UMEŠAČI SUI GENERIS

UMEŠAČI SUI GENERIS
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor u penziji.
Rezime: U radu se analiziraju zakonske odredbe koje se odnose na umešače sui generis kao posebnu vrstu umešača u pozitivnom pravu Republike Srbije. Pravo na mešanje u tuđu parnicu umešača sui generis predviđeno je najčešće posebnim procesnim odredbama, odredbama posebnog zakona ili proizlazi iz zakona. Umešači sui generis imaju specifičnu procesnu funkciju, procesni položaj i ovlašćenja po kojima se razlikuju od običnih umešača i umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. Umešači sui generis imaju osnovnu funkciju da štite javni interes u tuđoj parnici i njihov pravni interes za mešanje u tuđu parnicu predviđen je zakonom. U ulozi umešača sui generis mogu da se jave pojedini državni organi i pravna i fizička lica.
Ključne reči: učešće umešača u tuđoj parnici, umešač, vrste umešača, umešač sui generis, intervencioni razlog.

UDRUŽENJE NOVINARA KAO UMEŠAČ SUI GENERIS

TERMINOLOŠKE GREŠKE U SUDSKIM ODLUKAMA U PARNICAMA ZA REŠAVANJE PORODIČNIH SPOROVA

TEORIJA PRAVA

TEMA BROJA

UDK: 340.113
340.142:347.6

TERMINOLOŠKE GREŠKE U SUDSKIM ODLUKAMA U PARNICAMA ZA REŠAVANJE PORODIČNIH SPOROVA
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor u penziji.
Rezime: Autor u radu ukazuje na značaj jezika u pravu, kao osnovnog izražajnog sredstva, i na terminološke greške u sudskim odlukama koje su rezultat ili nebrižljive i nekorektne redakcije zakonskih tekstova ili nepažnje prilikom pisane izrade sudskih odluka iz parnica za rešavanje porodičnih sporova.
Ključne reči: jezik u pravu, stručne terminološke greške, obrazloženje sudskih odluka.

Prigovor radi prebijanja

UDK: 347.43
347.937

PRIGOVOR RADI PREBIJANJA
Prof. dr Gordana Stanković, redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu.

U spomen na prof. Slobodana Perovića

Rezime: Autor u radu analizira prigovor radi prebijanja kao parničnu radnju koja sadrži novi zahtev za presudu, njegovu pravnu prirodu, postupak povodom prigovora i odluke koje donosi sud. Pored toga, autor ukazuje i na razlike koje postoje između kompenzacione izjave, kao materijalnopravne radnje, i kompenzacionog prigovora, kao sredstva materijalnopravne odbrane tuženog od tužbe u parnici s obzirom na to da se u sudskoj praksi često ne razlikuju ove dve parnične radnje i njihova procesna dejstva. S obzirom na dileme koje postoje u postupku izvršenja u pogledu sudske kompenzacije i shodne primene pravila parnične procedure u postupku izvršenja, autor se ukratko osvrće i na te probleme.

Ključne reči: zakonska (građanskopravna) kompenzacija, sudska kompenzacija, kompenzaciona izjava, kompenzacioni prigovor, prigovor radi prebijanja.

Međupresuda

UDK: 347.951.2(497.11)

MEĐUPRESUDA
Dr Gordana Stanković, redovni profesor Univerziteta u Nišu.

Rezime: Autor u radu analizira institut međupresude u parničnom procesnom pravu regulisan odredbama Zakona o parničnom postupku iz 2011. i konstatuje da od donošenja prvog srpskog Zakona o parničnom postupku iz 2004. u procesnom sistemu postoje tri vrste međupresude koje se međusobno razlikuju u pogledu uslova, razloga, ciljeva, dejstva i faze postupka u kojima se one donose.
Ključne reči: tužbeni zahtev, kondemnatorna tužba, zahtev za utvrđenje u toku parnice, presuda, međupresuda, drugostepena međupresuda.

Povlačenje tužbe u parnici za zaštitu od porodičnog nasilja

UDK: 343.852:343.54/.55(497.11)
347.919:343.62(497.11)

POVLAČENJE TUŽBE U PARNICI ZA ZAŠTITU OD PORODIČNOG NASILJA
Dr Gordana Stanković, redovni profesor Univerziteta u Nišu.

Rezime: U ovom radu autor analizira povlačenje tužbe u parnicama koje se vode povodom nasilja u porodici. Povod za rad je jedna odluka Vrhovnog kasacionog suda Srbije doneta u postupku po reviziji na rešenje koja je izjavljena u parnici povodom porodičnog nasilja. Objavljena odluka je višestruko interesantna s obzirom na način na koji je sud protumačio procesna pravila koja se odnose na odlučivanje po službenoj dužnosti u ovim parnicama u situaciji kad je povučena tužba za određivanje mera porodičnopravne zaštite.

Ključne reči: nasilje u porodici, tužba za zaštitu od porodičnog nasilja, tužbeni zahtev, odlučivanje.

Oficijelno pokretanje izvršnog postupka

UDK: 347.952

OFICIJELNO POKRETANJE IZVRŠNOG POSTUPKA
Dr Gordana Stanković, redovni profesor Univerziteta u Nišu.

Rezime: U radu se analizira oficijelno pokretanje izvršnog postupka, predviđeno odredbom člana 3. ZIO (2015), kao odstupanje od principa dispozicije kao osnovnog principa izvršne procedure u pogledu pokretanja postupka. Oficijelno pokrenut izvršni postupak vodi se u opštem interesu radi prinudne realizacije jednog javnopravnog potraživanja, radi zaštite interesa onih lica koja uživaju posebnu društvenu zaštitu, radi zaštite jednog faktičkog stanja, sprečavanja nasilnog postupanja ili nastupanja nenadoknadive štete. U oficijelno pokrenutom postupku izvršenja ili obezbeđenja, bez obzira da li je to glavni ili adhezioni postupak, uvek postoji samo jedna stranka – izvršni dužnik i sud rešenjem o izvršenju ili obezbeđenju određuje sredstvo i predmet izvršenja.

Ključne reči: izvršni postupak, načelo oficijelnosti, jednostranački izvršni postupak.