Ugovor o nalogu
OBLIGACIONO PRAVO
Ugovor o nalogu
Kod ugovora o nalogu nalogoporimac je dužan da nalog izvrši lično, a izvršenje naloga može poveriti drugome samo ako mu nalogodavac to dozvoli, u kom slučaju nalogoporimac odgovara za rad svog zamenika isto onako kao što bi odgovarao da je sam ispunio obavezu, a odgovara i za uputstva koja mu je dao.
Upis u katastar nepokretnosti
UPRAVNO PRAVO
Upis u katastar nepokretnosti
Upis u katastar nepokretnosti je dozvoljen samo protiv lica koje je u trenutku podnošenja zahteva za upis već upisano u katastar nepokretnosti kao imalac prava u pogledu kojeg se upis zahteva.
Nedozvoljena revizija protiv odluke o poništenju ili razvodu braka
PROCESNO PRAVO
Nedozvoljena revizija protiv odluke o poništenju ili razvodu braka
Nije dozvoljena revizija protiv pravosnažno donete odluke o poništenju ili razvodu braka.
Povreda prava odbrane okrivljenog
PREKRŠAJNO PRAVO
Povreda prava odbrane okrivljenog
Povređeno je pravo odbrane okrivljenog kada je prvostepeni sud svoju presudu dostavio okrivljenom, a ne njegovom
braniocu.
Pravo na izbor penzije
UPRAVNO PRAVO
Pravo na izbor penzije
Ako osiguranik, odnosno korisnik penzije, stekne pravo na dve ili više penzija na teritoriji Republike Srbije, može koristiti samo jednu od tih penzija po sopstvenom izboru.
Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog
KRIVIČNO PRAVO
KRIVIČNO PROCESNO PRAVO
Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog
Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog je apsolutnog karaktera i u situaciji kada je jednom nastala u određenoj krivičnopravnoj stvari, važi do pravnosnažnog okončanja postupka, a podrazumeva i nemogućnost navođenja nepovoljnijih činjenica u izreci presude od onih utvrđenih u ranije ukinutoj presudi.
Zavodska vaspitna mera upućivanje u vaspitno-popravni dom
POSEBNI ZAKONI
Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica
Zavodska vaspitna mera upućivanje u vaspitno-popravni dom
Prilikom donošenja odluke o izboru vaspitne mere prvostepeni sud ceni lične, imovinske i porodične prilike maloletnika, sve okolnosti slučaja a naročito težinu učinjenih krivičnih dela, brojnost preduzetih radnji, ličnost maloletnika i svrhu koju treba postići izrečenom sankcijom, kao i okolnost da li su prema maloletnicima ranije bile izricane vaspitne mere.
Otkup stana
STAMBENO PRAVO
Otkup stana
Postoji pravo na otkup stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini, ali ne i na otkup stana koji je u vreme trajanja zakupa prvo bio u mešovitoj svojini, a potom u celosti prešao u svojinu akcionara.
Izdržavanje deteta
PORODIČNO PRAVO
Izdržavanje deteta
Zakonska obaveza roditelja, kome maloletno dete nije povereno na staranje, da doprinosi izdržavanju utvrđuje se sudskom odlukom i određuje od podnošenja tužbe za izdržavanje.
ŠALTER UREDNIKA
ŠALTER UREDNIKA
Dežurni urednik:
Predrag Trifunović
Pitanje:
Da li ugovor o privremenim i povremenim poslovima može da „preraste“ u ugovor o radu na neodređeno vreme?
Odgovor:
Po pravilu, ne može, jer se tim ugovorom ne zasniva radni odnos, u smislu člana 33. Zakona o radu, niti radno angažovani ima status zaposlenog (član 5), osim ako se krši ZOR (u praksi, poslodavci često angažuju lice u cilju obavljanja posla u trajanju dužem od 120 dana ili poslova koji nisu sezonski, već stalni). U slučaju spora sud je u obavezi da sprovede „test“ čiji je cilj utvrđenje: da li su poslovi trajni i sistematizovani i da li su trajali neprekidno (duže od 120 dana). Ako se dobije potvrdan odgovor, radno angažovanje je ništavo, pa radnika štiti fikcija o zasnivanju radnog odnosa iz člana 32. ZOR-a. Tako, faktički rad prerasta u radni odnos.
U praksi se postavilo pitanje zastarelosti tužbe u ovom problemu. Pojedini tužioci smatraju da je takav ugovor ništav po članu 103. ZOO-a u vezi člana 197. ZOR-a (tužba za utvrđenje ništavosti po članu 109. ZOO-a ne zastareva); drugi, da se radi o simulovanom poslu (ugovoru o pp poslovima) koji je ništav, a treći ne ističu zahtev za utvrđenje ništavosti, već ostavljaju sudu da to pitanje oceni kao prethodno pitanje. Praksa je bila kolebljiva u pogledu rokova za podnošenje ove tužbe. Bilo je presuda u kojima su tužbeni zahtevi odbijani zbog zastarelosti, odnosno isteka prekluzivnog roka za podnošenje tužbe (prekluzivni rok je 60 dana u materiji podnošenja tužbe u radnom sporu po ZOR-u). Praksa se ustalila posle zaključka VKS-a da tužba ne zastareva (Rešenje VKS-a Rev2 br. 805/2021, Rev2 br. 697/20 od 24. 2. 2021. godine i Rev2 br. 802/21 od 20. 1. 2022. godine), o čemu se izjasnilo i Građansko odeljenje.
Sledeće sporno pitanje u ovoj problematici je primena Zakona o budžetskom sistemu, koji je sve do skora (2023. godine), a počev od 2015. godine, zabranjivao zapošljavanje ako je u suprotnosti sa budžetskim pravilom iz člana 27e. Tu zabranu su sudovi koristili da odbiju tužbeni zahtev, bez obzira na dužinu protivzakonitog radnog angažovanja. Problem je nastao kada je pravilo iz člana 27e. prestalo da važi, odnosno kada je modifikovano Uredbom o ograničenju zapošljavanja – “Sl. glasnik RS”, br. 159/2020 i 116/2023 (nužna saglasnost za zapošljavanje u javnom sektoru), pa se postavlja pitanje kako presuditi u pogledu parnica koje nisu završene. Čini se da se praksa ovde neće menjati, bez obzira što je zakon prestao da važi, jer ga je Uredba slične sadržine zamenila.
Autor ovih redova se i ranije i sada zalaže da se ograničenja koja se tiču zapošljavanja u javnom sektoru ne mogu odnositi i imati uticaja na sudske odluke, jer sud „ne zapošljava“ (po Zakonu o državnoj upravi i Zakonu o državnim službenicima radni odnos se može zasnovati ugovorom ili odlukom nadležnog upravnog organa, a ne i suda kada vrši funkciju suđenja). Redovan sud izriče sankciju za nepoštovanje zakona (koja ne mora biti upravna, odnosno prekršajna), a ne zapošljava u smislu pomenutih posebnih zakona.
Pitanje:
Da li tužilac može dobiti naknadu troškova parničnog postupka ako je izgubio spor radi naknade „minimalne zarade“?
Odgovor:
Stranka koja izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi nužne i korisne troškove (čl. 153. i 154. ZPP-a). Međutim, u praksi su postojali izuzeci i to u porodičnom pravu (dosuđivanje troškova po pravičnosti) i kod konstituisanja prava stvarne službenosti kada je titular povlasnog dobra koji je uspeo u sporu bio obavezivan da vlasniku poslužnog dobra (tuženom) isplati troškove spora (argumentacija za ovakav stav bila je ograničenje prava svojine u korist tužioca).
U parnicama radi naknade troškova za ishranu i regres, koji su u vezi minimalne zarade (školstvo, dečiji vrtići, itd), tužilje – „tetkice“ su prvo dobijale sporove (sve do 2019. godine), ali su posle izmene sudske prakse u poodmakloj fazi pravnosnažno izgubile parnice i obavezivane su na plaćanje veoma visokih troškova državnom pravobraniocu, koji su siromašnu stranku dovodili u oskudicu. Ta „nepravda“ bila je glavni razlog da Viši sud u Novom Sadu i Viši sud u Beogradu odstupe od striktnih pravila ZPP-a, sa argumentacijom sadržanom u Odluci ESLJP-a „Cindrić i Blešić protiv R Hrvatske“ od 16. 9. 2016. godine, Predstavka 72152/13, po kojoj ESLJP smatra: da se u napred pomenutoj situaciji vrši povreda prava na mirno uživanje imovine i prava na pristup sudu, zbog čega je nužno odbiti zahteve tužene (jače) strane za naknadu troškova. Naime, sud smatra da kada građani slabog imovnog stanja podnesu tužbu protiv države, a ta tužba u momentu podnošenja nije bila lišena ikakvog sadržaja, niti je bila očigledno nerazumna, s obzirom na to da je merodavno pravo bilo nejasno i zahtevalo tumačenje sudova, te da je u momentu podizanja tužbe bilo odluka Vrhovnog suda kojima su istovrsni tužbeni zahtevi usvajani, pa kada takve stranke na kraju pravnosnažno izgube spor i sudskom odlukom budu obavezane da državi plate troškove zastupanja od strane pravobranilaštva, primenom generalnog pravila „gubitnik plaća troškove“, a koji predstavljaju teret koji nije neznatan tužiocima, imajući u vidu njihovu finansijsku situaciju, ESLJP iako načelno prihvata pravilo „gubitnik plaća troškove“, smatra da u toj situaciji dolazi do nerazumnog tereta imajući u vidu da se pravobranilaštvo finansira iz državnog budžeta. Zbog toga se ne može smatrati da su u istom položaju kao advokati. Obavezivanje stranaka da plate troškove zastupanja državi predstavlja očiglednu povredu prava na pravično suđenje, jer im je nesrazmerno ograničeno pravo na pristup sudu.
Iz pomenute odluke ESLJP je vidljivo da je procesna situacija „tetkica“ gotovo identična. Ratifikacijom EK, odluke ESLJP-a predstavljaju izvor prava u hijerarhiji, odmah posle Ustava RS, pa se nadamo da će je sudovi primenjivati i dati primat u odnosu na pravilo iz čl. 153. i 154. ZPP-a.