INSTITUT SEKUNDARNE PORESKE OBAVEZE U SRPSKOM PORESKOM PRAVU
TEMA BROJA
PORESKO PRAVO
UDK: 336.221(497.11)
INSTITUT SEKUNDARNE PORESKE OBAVEZE U SRPSKOM PORESKOM PRAVU
* Dr Dejan Popović, profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
** Dr Gordana Ilić Popov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Sa ciljem zaštite fiskalnog interesa Republike Srbije i sprečavanja potencijalnih zloupotreba, koje mogu da dovedu do izbegavanja plaćanja poreza, u srpski poreski sistem je pre nešto više od dve decenije uveden institut sekundarne poreske obaveze. Sekundarna poreska obaveza nastaje kad je neko lice odgovorno za dospelu (primarnu) poresku obavezu drugog poreskog obveznika ili za dospelu sekundarnu poresku obavezu drugog poreskog obveznika. Reč je o dodatnom obezbeđenju naplate dospelog poreskog duga, odnosno o svojevrsnom obliku odgovornosti za tuđu poresku obavezu, čiju pravnu prirodu autori nastoje da odrede. Oni analiziraju zakonom predviđene slučajeve kad dolazi do primene instituta sekundarne poreske obaveze i ukazuju na određene nepreciznosti u zakonskom definisanju i moguće propuste u njegovoj primeni. Posebno se bave slučajem „sekundarna sekundarna obaveza“, koja ukazuje na određenu tercijarnu poresku odgovornost, i problemima koji u vezi sa njom mogu da se jave u praksi. U radu je, takođe, ukazano na poreskoprocesne aspekte instituta sekundarne poreske obaveze.
Ključne reči: obezbeđenje poreske obaveze, odgovornost za tuđu poresku obavezu, poresko jemstvo, sekundarna poreska obaveza.
Naknada troškova postupka i porez na dodatu vrednost (PDV) za pruženu advokatsku uslugu
UDK: 347.965.7(497.11)
NAKNADA TROŠKOVA POSTUPKA I POREZ NA DODATU VREDNOST (PDV) ZA PRUŽENU ADVOKATSKU USLUGU
Darko Prstić, sudija Osnovnog suda u Negotinu.
Rezime: U radu su prikazana osnovna shvatanja oko primene pojedinih odredbi Zakona o parničnom postupku koje uređuju troškove parničnog postupka, kao i odredbi važećeg Zakona o porezu na dodatu vrednost, a u svetlu usvojenog pravnog shvatanja Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda o ostvarivanju prava na naknadu troškova na ime PDV-a na advokatske usluge od dana 5. 7. 2017. godine, koji je izmenjen i dopunjen na sednici istog odeljenja dana 3. 3. 2020. godine. Svrha i cilj ovog teksta je da podseti kolege, ali i stranke koje inicijalno pokreću postupak pred sudom, kao i one protiv kojih se postupak vodi radi zaštite prava, da odluka suda, kako u pogledu tužbenog zahteva, tako i u pogledu troškova postupka, mora biti zaSnovana na primeni prava, a kojoj prethodi utvrđivanje činjenica, relevantnih za odlučivanje, s tim da autor pored analize navedenog pravnog shvatanja, kroz tekst upućuje i na posledice različitog postupanja sudova prilikom njegovog tumačenja. Ukazuje se i na potrebu davanja jasnih smernica radi ujednačavanja sudske prakse i osnovano upućuje na ponovno razmatranje pitanja prava stranaka na naknadu troškova na ime PDV-a za advokatsku uslugu, imajući u vidu suštinsku razliku krivičnog i građanskog postupka, položaj strana u ovim postupcima, te navedenu razliku koja se odnosi na pravo izbora advokata, ne dovodeći pritom u pitanje Ustavom garantovano pravo stranke na pravnu pomoć.
Ključne reči: troškovi parničnog postupka, naknada troškova, advokatska usluga, porez na dodatu vrednost, pravno shvatanje, izbor advokata i slobodan izbor advokata.
Utvrđivanje poreza na imovinu – postupanje jedinica lokalne samouprave
UDK: 336.226.2:352(497.11)
UTVRĐIVANJE POREZA NA IMOVINU – POSTUPANJE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Velisav Marković, Poslovni fakultet Valjevo, Univerzitet Singidunum Beograd.
Rezime: Porez na imovinu kao neposredan, periodičan, analitički i objektan porez predstavlja “izvorni prihod” jedinica lokalne samouprave. Zakonom o porezima na imovinu jedinice lokalne samouprave su ovlašćene za donošenje niza podzakonskih akata radi utvrđivanja poreza. Međutim, prilikom donošenja opštih akata u praksi je primećeno da lokalne samouprave iste donose suprotno odredbama Zakona o porezima na imovinu a na štetu poreskih obveznika. U radu autor, na primeru analize Odluke o određivanju zona za obračun poreza na imovinu i prosečnoj ceni kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji Grada Valjeva, prikazuje kako se ne poštuje Zakon o porezima na imovinu prilikom donošenja podzakonskih akata a sve sa ciljem uzimanja više novca od poreskih obveznika i na taj način popunjavanja budžeta.
Ključne reči: porez na imovinu, određivanje zona, prosečna cena nepokretnosti.