ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
OBLIGACIONO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.962.6(497.11)
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je propust u radu Osnovnog suda u Nišu u parnici za naknadu nematerijalne štete. Naime, tužilja je kao drugotuženog označila osiguravajuće društvo i nakon održanog pripremnog ročišta, od strane punomoćnika tužilje, nakon što je izvršen uvid u polisu osiguranja putnika u javnom prevozu, utvrđeno je da drugotuženi nije pasivno legitimisan da bude tuženi u toj parnici i samim tim odmah nakon dva radna dana od dana održavanja pripremnog ročišta, tužilja je precizirala tužbeni zahtev u pogledu pravilnog označenja osiguravajućeg društva, koje po polisi i treba da bude tuženi i pasivno je legitimisan. Prvooznačeno osiguravajuće društvo bi na taj način eventualno imalo pravo samo na naknadu troškova odgovora na tužbu i pristupa pripremnom ročištu, ovako zbog propusta u radu suda, precizirani tužbeni zahtev sa pravilnim označenjem tuženog nikada nije združen spisima predmeta, zbog čijeg propusta je tužilja nakon okončanja parnice snosila troškove u visini od nekih 80.000,00 dinara, jer je postupak vođen pune dve godine. Sudija se pravdala da je predmet bio kod veštaka, ali podnesak kojim je tužilja pravilno označila tuženog je podnet sudu svega dva dana nakon održanog pripremnog ročišta, pa samim tim spis predmeta nikako nije mogao da bude kod veštaka radi veštačenja, jer je isto obavljeno tek nakon saslušanja tužilje kao stranke. Ono što je još interesantnije je činjenica da uvidom u libru evidentno stoji da je punomoćnik tužilje predao precizirani tužbeni zahtev i to kog datuma i kada, pa je sasvim nesuvislo da nikad nije združen spisima predmeta. Nakon uložene žalbe od strane prvooznačenog osiguravajućeg društva da isto nije pasivno legitimisano da bude tuženi u parnici za naknadu štete, Apelacioni sud u Nišu ukida presudu Osnovnog suda u Nišu i nakon dve godine, tužilja ukazuje sudu da je dva dana nakon pripremnog ročišta izvršila preciziranje i pravilno označenje tuženog, što prvostepeni sud uopšte nije cenio. Naravno, sada nakon dve godine novooznačeni tuženi nije želeo da stupi u parnicu, a postupajući sudija je tužilju „kaznila“ tako što je odbila tužbeni zahtev prema prvooznačenom tuženom osiguravajućem društvu, jer tužilji nakon dve godine trajanja parnice nije bilo u interesu da povuče tužbu u pogledu prvobitno označenog tuženog, pošto bi troškove snosila, već da kroz žalbu ukaže žalbenom sudu na propust u radu prvostepenog suda i samim tim ukaže na važnu činjenicu, a to je da zbog propusta u radu Osnovnog suda u Nišu. Međutim, ovakvi navodi tužilje ostali su bez uticaja na drugačiju odluku žalbenog suda, jer je isti ostao na istom stanovištu kao i prvostepeni sud da je tužilja tužbu uredila tek na ročištu i to 2023. godine, kada je punomoćnik tužilje ukazao prvostepenom sudu da je tužbu i tužbeni zahtev uredio mnogo ranije, ali svakako za ovakve propuste u radu niko ne odgovara, jer važi „princip zaštite“.
Ključne reči: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o parničnom postupku, odgovornost za štetu, odgovornost Republike Srbije za greške u radu sudova, disciplinska odgovornost sudije, odgovornost zaposlenih u sudu za nesavestan rad.
USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE – OD ZAŠTITNIKA USTAVA BIH DO NJEGOVOG NAJVEĆEG KRŠITELJA
OGLEDI BiH
UDK: 342.565.2(497.6)
USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE – OD ZAŠTITNIKA USTAVA BIH DO NJEGOVOG NAJVEĆEG KRŠITELJA
* Ljubinko Mitrović, redovni profesor, Panevropski univerzitet APEIRON u Banjoj Luci.
** Miloš Bukejlović, diplomirani pravnik, Ministarstvo pravde Republike Srpske.
Rezime: Ustavni sud Bosne i Hercegovine predstavlja jedinu sudsku instancu predviđenu Ustavom Bosne i Hercegovine (u sudske instance na nivou Bosne i Hercegovine ubrajaju se još i Sud Bosne i Hercegovine i Tužilaštvo Bosne i Hercegovine, koji u svakom slučaju nisu ustavna kategorija). Uloga ovog suda posebno je važna sa stanovišta zaštite ustavnopravnog poretka Bosne i Hercegovine, kao i zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda. Jer, prema izričitoj normi Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine treba da se drži Ustava Bosne i Hercegovine, štiti ga i sudi po njemu.
Slično ovakvim sudovima u svijetu, i Ustavni sud Bosne i Hercegovine treba da bude nezavisan i nepristrasan. To je jedna od njegovih osnovnih karakteristika i bitan faktor njegovog uspješnog rada.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine čini devet sudija. Troje “ustavnih” sudija koji nisu državljani Bosne i Hercegovine, a ni susjednih država, imenuje predsjednik Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), nakon obavljenih (obaveznih) konsultacija sa Predsjedništvom Bosne i Hercegovine. Ostalih šest sudija ovog Suda jesu domaće sudije.
Mnogo toga je spornog u postupanjima ovog Suda u prethodnih skoro trideset godina njegovog postojanja, a posebno spornim čine se odluke ovog Suda u kojima se Ustavni sud Bosne i Hercegovine iz tumača i zaštitnika Ustava Bosne i Hercegovine (kako je to i u svim državama svijeta koje imaju ove sudove i kako je to, na kraju krajeva, propisano i samim Ustavom Bosne i Hercegovine) pretvara u ustavotvorca, o čemu će više riječi biti u ovom referatu.
Ključne riječi: Ustavni sud Bosne i Hercegovine, Ustav Bosne i Hercegovine, sastav, mandat, nadležnosti, promjene Ustava Bosne i Hercegovine.
KRIVIČNOPRAVNI ASPEKTI ZLOČINA PROTIV RATNIH ZAROBLJENIKA (II deo)
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 341.33/.34
KRIVIČNOPRAVNI ASPEKTI ZLOČINA PROTIV RATNIH ZAROBLJENIKA
(II deo)
* Dr Milan Milošević, redovni profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo u Beogradu.
Rezime: Istorijski posmatrano, ratni zločini protiv ratnih zarobljenika spadaju u najstarija međunarodna krivična dela. Po svojoj prirodi oni predstavljaju najteže povrede međunarodnog humanitarnog prava, a obuhvataju u prvom redu različite oblike postupanja prema pojedinim kategorijama lica u vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije. Po težini posledice i drugim elementima svi ratni zločini protiv ratnih zarobljenika mogu se podeliti na ratni zločin protiv ratnih zarobljenika u užem smislu (koji i nosi zakonski naziv „ratni zločin”) i pojedine ratne zločine protiv ratnih zarobljenika u širem smislu, a kažnjivo je i samo organizovanje te podsticanje na izvršenje pomenutih zločina. Inače su ratni zločini protiv ratnih zarobljenika regulisani kako običajnim pravom, tako i pisanim međunarodnim aktima. Zakonodavac Republike Srbije propisuje i poseban krivični postupak za ratne zločine protiv ratnih zarobljenika, dok krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratne zločine protiv ratnih zarobljenika u užem smislu ne zastarevaju. Polazeći od toga, u daljem tekstu biće analizirani svi ratni zločini protiv ratnih zarobljenika, a biće ukazano i na njihov odnos prema srodnim deliktima iz glave XXXIV Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Ključne reči: međunarodno krivično pravo, ratni zločin, ratni zarobljenik, plaćenik, komandna odgovornost.
MANJKAVOST POSTUPKA I PRAVNA DEJSTVA ODLUKE USTAVNOG SUDA O USTAVNOJ ŽALBI
TEMA BROJA
USTAVNO PRAVO
UDK: 342.736(497.11)
MANJKAVOST POSTUPKA I PRAVNA DEJSTVA ODLUKE USTAVNOG SUDA O USTAVNOJ ŽALBI
* Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: U referatu se ukazuje na manjkavosti postupka u kome se donose odluke Ustavnog suda po ustavnim žalbama čiji predmet preispitivanja su presude redovnih sudova. To se čini analizom postojećih zakonskih rešenja i sagledavanjem pravnih posledica najnovije presude Evropskog suda za ljudska prava, kojom je prvi put utvrđena povreda člana 6. stava 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda učinjena od strane Ustavnog suda. Osim toga, posledično uočenim manjkavostima postupka pred Ustavnim sudom u odlučivanju po ustavnim žalbama, iznose se i argumenti o domašaju pravnih posledica odluke Ustavnog suda kojom je poništena presuda redovnog suda. Ukazuje se i na potrebu očuvanja vladavine prava kroz ustavno prihvatljiv odnos redovnih sudova prema odluci Ustavnog suda i predlaže način postupanja kojim se taj balans može očuvati. U tom kontekstu izvršena je i analiza pravnih posledica odluke Ustavnog suda na drugu stranku iz poništene presude i obaveze redovnog suda koje se tim povodom konstituišu po osnovu poništene presude odlukom Ustavnog suda.
Ključne reči: pravne posledice odluke Ustavnog suda; manjkavosti postupka po ustavnoj žalbi; pravna dejstva odluke o poništenju Ustavnog suda.
NAKNADA TROŠKOVA U SMISLU ČLANA 118. ZAKONA O RADU SA OSVRTOM NA SUDSKU PRAKSU
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 331.2(497.11)
NAKNADA TROŠKOVA U SMISLU ČLANA 118. ZAKONA O RADU SA OSVRTOM NA SUDSKU PRAKSU
* Persida Jovanovic, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Troškovi u smislu odredbi člana 118. Zakona o radu su izdaci koji su za zaposlenog nastali u vezi sa obavljanjem poslova na koje je raspoređen, a koje je poslodavac dužan da mu naknadi. To su izdaci za: dolazak na rad i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz; vreme provedeno na službenom putu u zemlji; vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu; smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade; ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način; regres za korišćenje godišnjeg odmora. Zaposleni ostvaruje pravo na naknadu ovih troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, koji moraju biti usklađeni sa zakonom. Za određene kategorije zaposlenih posebnim zakonom je uređena naknada ovih troškova, te se na njih primenjuje poseban zakon, kao lex specialis koji isključuje primenu opšteg propisa.
Ključne reči: naknada troškova za ishranu u toku rada; za regres za korišćenje godišnjeg odmora; za dolazak na rad i odlazak sa rada; za vreme provedeno na službenom putu u zemlji; za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu; za rad i boravak na terenu; koeficijent za obračun plate; broj dana provedenih na radu; zarada; dnevnica; cena prevoza u javnom saobraćaju.
RAZLIČITOST STATUSA ZAPOSLENIH, FUNKCIONERA I POSLODAVACA
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.2:331.1-057.34(497.11)
RAZLIČITOST STATUSA ZAPOSLENIH, FUNKCIONERA I POSLODAVACA
* Prof. dr Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
Rezime: Član 53. Ustava predviđa da građani pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije.
Član 60. stav 3. Ustava predviđa da su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.
Ovaj članak ukazuje na različitost statusa zaposlenih, funkcionera i poslodavaca na nivou države, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
Ključne reči: zaposleni, funkcioneri, poslodavci.
PRAVO EVROPSKE UNIJE I KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRPSKOJ
OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA
UDK: 349.6(497.6)
343.3/.7:504.122(497.6)
PRAVO EVROPSKE UNIJE I KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRPSKOJ
* Dr Veljko Ikanović, sudija Vrhovnog suda Republike Srpske i redovni profesor Fakulteta pravnih nauka Panevropskog univerziteta Apeiron Banja Luka.
Rezime: Zakonodavac Republike Srpske je dosta rano uočio da trend povećanja ekološkog kriminala i uništavanja životne sredine, kao prateća pojava razvoja savremenog društva, predstavlja ozbiljnu prijetnju opstanku ljudske vrste i zajednice u cjelini. Zato je dijelom po svojoj volji, a dijelom pod uticajem prava Evropske unije, posvetio značajnu pažnju krivičnopravnoj zaštiti životne sredine. Prvi ozbiljniji zahvat u ovoj oblasti učinjen je još 2000. godine sistematizovanjem i propisivanjem „ekoloških krivičnih djela“ u Krivičnom zakoniku Republike Srpske u posebnoj glavi pod nazivom „Krivična djela protiv životne sredine“. U dotadašnjem krivičnom zakonodavstvu ova su djela bila dio glave krivičnih djela protiv privrede. Slijedeći savremene tendencije u nauci krivičnog prava i uporednopravnim rješenjima, zakonodavac je ovu sistematiku zadržao i u Zakonu iz 2003. godine i sada važećem Zakoniku iz 2017. godine. Zakonodavac životnu sredinu tretira kao zaštićeno dobro po sebi, postepeno šireći krug zaštite na pojedina, do tada nezaštićena, dobra. Status kandidata Bosne i HeRcegovine za pristupanje Evropskoj uniji obavezuje da se nacionalno zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine uskladi sa pravom Evropske unije. Prije svega to su direktive, uredbe, odluke, preporuke i mišljenja, kao sekundarni izvor prava, što zahtijeva značajne izmjene i dopune Krivičnog zakonika i njegovo usklađivanje sa Direktivom o krivičnopravnoj zaštiti životne sredine iz 2024. godine. Pored sagledavanja pozitivne krivičnopravne zaštite životne sredine autor u radu analizira domaće zakonodavstvo u kontekstu njegove usklađenosti sa pravom Evropske unije i mjera i aktivnosti koje treba preduzeti s ciljem obezbjeđivanja potpune primjene njenih pravnih tekovina u ovoj oblasti.
Ključne reči: ekološka krivična djela, krivičnopravna zaštita.
KRIVIČNOPRAVNI ASPEKTI ZLOČINA PROTIV RATNIH ZAROBLJENIKA (I deo)
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 341.33/.34
KRIVIČNOPRAVNI ASPEKTI ZLOČINA PROTIV RATNIH ZAROBLJENIKA
(I deo)
* Dr Milan Milošević, redovni profesor Fakulteta za poslovne studije i pravo u Beogradu.
Rezime: Istorijski posmatrano, ratni zločini protiv ratnih zarobljenika spadaju u najstarija međunarodna krivična dela. Po svojoj prirodi oni predstavljaju najteže povrede međunarodnog humanitarnog prava, a obuhvataju u prvom redu različite oblike postupanja prema pojedinim kategorijama lica u vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije. Po težini posledice i drugim elementima svi ratni zločini protiv ratnih zarobljenika mogu se podeliti na ratni zločin protiv ratnih zarobljenika u užem smislu (koji i nosi zakonski naziv “ratni zločin”) i pojedine ratne zločine protiv ratnih zarobljenika u širem smislu, a kažnjivo je i samo organizovanje te podsticanje na izvršenje pomenutih zločina. Inače su ratni zločini protiv ratnih zarobljenika regulisani kako običajnim pravom, tako i pisanim međunarodnim aktima. Zakonodavac Republike Srbije propisuje i poseban krivični postupak za ratne zločine protiv ratnih zarobljenika, dok krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratne zločine protiv ratnih zarobljenika u užem smislu ne zastarevaju. Polazeći od toga, u daljem tekstu biće analizirani svi ratni zločini protiv ratnih zarobljenika, a biće ukazano i na njihov odnos prema srodnim deliktima iz glave XXXIV Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Ključne reči: međunarodno krivično pravo, ratni zločin, ratni zarobljenik, plaćenik, komandna odgovornost.
INSTITUT ODRŽAJA I SAVREMENE TENDENCIJE U NAŠEM PRAVU
TEMA BROJA
UDK: 347.232.4(497.11)
INSTITUT ODRŽAJA I SAVREMENE TENDENCIJE U NAŠEM PRAVU
* Dr Katarina Dolović Bojić, vanredni profesor Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta.
** Dr Snežana Dabić Nikičević, docent Univerziteta u Beogradu – Pravnog fakulteta.
Rezime: Ustanova održaja doživela je razvoj u našem pravnom sistemu u periodu neurednog vođenja zemljišnih knjiga. Prednost se davala faktičkom u odnosu na registarsko stanje, što je suština i ustanove održaja: kod njega se nesklad između pravnog i faktičkog stanja rešava u korist faktičkog. Uprkos tome što je poslednje dve decenije učinjen veliki napor u cilju rešavanja problema u vezi sa registracijom i prometom prava na nepokretnostima, čini se da u sudskoj praksi i dalje provejavaju iste ideje koje pogoduju široj primeni ustanove održaja. Autorke dovode u pitanje osnovanost i opravdanost takvih shvatanja. U sistemu uredno vođenih registara nepokretnosti nema mesta široj primeni ustanove održaja jer bi i sam pojam savesnog sticaoca trebalo tumačiti usko – savestan je samo onaj koji opravdano veruje da je i sam postao vlasnik, a to bi načelno mogao biti slučaj samo ako je stekao od upisanog prethodnika, na osnovu punovažnog ugovora, te ako se upisao u katastar. Izuzetak u pogledu tumačenja savesnosti bi trebalo da postoji samo ukoliko na određenoj teritoriji nije ustrojen registar nepokretnosti, ili sama nepokretnost nije upisana, ili je pak upisana ali postoji opravdan razlog zbog kojeg ne postoji mogućnost da imalac prava svojine bude upisan.
Ključne reči: Održaj. Redovni održaj. Vanredni održaj. Katastar nepokretnosti. Načelo upisa. Načelo pouzdanja.
BEZBEDNOSNE SMETNJE I RADNI ODNOS U MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA (II deo)
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 351.74:331.105(497.11)
BEZBEDNOSNE SMETNJE I RADNI ODNOS U MINISTARSTVU UNUTRAŠNJIH POSLOVA (II deo)
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u penziji.
Rezime: Poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa je i postojanje bezbednosne smetnje utvrđene kao rezultat bezbednosne provere. U njihov sadržaj se svrstava i slučaj da se protiv lica vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti. To može biti i razlog za prestanak radnog odnosa kada s tim u vezi postoje neistinite činjenice u vreme zasnivanja radnog odnosa. Postoji mišljenje da pravnosnažna oslobađajuća presuda doneta u istom krivičnom postupku ima za posledicu poništaj rešenja donetog zbog prisustva naznačene bezbednosne smetnje. U članku su izloženi suprotni razlozi.
Ključne reči: prijem u radni odnos, uslovi, bezbednosne smetnje, bezbednosna provera, prestanak radnog odnosa, vođenje krivičnog postupka za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, oslobađajuća presuda.
Ključne reči: prijem u radni odnos, uslovi, bezbednosne smetnje, bezbednosna provera, prestanak radnog odnosa, vođenje krivičnog postupka za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, oslobađajuća presuda.