Pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
USTAVNO PRAVO
Pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
Pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku prvenstveno se garantuje izvršnom poveriocu da se izvršenje sprovede u najkraćem mogućem roku radi ostvarivanja svog prava priznatog izvršnom ispravom, ali izuzetno se i izvršnom dužniku garantuje pravo na suđenje u razumnom roku i to u onim fazama izvršnog postupka u kojima se odlučuje o njegovim pravima i obavezama.
I z o b r a z l o ž e n j a:
U vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje da se u navedenoj vrsti postupka pravo na suđenje u razumnom roku prvenstveno garantuje izvršnom poveriocu koji je neposredno pravno zainteresovan da se izvršenje sprovede u najkraćem mogućem roku radi ostvarivanja svog prava priznatog izvršnom ispravom. Osnovni cilj izvršnog postupka jeste efikasno i u razumnom roku namirenje potraživanja izvršnog poverioca. Izuzetno i izvršnom dužniku se garantuje pravo na suđenje u razumnom roku ali u onim fazama izvršnog postupka u kojima se odlučuje o njegovim pravima i obavezama. Pravo na podnošenje pravnog sredstva protiv rešenja kojim se određuje izvršenje protiv izvršnog dužnika i pravo na donošenje odluke po takvom pravnom sredstvu u razumnom roku predstavljaju procesne garancije koje su ustanovljene u korist izvršnog dužnika i u našem izvršnom procesnom pravu predstavljaju ustaljeni zakonski mehanizam odbrane izvršnog dužnika od nezakonitosti i nepravilnosti koje mogu proisteći iz izvršnog postupka u fazi određivanja izvršenja.
Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka protiv zaključka javnog izvršitelja I. IVK. 2844/14 od 24. X 2014. godine izjavila prigovor 6. XI 2014. godine o kome je odlučeno rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu I PV IVK 2117/14 od 20. XI 2014. godine, na način da je stavljen van snage navedeni zaključak u delu kojim je određeno izvršenje i odlučeno da se postupak nastavi u parnici, kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a koji parnični postupak je okončan donošenjem presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 741/18 od 19. V 2020. godine. Iz navedenog proizlazi da je postupak – izvršni i parnični, relevantan za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku, sagledan kao jedinstvena celina, trajao od 6. XI 2014. godine do 19. V 2020. godine, dakle, ukupno pet godina i šest meseci.
Navedeno trajanje postupka, samo po sebi, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti či-njeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.
Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio činjenično i pravno složen, imajući u vidu da je iniciran predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, te da je nakon prigovora koji je izjavila izvršni dužnik, ovde podnositeljka ustavne žalbe, postupak nastavljen kao parnični, po pravilima za spor male vrednosti.
Ustavni sud je ocenio da postupanje prvostepenog suda nije bilo efikasno, s obzirom na to da je u sprovedenom prvostepenom postupku ukupno bilo zakazano pet ročišta za glavnu raspravu, od kojih su dva ročišta odložena (jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno na zahtev punomoćnika tužene), što ukazuje da je ceo dokazni postupak (čitanje pisanih dokaza i saslušanje tužene) sproveden na tri održana ročišta. U pogledu postupanja drugostepenog suda, Ustavni sud je utvrdio da je taj sud dva puta odlučivao o žalbama izjavljenim protiv prvostepenih presuda, prvi put je drugostepena odluka doneta nakon godinu dana i četiri meseca, a drugi put nakon dve godine i tri meseca, čime su prekoračene granice za odlučivanje u razumnom roku u žalbenom postupku, posebno u situaciji kada je u pitanju postupak u sporu male vrednosti.
Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe, kao tužena, imala legitimni interes da se predmetna parnica okonča u razumnom roku i da je svojim ponašanjem neznatno doprinela dužini trajanja postupka, tako što je jedno ročište odloženo na zahtev njenog punomoćnika.
Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju trajanje postupka nije zadovoljilo standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog postupanja nadležnih sudova, a pre svega drugostepenog suda u postupku odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude donete u ponovnom postupku.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6974/17 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Novom Sadu P. 141/15 ).
(Odluka Ustavnog suda Srbije, Už. 6995/20 od 14. VII 2022)