EPILOG PREDLOGA DIREKTIVE O ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
ODŠTETNO PRAVO
OGLEDI
UDK: 347.5:004.8(4-6EU)
EPILOG PREDLOGA DIREKTIVE O ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
* Bojana Arsenijević, asistentkinja, doktorantkinja, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu.
** Tekst je objavljen u zborniku radova Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje, XXVIII Međunarodna naučna konferencija, Valjevo 2025.
Rezime: Ustrojstvo jedinstvenog evropskog pravnog okvira za regulisanje odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije ima svoj kamen temeljac u Uredbi o veštačkoj inteligenciji (eng. Artificial Intelligence Act). Uredba je usvojena 2024. godine i postoji prelazni period stupanja na snagu pojedinih njenih odredbi. Uredbom su uređeni aspekti dozvoljene i zabranjene upotrebe veštačke inteligencije, a u pogledu regulisanja odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije Uredbu dopunjuju dva predloga direktiva. Prvi predlog jeste izmenjena direktiva o odgovornosti za proizvode sa nedostatkom (eng. Revised Product Liability Directive), koji predlog je usvojen 2024. godine. Drugi predlog ticao se usvajanja direktive o usaglašavanju vanugovorne odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije (eng. AI Liability Directive). U februaru 2025. godine Evropska komisija je objavila Program rada za 2025. godinu, u kojem je navela nameru da potonji predlog povuče. U radu posvećujemo pažnju pitanjima sadržine povučenog predloga direktive, razlozima odustanka od njega i trenutnom stanju regulisanja vanugovorne odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije u evropskom pravnom poretku.
Ključne reči: vanugovorna odgovornost, veštačka inteligencija, šteta, Evropska unija, povlačenje predloga direktive.
Veštačenje umanjene životne aktivnosti u parnici – izazovi i dileme (II deo)
UDK: 347.948:347.513
VEŠTAČENJE UMANJENE ŽIVOTNE AKTIVNOSTI U PARNICI – IZAZOVI I DILEME (II deo)
Gavrilo Šćepanović, prim. dr, sudski veštak, Beograd, Republika Srbija.
Rezime: Veštačenje umanjene životne aktivnosti (UŽA) je najsloženije veštačenje u okviru nematerijalne štete. Ne postoje kriterijumi za precizno primenjivanje procenta u ekspertizi posledica telesnih povreda, kao prihvaćene mere od suda i medicine, iz čega proizlaze brojna neslaganja i suprotna lekarska mišljenja. Deo teškoća pri veštačenju UŽA nastaje zbog nedovoljnog poznavanja ili nepoštovanja osnovnih principa organizovanja i sprovođenja veštačenja, i to kako od strane parničnog suda, tako i od strane lekara veštaka, a takođe i zbog praktičnih problema vezanih za veštačenje.
Potrebno je kompleksno viđenje problema UŽA sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti, od strane stručnjaka koji imaju najveća iskustva u ovoj oblasti.
Medicinsko veštačenje treba uvek da se osvrne na važne činjenice: uzročno-posledična veza štetnog događaja i povreda, uticaj prethodnih povreda i posebnih stanja oštećenika i uticaj primenjenog lečenja, a potom izvršiti pregledom objektivni nalaz trajnih posledica i tako objektivizirane posledice prevesti na UŽA, kao vid nematerijalne štete.
Lekari veštaci treba da prate tehnološki napredak u medicini koji zahteva nove kriterijume u oceni životne aktivnosti.
Ključne reči: nematerijalna šteta, veštačenje, parnica, sudije.
Veštačenje umanjene životne aktivnosti u parnici – izazovi i dileme (I deo)
UDK: 347.948:347.513
VEŠTAČENJE UMANJENE ŽIVOTNE AKTIVNOSTI U PARNICI – IZAZOVI I DILEME (I deo)
Gavrilo Šćepanović, prim. dr, sudski veštak, Beograd, Republika Srbija.
Rezime: Veštačenje umanjene životne aktivnosti (UŽA) je najsloženije veštačenje u okviru nematerijalne štete. Ne postoje kriterijumi za precizno primenjivanje procenta u ekspertizi posledica telesnih povreda, kao prihvaćene mere od suda i medicine, iz čega proizlaze brojna neslaganja i suprotna lekarska mišljenja. Deo teškoća pri veštačenju UŽA nastaje zbog nedovoljnog poznavanja ili nepoštovanja osnovnih principa organizovanja i sprovođenja veštačenja, i to kako od strane parničnog suda, tako i od strane lekara veštaka, a takođe i zbog praktičnih problema vezanih za veštačenje.
Potrebno je kompleksno viđenje problema UŽA sa aspekta različitih medicinskih specijalnosti, od strane stručnjaka koji imaju najveća iskustva u ovoj oblasti.
Medicinsko veštačenje treba uvek da se osvrne na važne činjenice: uzročno-posledična veza štetnog događaja i povreda, uticaj prethodnih povreda i posebnih stanja oštećenika i uticaj primenjenog lečenja, a potom izvršiti pregledom objektivni nalaz trajnih posledica i tako objektivizirane posledice prevesti na UŽA, kao vid nematerijalne štete.
Lekari veštaci treba da prate tehnološki napredak u medicini koji zahteva nove kriterijume u oceni životne aktivnosti.
Ključne reči: nematerijalna šteta, veštačenje, parnica, sudije.