Upis prava svojine u katastar nepokretnosti

UPRAVNO PRAVO

Upis prava svojine u katastar nepokretnosti

Ne može se izvršiti upis prava svojine u katastar nepokretnosti na osnovu privatne isprave (ugovora) koja nije sačinjena u pisanoj formi i izvršena overa potpisa lica između kojih se isprava sačinjava.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Odredbom člana 83. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS“, br. 72/09…..96/15), propisano je da opšti uslovi za upis stvarnih prava, predbeležbe i zabeležbe u katastar nepokretnosti su postojanje 1) upisane nepokretnosti, 2) upisanog prethodnika, 3) isprava za upis, a stavom 2. istog člana propisano je da opšti uslovi uvek moraju biti ispunjeni, osim ako je zakonom drukčije određen uslov i osnov upisa.
Članom 87. stav 1. tačka 1. istog zakona propisano je da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu, pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis, mora biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih se isprava sačinjava, ako posebna forma isprave nije propisana posebnim zakonom.
Odredbom člana 10. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti (“Sl. glasnik SRS”, br. 15/74, 14/77), propisano je da ugovor na osnovu koga se prenosi pravo korišćenja ili pravo svojine na nepokretnosti mora biti sačinjen u pisanom obliku, a potpisi ugovarača overeni kod suda.
Po oceni Upravnog suda pravilno je tuženi organ odbio žalbu tužioca, nalazeći da je pravilno prvostepeni organ utvrdio da priložena isprava, ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 4. 9. 1979. godine, po svojoj formi nije podobna za upis, jer isti nije overen od strane suda, pravilno primenjujući odredbu člana 87. stav 1. tačka 1. Zakona o državnom premeru i katastru, kojom je propisano da privatna isprava, odnosno isprava o pravnom poslu pored opštih uslova koji važe za ispravu za upis, da bi bila podobna za upis, mora biti sačinjena u pisanoj formi uz overu potpisa lica između kojih je isprava sačinjena, a i prema članu 10. stav 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“, br. 15/74 i 14/77), koji je važio u vreme zaključenja ugovora od 4. 9. 1979. godine, ugovor na osnovu koga se prenosi pravo korišćenja ili pravo svojine na nepokretnosti mora biti sačinjen u pisanom obliku, a potpisi ugovarača overeni, jer u protivnom ne proizvodi pravno dejstvo.
Sud je cenio navode tužbe, da nakon prodaje garaže 1979. godine GP “B.B.” istu nije knjižio kao svoju imovinu, a da ova garaža nije uneta u stečajnu masu u stečaju koji se vodi protiv GP “B.B.”, pa nalazi da ovi navodi nisu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, budući da nije dovoljno da je GP “B.B.” prodao navedenu garažu, već je ta prodaja morala biti učinjena u skladu sa tada važećim propisima o prometu nepokretnosti. Takođe je neosnovan navod tužioca da je spornu garažu stekao održajem po proteku 10 godina, budući da se sticanje svojine putem održaja može utvrditi u sudskom postupku, a nakon toga u katastar upisati vlasništvo, a tužilac nije predočio odluku suda da je putem održaja stekao navedenu garažu. Konačno, tužiocu nije osporeno vlasništvo garaže, već je samo osporen upis po podnetom zahtevu o čemu su dati dovoljni razlozi koje u svemu prihvata ovaj sud.
(Presuda Upravnog suda, Odeljenje u Kragujevcu, U. 11996/18 od 17. I 2020)