Ništav ugovor o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO

Ništav ugovor o doživotnom izdržavanju

Ništav je ugovor o doživotnom izdržavanju u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.

Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO

Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju

Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju ne procenjuje se samo prema vremenskom razmaku između zaključenog ugovora i smrti primaoca izdržavanja, već prema svim okolnostima konkretnog slučaja.

Ništav ugovor o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO

Ništav ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku, svojeručno potpisan od strane ugovarača i overen od strane sudije, koji je dužan da pre overe ugovora pročita strankama ugovor i da primaoca izdržavanja upozori da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici, a u suprotnom ugovor je ništav.

Ugovor o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO
Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenoj formi i overen od strane sudije, koji ima obavezu da ugovor pročita pre nego što ga stranke potpišu i upozori ih na posledice koje ugovor proizvodi, kao i da svojim potpisom i pečatom suda potvrdi da su navedene radnje izvršene.

Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO

Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju

Na zahtev zakonskih nasledika primaoca izdržavanja sud može poništi ugovor o doživotnom izdržavanju, ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja, s tim što su za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju bitne sve okolnosti konkretnog slučaja, a ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja.

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO

Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju

Kada je davalac izdržavanja obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju, kako materijalne, tako i moralne prirode u potpunosti ispunjavao, onda nema uslova za raskid ugovora.

Prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju zbog smrti davaoca izdržavanja

NASLEDNO PRAVO

Prestanak ugovora o doživotnom izdržavanju zbog smrti davaoca izdržavanja

Ugovor o doživotnom izdržavanju ne prestaje da važi smrću davaoca izdržavanja, ako njegovi potomci (koji su ga nasledili) pristanu da preuzmu obavezu izdržavanja, pri čemu se primalac izdržavanja ne može protiviti, ali može tražiti raskid ugovora.

Delimična ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO

Delimična ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju

Odluka o ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između tužene i njenih roditelja u delu koji se odnosi na nepokretnosti za koje tužioci tvrde da predstavljaju zajedničku imovinu članova porodične zajednice, a ne isključivu imovinu primalaca izdržavanja, zavisi od utvrđenja činjenica o tome da li postoji i ako je to slučaj koliki je udeo članova porodične zajednice u sticanju te imovine.

Obaveza primaoca izdržavanja u slučaju raskida ugovora o doživotnom izdržavanju

NASLEDNO PRAVO

Obaveza primaoca izdržavanja u slučaju raskida ugovora o doživotnom izdržavanju

U slučaju raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, primalac izdržavanja je u obavezi da davaocu izdržavanja da naknadu za primljena davanja i usluge, a u slučaju smrti primaoca izdržavanja njegovi naslednici solidarno odgovaraju za njegove dugove prema davaocu izdržavanja.

Nadležnost Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi

SUDSKA PRAKSA SRBIJE

USTAVNO PRAVO

Nadležnost Ustavnog suda u postupku po ustavnoj žalbi

U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud je nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, pa stoga navodi ustavne žalbe moraju se zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.