OBAVEZNE OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.235(497.11)
OBAVEZNE OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU
* Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Krivična zakonodavstva institut olakšavajućih i otežavajućih okolnosti određuju na različite načine. Najčešće zakonodavac određuje neke tipične okolnosti od značaja za odmeravanje kazne, s tim što sud može uzeti u obzir i druge okolnosti, a obično unapred ne određuje koje su otežavajuće a koje olakšavajuće. Takav način regulisanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti bio je primenjen i u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Međutim, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2012. godine uvedena je prva okolnost koju je sud pri odmeravanju kazne obavezan ceniti kao otežavajuću, a to je okolnost da je krivično delo učinjeno iz mržnje. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2019. godine zakonodavac se opredelio da i povrat odredi kao obaveznu otežavajuću okolnost, tako da sada naše krivično zakonodavstvo sadrži dve obavezne otežavajuće okolnosti. Uvođenje prve obavezne otežavajuće okolnosti motivisano je prvenstveno međunarodnim obavezama naše zemlje, dok je propisivanje druge obavezne otežavajuće okolnosti rezultat kaznenog populizma, koji je sve više prisutan u našem krivičnom zakonodavstvu.
Ključne reči: obavezne otežavajuće okolnosti, odmeravanje kazne, mržnja, povrat.
Povrat i odmeravanje kazne prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije
UDK: 343.238(497.11)
COBISS.SR-ID 35451657
POVRAT I ODMERAVANJE KAZNE PREMA KRIVIČNOM ZAKONIKU REPUBLIKE SRBIJE
Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Ponovno vršenje krivičnih dela (povrat, recidivizam) značajan je krivičnopravni, kriminološki i penološki problem. U krivičnom pravu povrat je od značaja kod odmeravanja kazne, a preovlađuje shvatanje da povratnike treba strože kažnjavati, mada ima i drugačijih mišljenja. Izmene Krivičnog zakonika Republike Srbije iz 2019. godine uvode određene novine kod povrata, a uveden je i tzv. višestruki povrat. U članku se daju neke osnovne napomene o povratu, ukazuje na značaj povrata u uporednom pravu, a poseban akcenat je stavljen na analizu zakonskih rešenja o povratu, koja su uvedena poslednjim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije. Posebno je dato kritičko mišljenje u vezi sa stavom Vrhovnog kasacionog suda o tome šta se smatra “polovinom raspona propisane kazne”, u skladu sa odredbom člana 55a KZ.
Ključne reči: povrat, višestruki povrat, odmeravanje kazne, raspon kazne.