Vanredno pravno sredstvo

PROCESNO PRAVO

Vanredno pravno sredstvo

Stranka ne može izjaviti zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke.

I z o b r a z l o ž e n j a:
Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 2102/20 od 28. 4. 2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca A. A. i potvrđena su rešenje Osnovnog suda u Bujanovcu P 44/19 od 17. 9. 2019. godine i rešenje Osnovnog suda u Bujanovcu P 44/19 od 9. 10. 2020. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda tužilac A. A. je lično izjavio zahtev za nezakonitosti i nepravilnosti.
Ispitujući dozvoljenost zahteva na osnovu člana 422. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11… 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da zahtev tužoca nije dozvoljen.
Članom 431. stav 1. ZPP propisano je da protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu Republički javni tužilac može da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, a članom 422. stav 2. ako je zahtev za preispitivanje pravosnažne presude nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlašćeno lice, Vrhovni kasacioni sud će da ga odbaci rešenjem. Članom 85. stav 6. ZPP propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.
Iz citirane zakonske odredbe člana 421. stav 1. ZPP proizlazi da se vanredni pravni lek – zahtev za preispitivanje pravosnažne presude, može izjaviti isključivo protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i da je jedino ovlašćeno lice za podnošenje zahteva Republički javni tužilac, pa kako je tužilac A. A. lično podneo zahtev Vrhovnom kasacionom sudu i kako vanredni pravni lek, zahtev za preispitivanje pravosnažne presude, može da izjavi samo Republički javni tužilac i kako stranku mora da zastupa advokat u postupku po ostalim vanrednim pravnim lekovima, to sledi da je zahtev tužioca nedozvoljen.
(Rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Gzz 1 1/22 od 9. III 2022)