tom normom je propisano da: „Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da ukine prvostepeno rešenje i da predmet uputi na ponovno rešavanje.“
Povodom nejednake primene navedene norme Vrhovni kasacioni sud je dana 23. 1. 2017. godine na sednici Građanskog odeljenja, usvojio pravni stav da: „Odlučujući o prigovoru i žalbi sud ne može da prvostepeno rešenje ukine i predmet vrati na ponovni postupak, već može da prvostepeno rešenje potvrdi i žalbu odbije ili prvostepeno rešenje preinači usvajanjem žalbe ili pak, prvostepeno rešenje ukine bez vraćanja na ponovni postupak i rešavanje.“
Problem je posebno izražen u slučaju kada nadležni drugostepeni sud postupajući po žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj na rešenje veća prvostepenog suda, kojim je potvrđena odluka sudije pojedinca kojom je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, nalazi da je žalba osnovana. Postupajući po odredbi iz člana 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i stavu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud bi morao, kao posledicu usvajanja žalbe, doneti rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. To rešenje bi bilo pravnosnažno i ne bi se moglo pobijati redovnim pravnim lekom, a u izvršnom postupku nisu dozvoljeni vanredni pravni lekovi, čime bi izvršnom dužniku bilo uskraćeno pravo da pravnim lekom pobija odluku suda kojom je odlučeno o njegovoj obavezi i naloženo plaćanje novčanog iznosa i istakne bilo koji prigovor koji dužnik može istaći poveriocu.
U tekstu je izneto stanovište da u opisanoj situaciji ima mesta neposrednoj primeni normi iz Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje jemče pravo na pravično suđenje i pravo na delotvoran pravni lek, odnosno pravno sredstvo i ponuđeno je moguće rešenje kako bi se izbegle situacije podnošenja ustavne žalbe i predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Ključne reči: sud, rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, ljudska prava, pravo na pravično suđenje, pravo na delotvoran pravni lek.

Seča zdravih stabala u urbanim sredinama

DK: 351.777.81(497.11)
349.6(497.11)

SEČA ZDRAVIH STABALA U URBANIM SREDINAMA
Julijana Nedeljković, načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine, komunalne i stambene poslove Uprave GO Lazarevac.

Rezime: Iako je značaj zelenila u urbanim sredinama izuzetno veliki, obnova zelenog fonda je otežana brojnim okolnostima.
Mada se radi o dobru od opšteg interesa, zelene površine su očigledno zanemarene od strane zakonodavca, a ni na podzakonskom nivou regulativa nije zavidna.
Ipak najviše muke zadaje seča zdravih stabala zbog izgradnje novih objekata (od infrastrukturnih do stambenih), za koje je već izdata građevinska dozvola. Ovde se svakako radi o preskakanju redosleda u procedurama – jer se građevinska dozvola ne bi smela izdati bez prethodne analize cele lokacije što pretpostavlja postojanje katastra zelenih površina.
U praksi je uvrežena procedura u kojoj se prvo izdaje građevinska dozvola, pa se tek onda podnosi zahtev za seču. Time se organ koji dozvoljava seču, stavlja pred svršen čin. Ostaje mu da uz pomoć komisije utvrdi uslove za seču – a oni se, prema beogradskoj odluci, svode na utvrđivanje novčane kompenzacije.
Imajući sve ovo u vidu neophodno je da se izradi Zakon o zaštiti i uređenju zelenih površina, da se nastave aktivnosti na izradi katastra zelenih površina i katastra drveća i da se utvrdi nacionalna formula za obračun vrednosti drveća.

Ključne reči: zakonska regulativa, zahtev za seču, stručna komisija, novčana kompenzacija.

Krivično delo učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ u sudskoj praksi

UDK: 343.615(497.11)

KRIVIČNO DELO UČESTVOVANJE U TUČI IZ ČLANA 123. KZ U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: Inkriminacija krivičnog dela učestvovanje u tuči je predviđena u članu 123. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14).
Navedeno krivično delo ima samo jedan oblik i glasi: „Ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda, kazniće se, za samo učestvovanje, novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.“
Dakle, radnja izvršenja ovog krivičnog dela je učestvovanje u tuči. To je u stvari, aktivna delatnost lica koje učestvuje u tuči, odnosno njegovo fizičko razračunavanje. Takva aktivna radnja, postavlja ključno pitanje: ko je učesnik u tuči u smislu postojanja krivičnog dela iz člana 123. KZ.

Ključne reči: tuča i njen pojam, učesnik u tuči, objektivni uslov inkriminacije, nužna odbrana.

Pojedine nedoumice i problemi u primeni saobraćajnih propisa

UDK: 351.81(497.11)

POJEDINE NEDOUMICE I PROBLEMI U PRIMENI SAOBRAĆAJNIH PROPISA
Dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu.

Rezime: Od 10. decembra 2009. godine počela je primena novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Ovaj zakon prate i brojni podzakonski propisi. U radu se daje kratak osvrt na do sada važeće kao i pojedine odredbe iz ovog zakona ali i pojedinih drugih propisa iz oblasti saobraćaja. Takođe, u radu se ukazuje na pojedine uočene probleme u primeni pojedinih odredaba Zakona o bezbednosti saobraćaja koji su od značaja za pravilan rad nadležnih javnih tužilaštava odnosno sudova.

Ključne reči: saobraćajni propisi, autoput, problemi u praksi.

Proširenje arbitražnog sporazuma na nepotpisnika sa osvrtom na dve arbitražne odluke

UDK: 347.918
341.631/.632

PROŠIRENJE ARBITRAŽNOG SPORAZUMA NA NEPOTPISNIKA SA OSVRTOM NA DVE ARBITRAŽNE ODLUKE**
Rajko Ignjačević, advokat.
**Tekst je objavljen u zborniku „Liber amicorum Gašo Knežević“ u izdanju Udruženja za arbitražno pravo u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu u čast pokojnog prof. Kneževića, dugogodišnjeg predsednika Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije i prvog predsednika Beogradskog arbitražnog centra i objavljuje se uz saglasnost autora i izdavača.

Rezime: U ovom radu obrađena je tematika evolucije pravnih stanovišta stranaka i arbitara u pogledu pitanja da li i pod kojim uslovima arbitražni ugovor može da proizvodi pravna dejstva i prema trećim licima tj. nepotpisnicima takvog sporazuma. Naime, iako je veoma dugo vladalo pravilo da arbitražni ugovor proizvodi pravna dejstva isključivo među strankama potpisnicama, od 80-ih godina 20. veka se postepeno donose arbitražne odluke kojima se dejstva takvih ugovora proširuju i na nepotpisnice. U ovom radu akcenat je stavljen na dve takve odluke.

Ključne reči: arbitraža, arbitražni ugovor, pravna dejstva, nepotpisnice, arbitražne odluke.

Krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. KZ u sudskoj praksi

UDK: 343.522/.523

KRIVIČNO DELO FALSIFIKOVANJE ISPRAVE IZ ČLANA 355. KZ U SUDSKOJ PRAKSI
Dragan Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: Krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. KZ jeste osnovno i opšte krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv pravnog saobraćaja. Ostala krivična dela iz pomenute grupe krivičnih dela se ili odnose na posebne isprave ili pak na posebne radnje izvršenja, a u vezi sa ispravama. U radu je učinjen napor prvenstveno da se prikažu mnogobrojne i raznovrsne životne situacije, u vezi sa prometom isprava.

Ključne reči: krivično delo, isprave, pravni saobraćaj.

Zašto ne postoji proceduralna pravda

UDK: 340.12/.13
340.114

ZAŠTO NE POSTOJI PROCEDURALNA PRAVDA
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rezime: Od sredine prošlog veka obnovljeno je a zatim pojačano interesovanje za prirodnopravna istraživanja. To je vreme kada su se pojavila nova shvatanja koja zagovaraju postojanje različitih vrsta pravde (korporativne, solidarne, organizacione, međunarodne itd). To važi i za proceduralnu pravdu. Najpoznatiji zagovornici shvatanja o postojanju proceduralne pravde su Dž. Rols i O. Hefe, a zatim L. Fuler, H. Hart, R. Dvorkin, P. Koler, M. Van den Bos i drugi.
Uprkos tome, cilj ovog rada nije da podrži ideju o postojanju proceduralne pravde, za šta se zalažu navedeni pisci, već da je ospori. To će biti pokazano pozivanjem na očigledno: da je pravda sinonim za istinitost, a ne za ispravnost na kojoj pomenuti pisci grade pojam proceduralne pravde. Istinitost se odnosi na ono što jeste, što postoji, a ispravnost na pravilno i precizno izvođenje odgovarajućih postupaka. U protivnom, zasnivanje proceduralne pravde na istinitosti predstavljalo bi svojevrstan contradictio in adiecto nastao brkanjem pravednosti i proceduralnosti.
Budući da se ne radi o istim već povezanim pojmovima, istinitost i ispravnost se ne podudaraju, isto kao što se ne podudaraju pravda i pravo. Nešto što je istinito ne mora da bude ispravno. I obrnuto, nešto što je ispravno ne mora da bude istinito. Očigledno, reč je o odnosu cilja (istinitosti, pravde i pravičnosti) i sredstva (ispravnosti, korektnosti, preciznosti, pouzdanosti itd, rečju solidnosti). Takav odnos istinitosti i ispravnosti, samu ispravnost prikazuje kao sredstvo za pravilnu primenu prava, a tek zatim i u drugom redu kao sredstvo za moguće postizanje pravičnosti u pravu. O pravdi tu ne može biti ni reči. Navedeni odnos pokazuje još nešto: da samo materijalna pravna pravila mogu da budu pravedna, dok to ne može da bude slučaj sa proceduralnim pravilima.
Razmatranje odnosa istinitosti i ispravnosti na primeru stvarno postojeće pravde i stvarno nepostojeće proceduralne pravde, pokreće još jedno važno pitanje: odnosa materijalnih (supstancijalnih) i formalnih (proceduralnih) pravnih pravila. Budući da njih nije moguće jasno i do kraja razgraničiti, to se materijalna pravila koja se odnose na procedure proglašavaju proceduralnim, sve to kako bi se proceduralnim pravilima i pozitivnom pravu pribavio oreol pravednosti. To se ne može prihvatiti kao tačno jer, npr, princip nepristrasnosti ili princip poštenja (fairness), koji se pogrešno smatraju proceduralnim, stvarno pripadaju materijalnom pravu.
U još dubljoj senci nalazi se pitanje odnosa prirodnog i pozitivnog prava. Izgleda da se istrajavanje na postojanju proceduralne pravde može smatrati zakasnelim odgovorom pripadnika pozitivističke jurisprudencije. Neobično je da se za postojanje proceduralne pravde zalažu i pisci koji izvorno pripadaju pravcu prirodnopravne jurisprudencije. Izgleda da je i jednima i drugima cilj da pozitivno pravo prikažu kao pravedno. Samo, u ovom slučaju nije reč o konstruktu već o simulakrumu.
Između istinitosti pravde i ispravnosti procedure nalazi se pravičnost kao mesto povremenog susretanja pravde i procedure. Dakle, proceduralna pravda ne postoji. Ali, pravda postoji, samo ona nije proceduralna, što nije ni pravičnost. Procedura je jedino ispravno sredstvo prava, ali pravo nije jedino ispravno sredstvo pravde.

Ključne reči: pravda, pravičnost, istinitost, ispravnost, proceduralno pravo, proceduralna pravda.

Načelo formalnog legaliteta u praksi izvršenja sudskih odluka

UDK: 347.952

NAČELO FORMALNOG LEGALITETA U PRAKSI IZVRŠENJA SUDSKIH ODLUKA
Prof. dr Nebojša Šarkić, v. d. dekana Pravnog fakulteta Univerziteta UNION u Beogradu.

Rezime: U teoriji izvršnog prava kao nesporno je utvrđeno da se mogu izvršavati samo kondemnatorne odluke, i koje su podobne za sudsko rešenje. Takođe teorija prihvata načelo formalnog legaliteta, po kojem izvršni sudija a samim tim ni javni izvršitelj u izvršnom postupku ne mogu izvršnu ispravu menjati, usaglašavati ili preinačavati. Nažalost, u praksi se dešavaju odstupanja od načela formalnog legaliteta a što je i bio predmet izučavanja u ovome radu.

Ključne reči: Zakon o izvršenju i obezbeđenju; izvršno pravo; izvršna i verodostojna isprava, formalni legalitet, podobnost za izvršenje.

Zaštita prava službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave

UDK: 352.08(497.11)
352.9.08(497.11)

ZAŠTITA PRAVA SLUŽBENIKA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji.

Rezime: Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je po prvi put, osam godina posle uvođenja službeničkog sistema Zakonom o državnim službenicima, zaokružen sistem radno-pravnih odnosa u Republici Srbiji, na modernim osnovama. Na taj način je prestao da se primenjuje anahroni Zakon o radnim odnosima u državnim organima koji se primenjivao na državne organe, a shodnom primenom i na pokrajinske organe i organe lokalne samouprave, na koji način nisu uvažene specifičnosti u radu pokrajina i lokalne samouprave. Novi Zakon prihvata osnovna načela službeničkog sistema što čini njegovu osnovnu postavku zasnovanu na načelima profesionalizacije i depolitizacije kadrova oslobođenih od političkog uticaja koji bi mogao da spreči njihov karijerni razvoj i napredovanje u službi.
Akt o pravima i odgovornostima službenika iz radnog odnosa se donosi u formi rešenja i ima karakter upravnog akta.

Ključne reči: autonomne pokrajine, lokalna samouprava, zaposleni, službenici, načela Zakona, žalba, upravni spor, inspekcijski nadzor.