Nasilje u porodici

ŠALTER UREDNIKA 

ŠALTER UREDNIKA 

Dežurni urednik:
Predrag Trifunović

Pitanje:
Da li ugovor o privremenim i povremenim poslovima može da „preraste“ u ugovor o radu na neodređeno vreme?
Odgovor:
Po pravilu, ne može, jer se tim ugovorom ne zasniva radni odnos, u smislu člana 33. Zakona o radu, niti radno angažovani ima status zaposlenog (član 5), osim ako se krši ZOR (u praksi, poslodavci često angažuju lice u cilju obavljanja posla u trajanju dužem od 120 dana ili poslova koji nisu sezonski, već stalni). U slučaju spora sud je u obavezi da sprovede „test“ čiji je cilj utvrđenje: da li su poslovi trajni i sistematizovani i da li su trajali neprekidno (duže od 120 dana). Ako se dobije potvrdan odgovor, radno angažovanje je ništavo, pa radnika štiti fikcija o zasnivanju radnog odnosa iz člana 32. ZOR-a. Tako, faktički rad prerasta u radni odnos.
U praksi se postavilo pitanje zastarelosti tužbe u ovom problemu. Pojedini tužioci smatraju da je takav ugovor ništav po članu 103. ZOO-a u vezi člana 197. ZOR-a (tužba za utvrđenje ništavosti po članu 109. ZOO-a ne zastareva); drugi, da se radi o simulovanom poslu (ugovoru o pp poslovima) koji je ništav, a treći ne ističu zahtev za utvrđenje ništavosti, već ostavljaju sudu da to pitanje oceni kao prethodno pitanje. Praksa je bila kolebljiva u pogledu rokova za podnošenje ove tužbe. Bilo je presuda u kojima su tužbeni zahtevi odbijani zbog zastarelosti, odnosno isteka prekluzivnog roka za podnošenje tužbe (prekluzivni rok je 60 dana u materiji podnošenja tužbe u radnom sporu po ZOR-u). Praksa se ustalila posle zaključka VKS-a da tužba ne zastareva (Rešenje VKS-a Rev2 br. 805/2021, Rev2 br. 697/20 od 24. 2. 2021. godine i Rev2 br. 802/21 od 20. 1. 2022. godine), o čemu se izjasnilo i Građansko odeljenje.
Sledeće sporno pitanje u ovoj problematici je primena Zakona o budžetskom sistemu, koji je sve do skora (2023. godine), a počev od 2015. godine, zabranjivao zapošljavanje ako je u suprotnosti sa budžetskim pravilom iz člana 27e. Tu zabranu su sudovi koristili da odbiju tužbeni zahtev, bez obzira na dužinu protivzakonitog radnog angažovanja. Problem je nastao kada je pravilo iz člana 27e. prestalo da važi, odnosno kada je modifikovano Uredbom o ograničenju zapošljavanja – “Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023 (nužna saglasnost za zapošljavanje u javnom sektoru), pa se postavlja pitanje kako presuditi u pogledu parnica koje nisu završene. Čini se da se praksa ovde neće menjati, bez obzira što je zakon prestao da važi, jer ga je Uredba slične sadržine zamenila.
Autor ovih redova se i ranije i sada zalaže da se ograničenja koja se tiču zapošljavanja u javnom sektoru ne mogu odnositi i imati uticaja na sudske odluke, jer sud „ne zapošljava“ (po Zakonu o državnoj upravi i Zakonu o državnim službenicima radni odnos se može zasnovati ugovorom ili odlukom nadležnog upravnog organa, a ne i suda kada vrši funkciju suđenja). Redovan sud izriče sankciju za nepoštovanje zakona (koja ne mora biti upravna, odnosno prekršajna), a ne zapošljava u smislu pomenutih posebnih zakona.

Pitanje:
Da li tužilac može dobiti naknadu troškova parničnog postupka ako je izgubio spor radi naknade „minimalne zarade“?
Odgovor:
Stranka koja izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi nužne i korisne troškove (čl. 153. i 154. ZPP-a). Međutim, u praksi su postojali izuzeci i to u porodičnom pravu (dosuđivanje troškova po pravičnosti) i kod konstituisanja prava stvarne službenosti kada je titular povlasnog dobra koji je uspeo u sporu bio obavezivan da vlasniku poslužnog dobra (tuženom) isplati troškove spora (argumentacija za ovakav stav bila je ograničenje prava svojine u korist tužioca).
U parnicama radi naknade troškova za ishranu i regres, koji su u vezi minimalne zarade (školstvo, dečiji vrtići, itd), tužilje – „tetkice“ su prvo dobijale sporove (sve do 2019. godine), ali su posle izmene sudske prakse u poodmakloj fazi pravnosnažno izgubile parnice i obavezivane su na plaćanje veoma visokih troškova državnom pravobraniocu, koji su siromašnu stranku dovodili u oskudicu. Ta „nepravda“ bila je glavni razlog da Viši sud u Novom Sadu i Viši sud u Beogradu odstupe od striktnih pravila ZPP-a, sa argumentacijom sadržanom u Odluci ESLJP-a „Cindrić i Blešić protiv R Hrvatske“ od 16. 9. 2016. godine, Predstavka 72152/13, po kojoj ESLJP smatra: da se u napred pomenutoj situaciji vrši povreda prava na mirno uživanje imovine i prava na pristup sudu, zbog čega je nužno odbiti zahteve tužene (jače) strane za naknadu troškova. Naime, sud smatra da kada građani slabog imovnog stanja podnesu tužbu protiv države, a ta tužba u momentu podnošenja nije bila lišena ikakvog sadržaja, niti je bila očigledno nerazumna, s obzirom na to da je merodavno pravo bilo nejasno i zahtevalo tumačenje sudova, te da je u momentu podizanja tužbe bilo odluka Vrhovnog suda kojima su istovrsni tužbeni zahtevi usvajani, pa kada takve stranke na kraju pravnosnažno izgube spor i sudskom odlukom budu obavezane da državi plate troškove zastupanja od strane pravobranilaštva, primenom generalnog pravila „gubitnik plaća troškove“, a koji predstavljaju teret koji nije neznatan tužiocima, imajući u vidu njihovu finansijsku situaciju, ESLJP iako načelno prihvata pravilo „gubitnik plaća troškove“, smatra da u toj situaciji dolazi do nerazumnog tereta imajući u vidu da se pravobranilaštvo finansira iz državnog budžeta. Zbog toga se ne može smatrati da su u istom položaju kao advokati. Obavezivanje stranaka da plate troškove zastupanja državi predstavlja očiglednu povredu prava na pravično suđenje, jer im je nesrazmerno ograničeno pravo na pristup sudu.
Iz pomenute odluke ESLJP je vidljivo da je procesna situacija „tetkica“ gotovo identična. Ratifikacijom EK, odluke ESLJP-a predstavljaju izvor prava u hijerarhiji, odmah posle Ustava RS, pa se nadamo da će je sudovi primenjivati i dati primat u odnosu na pravilo iz čl. 153. i 154. ZPP-a.

Udaljenje zaposlenog sa rada

RADNO PRAVO

Udaljenje zaposlenog sa rada

Udaljenje zaposlenog sa rada ne predstavlja sankciju za povredu radne obaveze ili discipline, nego svojevrsnu preventivnu i privremenu meru koja se izriče zaposlenom dok je u radnom odnosu i za vreme čijeg trajanja zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade, pod uslovima i na način bliže uređen odredbama Zakona o radu.

Zaštita od klevete

SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE

Zaštita od klevete
Nije došlo do kršenja prava na slobodu izražavanja iz člana II/3h) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kada je miješanje u to pravo bilo zakonito i imalo legitiman cilj i bilo „neophodno u demokratskom društvu“, zato što je spornim izražavanjem tužilac, koji je neposredno prije bio teško fizički napadnut, identifikovan u javnosti kao neko ko je primio novac od strane organizacije radi otvaranja internet portala uz naslov „Puzajući državni udar u Republici Srpskoj“ i kao novinar koji je „naklonjen opoziciji“. Pri tome, apelanti nisu vodili računa o tužiočevoj naročito ranjivoj situaciji zbog pokušaja njegovog ubistva, niti se može zaključiti da je kod njih postojala „iskrena namjera“ radi obavještavanja javnosti o temama koje su od značaja za javnost, već se ovakvo prenošenje može okarakterisati kao zlonamjerno i „huškačko“ prema tužiocu.

Primena blažeg zakona

KRIVIČNO PRAVO
MATERIJALNO PRAVO
Primena blažeg zakona

U situaciji kada je okrivljenom stavljeno na teret da je u periodu od 2018. do marta 2020. „uporno“ pratio oštećenu i na taj način izvršio krivično delo proganjanje prvostepeni sud je bio dužan da utvrdi koji je zakon za okrivljenog blaži, s obzirom na vremenski period izvršenja dela i odredbe Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji se primenjuje od 1. 12. 2019.

Zarada i obustava izvršenja

PROCESNO PRAVO

Zarada i obustava izvršenja

Predlog izvršnog dužnika za obustavu postupka izvršenja nije dozvoljen.

Saglasnost za brisanje hipoteke

STVARNO PRAVO

Saglasnost za brisanje hipoteke

Izjavu – saglasnost za brisanje hipoteke hipotekarni poverilac je dužan dati samo kada je njegovo potraživanje u celosti isplaćeno.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

KRIVIČNO PRAVO

KRIVIČNO PROCESNO PRAVO

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka

Nepoštovanje odredbe zakonika o krivičnom postupku koja se odnosi na objavljivanje presude, pa nepravilna primena ili propust da se ova odredba primeni ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Opšta pravila o odmeravanju kazne

Izuzeće sudije

KRIVIČNO PRAVO

KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Izuzeće sudije

U situaciji kada je isti sudija postupao u istom predmetu, tako što je kao sudija za prethodni postupak okrivljenom odredio pritvor, a potom je u daljoj fazi postupka učestvovao u vanpretresnom veću koje je okrivljenom odredilo meru zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa oštećenom, tada je sudija morao biti izuzet.