USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK

TEMA BROJA

USTAVNO PRAVO

UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK
* Borivoje Gajić, sudija u penziji AP Novi Sad.

Rezime: Pravo stranke na nezavisan, nepristrastan i zakonom ustanovljen sud, pravičnu i u razumnom roku donetu odluku na osnovu javne rasprave o njenim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv nje utvrđeno je odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS. Navedena regulativa u celosti odgovara regulativi člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojom je predviđeno da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Pravo na sudsku zaštitu u slučaju povrede ili uskraćivanja nekog ljudskog ili manjinskog prava garantovanog Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale je dakle ustavno pravo, tako da je pravo na sudsku zaštitu i pravo na suđenje u razumnom roku sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i Ustavom garantovano ljudsko pravo. Razlog usvajanja posebnog zakona o suđenju u razumnom roku pored ostalih bila je ocena da pravo na suđenje u razumnom roku ne može samo od sebe da se ostvari na osnovu ustavne norme u ustavnosudskom postupku i da je neophodno da se zakonom propiše način njegove zaštite, jer je isto element, derivat prava na sudsku zaštitu kojom se odgovarajućim procesnim zakonima, treba da stimulišu delotvoran i brz postupak sa jedne strane, a sa druge da se istim osigura pravična naknada zbog nastale povrede prava na suđenje u razumnom roku. Republika Srbija je i pre i nakon stupanja na snagu istog zakona izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava brojne sporove (ESLjP) koji su protiv nje vođeni zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ista brojnost upućuje na zaključak da je povreda prava na suđenje u razumnom roku, posebno u stečajnim i izvršnim postupcima sistemski problem prisutan u kontinuitetu u Republici Srbiji. Evolucija prakse Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima protiv Srbije pokazuje kako je od nepostojanja bilo kakvih pravnih sredstava kojima se štiti pravo na pravično suđenje isti sud zauzeo stav da je ustavna žalba delotvorno pravno sredstvo i širio ocenu o njenoj delotvornosti shodno izmenama u praksi Ustavnog suda. Opterećenost Ustavnog suda ne samo brojnim ustavnim žalbama, koje su postale nažalost i način otklanjanja neujednačene sudske prakse i neadekvatnih odluka redovnih sudova uz postupke zaštite prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima, stvaraju osnov za pitanje mogućnosti povrede prava na suđenje u razumnom roku i pred samim Ustavnim sudom. Ovo posebno u situaciji kada se na odluke po ustavnim žalbama pred istim sudom čeka više od tri godine i kada je procenat meritornih odluka neznatan. Navedena praksa Ustavnog suda nesumnjivo će dovesti do većeg broja odluka i ESLjP protiv RS u kojima će se isti sud izjasniti i o mogućoj povredi prava na suđenje u razumnom roku i pred Ustavnim sudom, na što ukazuju i neke odluke istog suda protiv zemalja u okruženju.
Ključne reči: razuman rok, ustavna povreda, ustavna žalba, delotvoran postupak, pravična naknada.

UDRUŽENJE NOVINARA KAO UMEŠAČ SUI GENERIS

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju

Svaka ugovorna strana može zahtevati da sud raskine ugovor o doživotnom izdržavanju ako se međusobni odnosi ugovornika, iz bilo kog uzroka, toliko poremete da postanu nepodnošljivi, a pitanje krivice za nastanak poremećenih odnosa je bez uticaja na odlučivanje o raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju.

OBAVEZNE OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU

USLOVNI OTPUST KAO SREDSTVO KRIMINALNE POLITIKE U SUZBIJANJU KRIMINALITETA U BOSNI I HERCEGOVINI

OGLEDI BOSNE I HERCEGOVINE

UDK: 343.265.2(497.6)
343.846(497.6)

USLOVNI OTPUST KAO SREDSTVO KRIMINALNE POLITIKE U SUZBIJANJU KRIMINALITETA
U BOSNI I HERCEGOVINI
* Prof. dr Marina M. Simović, redovni profesor Fakulteta pravnih nauka Panevropskog univerziteta ‚‚Apeiron” u Banjoj Luci i sekretar Ombudsmana za djecu Republike Srpske.
** Prof. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva BiH i redovni profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu ,,Slobomir P” Univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: U cilju suzbijanja kriminaliteta, savremeno krivično zakonodavstvo predviđa više krivičnih sankcija koje nadležni sudovi u zakonom propisanom postupku izriču učiniocima krivičnih djela. Osnovnu, najčešće propisanu i najznačajniju vrstu krivičnih sankcija predstavljaju kazne, posebno kazne zatvora. One se izriču krivično odgovornom učiniocu krivičnog djela u vremenski određenom trajanju. Pod određenim uslovima, ako je ostvarena svrha njihovog izricanja u smislu uspjeha u resocijalizaciji osuđenog učinioca, vrijeme trajanja izrečene kazne se može skratiti odlukom nadležnog administrativnog organa. To se postiže primjenom uslovnog otpusta koji se smatra vanredno značajnijim sredstvom suzbijanja kriminaliteta. U radu se analizira praksa primjene instituta uslovnog otpusta kao sredstva savremene kriminalne politike u čijoj se osnovi nalaze zahtjevi specijalne prevencije i individualnizacije kazne.
Ključne riječi: kazna zatvora, resocijalizacija, kriminalna politika, uslovni otpust osuđenog lica, Bosna i Hercegovina.

INSTITUT SEKUNDARNE PORESKE OBAVEZE U SRPSKOM PORESKOM PRAVU

TEMA BROJA

PORESKO PRAVO

UDK: 336.221(497.11)

INSTITUT SEKUNDARNE PORESKE OBAVEZE U SRPSKOM PORESKOM PRAVU
* Dr Dejan Popović, profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
** Dr Gordana Ilić Popov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Sa ciljem zaštite fiskalnog interesa Republike Srbije i sprečavanja potencijalnih zloupotreba, koje mogu da dovedu do izbegavanja plaćanja poreza, u srpski poreski sistem je pre nešto više od dve decenije uveden institut sekundarne poreske obaveze. Sekundarna poreska obaveza nastaje kad je neko lice odgovorno za dospelu (primarnu) poresku obavezu drugog poreskog obveznika ili za dospelu sekundarnu poresku obavezu drugog poreskog obveznika. Reč je o dodatnom obezbeđenju naplate dospelog poreskog duga, odnosno o svojevrsnom obliku odgovornosti za tuđu poresku obavezu, čiju pravnu prirodu autori nastoje da odrede. Oni analiziraju zakonom predviđene slučajeve kad dolazi do primene instituta sekundarne poreske obaveze i ukazuju na određene nepreciznosti u zakonskom definisanju i moguće propuste u njegovoj primeni. Posebno se bave slučajem „sekundarna sekundarna obaveza“, koja ukazuje na određenu tercijarnu poresku odgovornost, i problemima koji u vezi sa njom mogu da se jave u praksi. U radu je, takođe, ukazano na poreskoprocesne aspekte instituta sekundarne poreske obaveze.
Ključne reči: obezbeđenje poreske obaveze, odgovornost za tuđu poresku obavezu, poresko jemstvo, sekundarna poreska obaveza.

ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA I deo

NEDOUMICE

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.156(497.11)

ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA
I deo
* Nikola Pantelić, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Tekst analizira ulogu žalbe u krivičnom postupku kao osnovnog pravnog sredstva za ispravljanje sudskih grešaka. U tekstu se podvlači šta žalba mora sadržati tj. propisane elemente i konkretne žalbene osnove kako bi bila pravno delotvorna. Posebno su razrađene apsolutno i relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje mogu dovesti do ukidanja presude. Istaknuta je praksa domaćih i evropskih sudova u tumačenju pravila o nepristrasnosti sudije i razlozima za izuzeće. Zaključuje se da formalne greške postaju apsolutne tek kada zadovolje određene sadržinske uslove, a sam tekst ima jasan cilj da pruži praktični vodič za kvalitetnu izradu žalbe.
Ključne reči: žalba, bitne povrede, krivični postupak, nepristrasnost, presuda.

PRAVA RODITELJA U IZVRŠNOM POSTUPKU – PRAKSA USTAVNOG SUDAI NJEN DALJI RAZVOJ –

OGLEDI

porodično pravo

UDK: 347.635(497.11)

PRAVA RODITELJA U IZVRŠNOM POSTUPKU – PRAKSA USTAVNOG SUDAI NJEN DALJI RAZVOJ –
* Nenad Petrov , savetnik Ustavnog suda.
Rezime: U izvršnom postupku koji ima za predmet održavanje ličnih odnosa sa decom, roditelji relativno lako stiču status „žrtve“ povrede prava, ali ga veoma teško gube. Ustavni sud mora da uloži dodatne napore u radu na slučajevima kao što je S. Š., jer može se dogoditi da postane saučesnik u procesu u kome roditeljska prava, usled loše prakse državnih organa, gube na delotvornosti i postaju iluzorna.
Ključne reči: Ustavni sud, izvršni sud, prava roditelja, održavanje kontakta sa detetom, status „žrtve“.

STICANJE PRAVA KORIŠĆENJA ODRŽAJA

OGLEDI

stvarno pravo

UDK: 347.232.4(497.11)
STICANJE PRAVA KORIŠĆENJA ODRŽAJA
* Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.

Rezime: Predmet rada je analiza pravnih mogućnosti da se analognom primenom pravnog instituta održaja stekne i pravo korišćenja na sredstvima u društvenoj svojini. To se čini sa aspekta postojeće zakonske regulative o dopuštenju konverzije prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i aktuelne sudske prakse nastale nakon brisanja odredbe ZOSPO o zabrani održajnog sticanja prava svojine na sredstvima u društvenoj svojini. Izvršena je analiza pravnih pretpostavki koje su uslov za analognu primenu održajnog sticanja prava korišćenja i dati pravni razlozi da se primenom tog pravnog instituta ostvari usklađivanje faktičkog i pravnog stanja u odnosu na držaoce tog prava i upisane titulare istog u javnom registru. S tim u vezi, ukazano je i na zakonske posledice kojima se opredeljuje primena tog pravnog instituta kao preduslova za zakonsko dopuštenje konverzije prava korišćenja u pravo svojine.
Ključne reči: Održaj; Pravo korišćenja; Konverzija prava korišćenja u pravo svojine; Analogna primena održaja na pravo korišćenja.

NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK II deo