Krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. KZ

UDK: 343.343.6

KRIVIČNO DELO NEDOZVOLJEN PRELAZ DRŽAVNE GRANICE I KRIJUMČARENJE LJUDI IZ ČLANA 350. KZ
Zakonodavna rešenja, dileme, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: Za bolje razumevanje ovog krivičnog dela neophodno je konsultovati prateće propise a to su posebno: Zakon o prelaženju državne granice i kretanju u pograničnom pojasu, Zakon o strancima i Zakon o putnim ispravama.
Upravo biće krivičnog dela o kojem je reč, sa svojim elementima, opredeljuje brojne životne i karakteristične situacije, a sudska praksa u vezi sa ovim krivičnim delom je bogata.
Ključne reči: Krivični zakonik, krivično delo prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, odnos sa drugim krivičnim delima, krivično procesno pravo.

Restitucija vraćanjem zaposlenog na radno mesto

UDK: 347.952:331.109

RESTITUCIJA VRAĆANJEM ZAPOSLENOG NA RADNO MESTO
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Nezakoniti prestanak radnog odnosa ima za posledicu naturalnu i novčanu restituciju. Njihove vrste su različite zavisno od ex lege propisanih pretpostavki dispozicije za svaki njen oblik. Jedan od njenih oblika je i vraćanje zaposlenog na rad u značenju uključivanja u radno funkcionalnu vezu. To znači i povratak na ugovoreno radno mesto. Na taj način se aktivira radni odnos koji je nezakonito prekinut kao i prava i obaveze čiji sadržaj je određen ugovorom o radu i njegovim aneksima čije je dejstvo contra legem bilo privremeno eliminisano iz pravnog saobraćaja jer je sa tim atributom kvalifikovano rešenje o raskidu radno fukcionalne veze. Zaposleni u radnom sporu može da zahteva u tom slučaju i vraćanje na ugovoreno radno mesto jer je to ugovorena obaveza poslodavca. Podrazumeva se da je to učinio na vreme. Od toga postoji izuzetak kada nastane sukob ugovorenog sa stvarnim, ali to samo oslobađa poslodavca da zaposlenog vrati na ugovoreno radno mesto. Međutim, on i tada ima dužnost da mu ponudi izmenu ugovorenih uslova rada pod uslovima i u ex lege dozvoljenoj proceduri. To može biti primarno premeštaj a sekundarno višak što zavisi od ostvarenih pretpostavki dispozicije za njihovu primenu.

Ključne reči: nezakoniti prestanak radnog odnosa, vraćanje na rad, naturalna restitucija, izuzeci, radno mesto, mesto rada.

Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ

UDK: 343.361(497.11)

KRIVIČNO DELO SPREČAVANJE I OMETANJE DOKAZIVANJA IZ ČLANA 336. KZ
Zakonodavna rešenja, sporne situacije, sudska praksa
Dragan U. Kalaba, zamenik višeg javnog tužioca u Čačku.

Rezime: Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. KZ je pravi odraz preduzetih radnji učinioca usmerenih ka onemogućavanju ili otežanom prikupljanju dokaza, a što ima za posledicu otežano blagovremeno donošenje zakonite i pravilne odluke.
U pitanju je krivično delo učinjeno uticajem na svedoke, veštake ili druge učesnike u postupku pred sudom (u svim postupcima, sem u krivičnom) ili drugom državnom organu.
Važno je da napomenem, da upravo kroz prikaz karakterističnih sudskih odluka, iz istih jasno proizlazi i ukazivanje na neke institute opšteg dela Krivičnog zakonika i primene instituta krivično-procesnog prava.

Ključne reči: zaštita građana i njihovo pravo na slobodu, sprečavanje i ometanje dokazivanja, elementi krivičnog dela, radnja krivičnog dela, sudska praksa.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (II deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE
I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (II deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Sporne odredbe izvršnog postupka na osnovu verodostojne isprave i mogućnost njihovog unapređenja izmenama zakona (I deo)

UDK: 347.952(497.11)

SPORNE ODREDBE IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I MOGUĆNOST NJIHOVOG UNAPREĐENJA IZMENAMA ZAKONA (I deo)
Jasmina Stamenković, sudija Privrednog apelacionog suda.

Rezime: Izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, od vremena kada je uveden kao potpuno nov institut, izmenama zakona iz 1978. godine, do danas, sastavni je deo svih zakona koji uređuju izvršenje. Svaki novi zakon je menjao i ovaj posebni postupak, a reforme su se odvijale u pravcu proširenja područja njegove primene povećanjem broja verodostojnih isprava kao osnova pokretanja postupka i proširenjem kruga lica koja mogu biti stranke u tom postupku; izmena odredbi o rokovima za podnošenje i sadržini prigovora, o razlozima za njegovo izjavljivanje, kao i posledicama u vezi sa tim.
Poslednjim zakonom uneto je nekoliko značajnih izmena: uvođenje žalbe kao pravnog leka protiv odluke veća prvostepenog suda o prigovoru; primena odredbi o prelazu (prenosu) potraživanja/obaveze i u ovom postupku; dostavljanje sudskog rešenja o izvršenju preko javnih izvršitelja. Posebno je pokušano detaljnije uređenje razgraničenja sudske i izvršiteljske nadležnosti za odlučivanje o predlogu za izvršenje na osnovu određenih verodostojnih isprava, za određene vrste potraživanja, iz komunalnih i srodnih delatnosti.
U praksi su određene probleme i sporna pitanja naročito izazvala zakonska rešenja u vezi sa dostavljanjem i sa žalbom, jer su se pokazala kao rešenja koja ne doprinose niti hitnosti niti efikasnosti postupka, njegovom okončanju u što kraćem roku sa što manje troškova. Izmene zakona u narednom periodu bi trebalo da to otklone.
Izmenama bi trebalo urediti odnos ovog postupka kada se zasniva na menici ili kada je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora i postupka protivizvršenja.
U skladu sa pravom stranaka na obrazloženu sudsku odluku kao delom ustavnog prava na pravično suđenje, potrebno bi bilo otkloniti nesklad između odredbi po kojima rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo, a prigovor suprotno tome mora sadržati zakonom određene razloge pobijanja potraživanja i određene (pisane) dokaze. Time bi se uspostavilo i načelo ravnopravnosti stranaka, jednakosti pred zakonom i to ne samo u sudskom, već i u postupku pred javnim izvršiteljima.
U vezi sa razgraničenjem nadležnosti za odlučivanje, potrebno bi bilo razmotriti mogućnost otklanjanja onih zakonskih rešenja koja mogu biti predmet različitog tumačenja (pojam „srodne delatnosti“), jer zbog zadržanog koncepta odlučivanja od strane prvostepenih sudova po pravnom leku protiv odluka izvršitelja, postoji neujednačena praksa što dovodi do pravne nesigurnosti.

Ključne reči: izvršni postupak, verodostojna isprava, prigovor, razlozi prigovora, žalba, prelaz/prenos potraživanja/obaveze, dostavljanje rešenja o izvršenju, nadležnost javnih izvršitelja, komunalne usluge, srodne delatnosti, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pravično suđenje, neujednačena praksa, pravna sigurnost.

Razlika između osnovne zarade i naknade zarade zbog privremenog udaljenja sa rada zbog pritvora

331.108.644.6:343.121

RAZLIKA IZMEĐU OSNOVNE ZARADE I NAKNADE ZARADE ZBOG PRIVREMENOG UDALJENJA SA RADA ZBOG PRITVORA
Bojana Potežica, dipl. pravnik.

Rezime: Ako krivični postupak protiv zaposlenog bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti, zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada zbog pritvora pripada razlika između iznosa primljene naknade zarade i punog iznosa osnovne zarade.
U svakom slučaju trebalo bi poći od toga da li je lice kome je bio određen pritvor ali je krivični postupak protiv njega obustavljen pravnosnažnom odlukom, odnosno pravnosnažnom odlukom je oslobođen optužbe, ili je optužba odbijena, u radnom odnosu ili ne.
Kada je ovo lice u radnom odnosu u vreme kada je nastupila pravosnažnost navedenih odluka poslodavac isplaćuje ovu razliku a shodnom primenom odredbe člana 168. stav 2. i razlika bi trebalo da se isplaćuje na teret organa koji je odredio pritvor.
U slučaju da lice više nije u radnom odnosu, primenom člana 18. Zakonika o krivičnom postupku, lice koje je neosnovano lišeno slobode ili osuđeno za krivično delo, ima pravo na naknadu štete od države i druga prava propisana zakonom. Odnosno, u postupku naknade štete može tražiti i naknadu materijalne štete u visini razlike između iznosa primljene naknade zarade zbog udaljenja sa rada zbog pritvora i punog iznosa osnovne zarade.

Ključne reči: razlika između naknade zarade i punog iznosa osnovne zarade, privremeno udaljenje sa rada, ostvarivanje prava po osnovu privremenog udaljenja sa rada.

Socijalizovanje penzija

UDK: 364.3(497.11)

SOCIJALIZOVANJE PENZIJA
Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Tekst se bavi zbunjujućim pitanjima koja su se javila nakon prestanka Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, a govore o procesu socijalizovanja penzija kojim se u penzijsko osiguranje unose elementi svojstveni socijalnoj zaštiti.

Ključne reči: penzijsko osiguranje, socijalna zaštita, penzijska primanja, indeksacija penzija, socijalna davanja.

Računanje roka za sudsku zaštitu kod pobijanja aneksa ugovora o radu

UDK: 343.368(497.11)

RAČUNANJE ROKA ZA SUDSKU ZAŠTITU KOD POBIJANJA ANEKSA UGOVORA O RADU
Milan Ivošević, advokat.

Rezime: Početak roka za sudsku zaštitu kod pobijanja aneksa ugovora o radu počinje da teče od uručenja aneksa ugovora o radu, jer je to ujedno i momenat saznanja za eventualnu povredu prava zaposlenog iz radnog odnosa, a ne od njegovog zaključenja pošto je taj momenat bitan za početak njegovog pravnog dejstva, a ne za saznanje zaposlenog za povredu prava.

Ključne reči: aneks ugovora o radu, sudska zaštita, početak roka za pobijanje aneksa ugovora o radu, dostavljanje aneksa ugovora o radu, saznanje za povredu prava, prihvatanje aneksa ugovora o radu, neprihvatanje aneksa ugovora o radu.

Funkcionalna nadležnost poreskih i carinskih organa u okviru istog sektora

UDK: 35.077:336.21/.26(497.11)
347.4/.5(497.11)

FUNKCIONALNA NADLEŽNOST PORESKIH I CARINSKIH ORGANA U OKVIRU ISTOG SEKTORA
Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog suda, u penziji.

Rezime: Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je dobar procesni zakon koji na ozbiljan način štiti prava i pravne interese poreskih obveznika. Predviđenim zakonskim rešenjima doprinosi procesnoj demokratiji samog postupka. Međutim, analizom zakonitosti donetih poreskih rešenja kroz upravno-sudsku praksu, može se zaključiti da se ta rešenja u praksi nedovoljno primenjuju. Isti je slučaj i sa primenom materijalno-pravnih odredbi i materijalnih zakona u poreskom postupku, naročito jednog od temeljnih propisa, Zakona o obligacionim odnosima.
Krajnje je neshvatljivo da se u okviru dva odeljenja, poreskog i carinskog u drugostepenom postupku, različito tumači pravna priroda ugovora o uvozu robe iz inostranstva u svoje ime a za tuđ račun. Takvo ponašanje, pored štete koju nanosi samim poreskim obveznicima, stvara nepoželjni odnos države prema svojim građanima i mora hitno da se promeni radi ostvarivanja načelnih principa Zakona o poreskom postupku…

Ključne reči: poreski i carinski postupak, funkcionalna nadležnost, izvršnost rešenja, ugovor o posredovanju, spor pune jurisdikcije.

Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti

UDK: 343.123.12

NAPAD NA SLUŽBENO LICE U VRŠENJU SLUŽBENE DUŽNOSTI
Ratomir Antonović, Fakultet za pravo, bezbednost i menadžment “Konstantin Veliki” Univerziteta “Union Nikola Tesla”.

Rezime: Napadi na lica koja vrše službene dužnosti su danas sve češći i intenzivniji. Prisutni su pretežno na sportskim manifestacijama i javnim skupovima, gde se okuplja veći broj lica. Suštinsko pitanje u ovom istraživanju jeste ko se sve može smatrati službenim licem, da li postoji potreba za širenjem kruga ovih lica i kakvu pravnu zaštitu oni uživaju. Da li se službenim licem mogu smatrati sva ona lica koja vrše bilo koju dužnost od javnog i opšteg značaja i da li njihova zaštita treba u budućnosti da ima ekstenzivniji karakter. Analiziranjem najdrastičnijih slučajeva napada na službena lica, utvrđuje se koje službene radnje su najrizičnije i kojim službenim radnjama treba posvetiti posebnu pravnu zaštitu. Naposletku, daje se predlog koje je mere potrebno preduzeti s ciljem poboljšanja pravne zaštite službenih lica, sa predlogom ko sve, pored aktuelnog kruga lica treba da uživa pravnu zaštitu. Poseban akcenat se baca na napade na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, pripadnike bezbednosnih struktura, kao i na sve učestalije napade na lica koja vrše druge poslove od posebnog značaja za društvo, a koja još uvek nemaju status službenih lica.

Ključne reči: službeno lice, službena radnja, napad, pravna zaštita, status.