Sudska kontrola arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova
UDK:351:331.109.6(497.11)
SUDSKA KONTROLA ARBITRAŽNE ODLUKE DONETE PRED REPUBLIČKOM AGENCIJOM ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
Dr Vesna Bilbija, savetnik, Upravni sud Republike Srbije.
Arbitrum est iudicum boni viri secundum aequum et bonum. (Proculus-D. 17, 2, 76).
Arbitraža je odluka (poštenog, uglednog) čoveka o onom što je pravo i dobro.
Rezime: Arbitraža, u smislu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, jeste postupak u kome arbitar rešava o predmetu individualnog spora. Postupak pred arbitrom okončava se donošenjem rešenja arbitra: 1) na osnovu sporazuma strana u sporu; 2) kojim arbitar odlučuje o predmetu spora; 3) ako je arbitražni postupak postao nemoguć; 4) o obustavi postupka.
Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova propisano je da protiv rešenja nije dozvoljena žalba, što znači da u ovom postupku nema dvostepenog odlučivanja. Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova ne sadrži odredbe o pravnoj zaštiti povodom arbitražne odluke donete pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, pa je tema ovog rada (ne) postojanje prava na sudsku zaštitu.
Ključne reči: rešenje, arbitar, tužba, sudska zaštita, nadležnost.
U susret Zakonu o agencijskom zapošljavanju
UDK: 331.53.07(497.11)
U SUSRET ZAKONU O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJU
Osvrt na odredbe međunarodnog prava, prava EU i uporednopravna rešenja kao i na moguća rešenja u domaćem zakonodavstvu
Dušan Pavlović, dipl. pravnik.
Rezime: Upućivanje zaposlenih na rad kod trećih lica (poslodavaca korisnika) spada u fleksibilne oblike radnog angažovanja i već decenijama je prisutno u uporednom pravu, a zadnjih godina neformalno i u Republici Srbiji. Iako je ovaj oblik angažovanja inicijalno nastao radi zadovoljenja potrebe zapošljavanja određenih kategorija (mladi, lica koja su dugo nezaposlena i sl) kod nas se koristi kao svojevrsna zamena redovnog radnog odnosa i zastupljen je u velikom procentu. Osnovni problem u punoj primeni ovog instituta kod nas, a time i zaštiti svih učesnika ovog trostranog pravnog odnosa, jeste nepostojanje pravnog okvira za njegovu primenu. Zakon kojim će biti uređeno agencijsko zapošljavanje u pripremi je već godinama, a u ovom tekstu dat je prikaz postojećih rešenja na međunarodnom nivou i uporednom pravu (Hrvatska i Crna Gora) sa ciljem da se detaljnije prikažu odnosi između agencija za upućivanje, zaposlenog i korisnika usluga. Takođe, prikazana su i rešenja data u Direktivi EU o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje koja služi kao osnov za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva, odnosno budućeg zakona o agencijskom zapošljavanju.
Ključne reči: agencijsko zapošljavanje, upućivanje zaposlenih, lizing radne snage, Direktiva 2008/104/EZ, Konvencija MOR 181.
Krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. KZ
UDK: 343.343.6
KRIVIČNO DELO NEDOZVOLJEN PRELAZ DRŽAVNE GRANICE I KRIJUMČARENJE LJUDI IZ ČLANA 350. KZ
Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Za bolje razumevanje ovog krivičnog dela neophodno je konsultovati prateće propise a to su posebno: Zakon o prelaženju državne granice i kretanju u pograničnom pojasu, Zakon o strancima i Zakon o putnim ispravama.
Upravo biće krivičnog dela o kojem je reč, sa svojim elementima, opredeljuje brojne životne i karakteristične situacije, a sudska praksa u vezi sa ovim krivičnim delom je bogata.
Ključne reči: Krivični zakonik, krivično delo prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, odnos sa drugim krivičnim delima, krivično procesno pravo.
Restitucija vraćanjem zaposlenog na radno mesto
UDK: 347.952:331.109
RESTITUCIJA VRAĆANJEM ZAPOSLENOG NA RADNO MESTO
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Nezakoniti prestanak radnog odnosa ima za posledicu naturalnu i novčanu restituciju. Njihove vrste su različite zavisno od ex lege propisanih pretpostavki dispozicije za svaki njen oblik. Jedan od njenih oblika je i vraćanje zaposlenog na rad u značenju uključivanja u radno funkcionalnu vezu. To znači i povratak na ugovoreno radno mesto. Na taj način se aktivira radni odnos koji je nezakonito prekinut kao i prava i obaveze čiji sadržaj je određen ugovorom o radu i njegovim aneksima čije je dejstvo contra legem bilo privremeno eliminisano iz pravnog saobraćaja jer je sa tim atributom kvalifikovano rešenje o raskidu radno fukcionalne veze. Zaposleni u radnom sporu može da zahteva u tom slučaju i vraćanje na ugovoreno radno mesto jer je to ugovorena obaveza poslodavca. Podrazumeva se da je to učinio na vreme. Od toga postoji izuzetak kada nastane sukob ugovorenog sa stvarnim, ali to samo oslobađa poslodavca da zaposlenog vrati na ugovoreno radno mesto. Međutim, on i tada ima dužnost da mu ponudi izmenu ugovorenih uslova rada pod uslovima i u ex lege dozvoljenoj proceduri. To može biti primarno premeštaj a sekundarno višak što zavisi od ostvarenih pretpostavki dispozicije za njihovu primenu.
Ključne reči: nezakoniti prestanak radnog odnosa, vraćanje na rad, naturalna restitucija, izuzeci, radno mesto, mesto rada.
Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ
UDK: 343.361(497.11)
KRIVIČNO DELO SPREČAVANJE I OMETANJE DOKAZIVANJA IZ ČLANA 336. KZ
Zakonodavna rešenja, sporne situacije, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.
Rezime: Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ je pravi odraz preduzetih radnji učinioca usmerenih ka onemogućavanju ili otežanom prikupljanju dokaza, a što ima za posledicu otežano blagovremeno donošenje zakonite i pravilne odluke.
U pitanju je krivično delo učinjeno uticajem na svedoke, veštake ili druge učesnike u postupku pred sudom (u svim postupcima, sem u krivičnom) ili drugom državnom organu.
Važno je da napomenem, da upravo kroz prikaz karakterističnih sudskih odluka, iz istih jasno proizlazi i ukazivanje na neke institute opšteg dela Krivičnog zakonika i primene instituta krivično-procesnog prava.
Ključne reči: zaštita građana i njihovo pravo na slobodu, sprečavanje i ometanje dokazivanja, elementi krivičnog dela, radnja krivičnog dela, sudska praksa.
Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (II deo)
UDK: 347.952(497.11)
SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE
I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (II deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.
Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.
Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (I deo)
UDK: 347.952(497.11)
SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (I deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.
Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.
Razlika između osnovne zarade i naknade zarade zbog privremenog udaljenja sa rada zbog pritvora
331.108.644.6:343.121
RAZLIKA IZMEĐU OSNOVNE ZARADE I NAKNADE ZARADE ZBOG PRIVREMENOG UDALJENJA SA RADA ZBOG PRITVORA
Bojana Potežica, dipl. pravnik.
Rezime: Ako krivični postupak protiv zaposlenog bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti, zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada zbog pritvora pripada razlika između iznosa primljene naknade zarade i punog iznosa osnovne zarade.
U svakom slučaju trebalo bi poći od toga da li je lice kome je bio određen pritvor ali je krivični postupak protiv njega obustavljen pravnosnažnom odlukom, odnosno pravnosnažnom odlukom je oslobođen optužbe, ili je optužba odbijena, u radnom odnosu ili ne.
Kada je ovo lice u radnom odnosu u vreme kada je nastupila pravosnažnost navedenih odluka poslodavac isplaćuje ovu razliku a shodnom primenom odredbe člana 168. stav 2. i razlika bi trebalo da se isplaćuje na teret organa koji je odredio pritvor.
U slučaju da lice više nije u radnom odnosu, primenom člana 18. Zakonika o krivičnom postupku, lice koje je neosnovano lišeno slobode ili osuđeno za krivično delo, ima pravo na naknadu štete od države i druga prava propisana zakonom. Odnosno, u postupku naknade štete može tražiti i naknadu materijalne štete u visini razlike između iznosa primljene naknade zarade zbog udaljenja sa rada zbog pritvora i punog iznosa osnovne zarade.
Ključne reči: razlika između naknade zarade i punog iznosa osnovne zarade, privremeno udaljenje sa rada, ostvarivanje prava po osnovu privremenog udaljenja sa rada.
Socijalizovanje penzija
UDK: 364.3(497.11)
SOCIJALIZOVANJE PENZIJA
Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.
Rezime: Tekst se bavi zbunjujućim pitanjima koja su se javila nakon prestanka Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, a govore o procesu socijalizovanja penzija kojim se u penzijsko osiguranje unose elementi svojstveni socijalnoj zaštiti.
Ključne reči: penzijsko osiguranje, socijalna zaštita, penzijska primanja, indeksacija penzija, socijalna davanja.
Računanje roka za sudsku zaštitu kod pobijanja aneksa ugovora o radu
UDK: 343.368(497.11)
RAČUNANJE ROKA ZA SUDSKU ZAŠTITU KOD POBIJANJA ANEKSA UGOVORA O RADU
Milan Ivošević, advokat.
Rezime: Početak roka za sudsku zaštitu kod pobijanja aneksa ugovora o radu počinje da teče od uručenja aneksa ugovora o radu, jer je to ujedno i momenat saznanja za eventualnu povredu prava zaposlenog iz radnog odnosa, a ne od njegovog zaključenja pošto je taj momenat bitan za početak njegovog pravnog dejstva, a ne za saznanje zaposlenog za povredu prava.
Ključne reči: aneks ugovora o radu, sudska zaštita, početak roka za pobijanje aneksa ugovora o radu, dostavljanje aneksa ugovora o radu, saznanje za povredu prava, prihvatanje aneksa ugovora o radu, neprihvatanje aneksa ugovora o radu.