Zahtev za zaštitu zakonitosti
KRIVČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Zahtev za zaštitu zakonitosti
U situaciji kada se okrivljeni u posedovnom listu ne vodi kao vlasnik nepokretnosti – katastarske parcele, već je istu uzeo u dugoročan zakup, tada se ta katastarska parcela ne može ni privremeno ni trajno oduzeti.
Vanredno pravno sredstvo
PROCESNO PRAVO
Vanredno pravno sredstvo
Stranka ne može izjaviti zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke.
Laka telesna povreda izvršena u nužnoj odbrani
KRIVČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Laka telesna povreda izvršena u nužnoj odbrani
Kada je prvostepeni sud dokazima utvrdio da je oštećeni ušao u kuću okrivljenog sa nožem u ruci, koji mu je okrivljeni izbacio iz ruke, a potom mu je zadao dva udarca pesnicom u predelu glave i naneo mu lake telesne povrede, tada se okrivljeni ima osloboditi optužbe da je učinio krivično delo laka telesna povreda jer je postupao u nužnoj odbrani.
Bitna povreda krivičnog postupka – stvarna nadležnost suda
KRIVČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Bitna povreda krivičnog postupka – stvarna nadležnost suda
Ukoliko smatra da se u radnjama okrivljenog stiču elementi kvalifikovanog oblika krivičnog dela, zbog čega nije nadležan da odlučuje u postupku po žalbi, prvostepeni sud je dužan da u obrazloženju rešenja kojim se oglašava stvarno nenadležnim navede odlučne činjenice na osnovu kojih zasniva svoj stav.
Troškovi za razmatranje spisa
PEKRŠAJNO PRAVO
Troškovi za razmatranje spisa
S obzirom na to da je advokat koji zastupa dvojicu okrivljenih, jednom radnjom izvršio uvid u celokupan spis predmeta, neće mu za tu radnju biti uvećan iznos za zastupanje dva okrivljena.
Upis prava svojine u katastar nepokretnosti
UPRAVNO PRAVO
Upis prava svojine u katastar nepokretnosti
Ne može se izvršiti upis prava svojine u katastar nepokretnosti na osnovu privatne isprave (ugovora) koja nije sačinjena u pisanoj formi i izvršena overa potpisa lica između kojih se isprava sačinjava.
Pritužba
UPRAVNO PRAVO
Pritužba
Odluka o osnovanosti ili neosnovanosti pritužbe ne predstavlja upravni akt.
KUBAT I DRUGI PROTIV ČEŠKE REPUBLIKE
KUBAT I DRUGI PROTIV ČEŠKE REPUBLIKE
(Predstavke: 61721/19, 5496/20, 21318/20, 33522/20,
43039/20 i 55448/20)
22. 6. 2023.
Podnosioci predstavke, Ondrej Kubat, Robert Ožvald, Alena Makovcova, Adrijana Pilaržova, Sonja Biskupova Fišerova i Miroslav Pečeni su šestoro čeških državljana. Oni su sudije.
U periodu od 2011. do 2014. godine smanjene su plate sudija u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o platama. Ustavni sud je kasnije utvrdio da su amandmani neustavni, ali bez retroaktivnog dejstva. Predmet se odnosi na uskraćivanje retroaktivne isplate razlike njihovih plata, a ne smanjenje plata samih podnosilaca predstavke.
Oni se pozivaju na član 6. stav 1. (pravo na pravično suđenje) i 14. (zabrana diskriminacije) i član 1. Protokola br. 1 (zaštita imovine).
U pogledu prihvatljivosti člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju a s obzirom na specifične okolnosti ovog slučaja, Evropski sud je iskazao sumnju da li podnosioci predstavke imaju legitimno očekivanje, a samim tim i „imovinu“. Međutim, istakao je da ne treba da utvrđuje ovo pitanje jer smatra da nije došlo do povrede člana 1. Protokola br. 1 iz razloga koji su navedeni u presudi u ovom slučaju (vidi, za isti pristup, mutatis mutandis, Mađo i drugi protiv Italije, br. 46286/09 i četiri druga, stav 59, 31. maj 2011. i Valkov i drugi protiv Bugarske, br. 2033/04 i osam drugih, stav 87, 25. oktobar 2011). Stoga je nastavio pod pretpostavkom da je član 1. Protokola broj 1 primenjiv i da se odbijanje retroaktivnih plaćanja može smatrati mešanjem u prava podnosilaca predstavke prema toj odredbi.
Evropski sud je između ostalog istakao da je njegov zadatak u konkretnom slučaju da preispita uplitanje koje proizlazi iz odluke Ustavnog suda da sudijama uskrati retroaktivnu isplatu razlike u platama – posebno s obzirom na činjenicu da je isti sud već ukinuo zakon kojim se smanjuju plate sudija jer nije zasnovan na dobroj ekonomskoj analizi. Dok se žalbe koje se razmatraju odnose samo na ranije odluke Ustavnog suda činjenica da je Ustavni sud već delovao da zaštiti legitimne interese sudija u pogledu njihovih plata je neminovno relevantna za ocenu proporcionalnosti osporene odluke da ne da retroaktivno dejstvo odlučenju da su zakoni kojima se smanjuju plate sudijama neustavni. Sud je mišljenja da je, pod pretpostavkom da se primenjuje član 1. Protokola broj 1, svako mešanje u vlasničke interese podnosilaca predstavke bilo proporcionalno.
Sud je zaključio da nije došlo do povrede člana 1. Protokola br. 1.
Obaveza poslodavca sledbenika prema zaposlenima preuzetim od poslodavca prethodnika
USTAVNO PRAVO
Obaveza poslodavca sledbenika prema zaposlenima preuzetim od poslodavca prethodnika
Ustavnopravno je neprihvatljivo stanovište da je zaključenjem aneksa ugovora o radu poslodavac sledbenik preuzeo i sve obaveze prethodnog poslodavca po osnovu radnog odnosa zaposlenih koje su nastale pre izvršene statusne promene, s obzirom na to da zaključenje aneksa predstavlja realizaciju zakonske obaveze poslodavca sledbenika da zaposlene zadrži u radnom odnosu.
Pregled lica i zakonitost postupanja policije
KRIVČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO
Pregled lica i zakonitost postupanja policije
Okolnost da u slučaju o preduzimanju mera i radnji, u konkretnom slučaju pregled osumnjičene, policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja nije obavestila javnog tužioca nije od uticaja na zakonitost izvedenog dokaza.