OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI DIREKTORA I ČLANOVA UPRAVE
NEDOUMICE
KORPORATIVNO PRAVO
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI DIREKTORA I ČLANOVA UPRAVE
UDK: 347.72.036:368.8
* Doc. dr Ozren Uzelac, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu.
Rezime: Korporativno poslovanje podrazumeva donošenje brojnih poslovnih odluka koje mogu biti osnov za postavljanje odštetnih zahteva protiv odgovornih lica privrednog društva. Brojne su oblasti u kojima postupanje i odlučivanje direktora i članova uprave mogu biti izloženi različitim vrstama odgovornosti, uključujući i građanskopravnu. U ovom radu istražuju se oblasti u kojima postoje opasnosti od izlaganja građanskoj odgovornosti direktora i članova uprave. S obzirom da direktori i rukovodioci teško mogu da izbegnu odgovornost zbog činjenice da njihove odluke i postupci mogu da utiču na veliki broj učesnika, potreba osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave važi podjednako za sva privredna društva. U radu se analiziraju pojam i mesto osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave u sistemu osiguranja, ugovorne strane, vremensko i teritorijalno važenje osiguranja i širina osiguravajućeg pokrića. Posebna pažnja je posvećena isključenim rizicima i štetama iz osiguravajućeg pokrića, s obzirom da osiguranje nije dužno da pokriva sve posledice odgovornosti direktora i članova uprave privrednog društva.
Ključne reči: direktor, uprava, odgovornost, osiguranje od odgovornosti, osiguravajuće pokriće, rizici.
Tekst “Osiguranje od odgovornosti direktora i članova uprave” je deo knjige KORPORATIVNO PRAVO ZA MENADŽERE autora doc. dr Ozrena Uzelca koja uskoro izlazi iz štampe.
ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ZABRANU IZGRADNJE MINI-ELEKTRANA
OGLEDI
OBLIGACIONO PRAVO
UDK: 349.6:620.92(497.11)
ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ZABRANU IZGRADNJE MINI-ELEKTRANA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: Kroz analizu sudske odluke autor pokušava da odgovori: da li Zakon o korišćenju obnovljivih izvora (2021. godina) ograničava gradnju mini-elektrana ubuduće ili se primenjuje i na ranije započete a nezavršene objekte; ako se primenjuje retroaktivno, da li država odgovara za štetu; da li investitor po novom zakonu treba da pokrene postupak radi preispitivanja sopstvene dozvole za gradnju; da li je dozvola imovina.
Ključne reči: mini-elektrane, građevinska dozvola, ekologija, zabrana gradnje, stečeno pravo, retroaktivnost, naknada štete.
MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI (II deo)
OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA
UDK: 343.8(497.6)
343.2.01(497.6)
MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI
(II deo)
* Filip Novaković, magistar prava, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici (područje: Krivično pravo). Dopisni član Bosnian-Herzegovinian American Academy of Arts and Sciences.
Rezime: Odluka Ustavnog suda Republike Srpske broj U-77/24 od 24. septembra 2025. godine predstavlja važan doprinos razvoju ustavnosudske prakse u Bosni i Hercegovini, jer reafirmiše materijalno shvatanje vladavine prava, jednakosti pred zakonom i individualizacije kazne. U osporenom članu 46a stav 3. Krivičnog zakonika RS, kojim je bila propisana obavezna zamjena kazne zatvora do jedne godine novčanom kaznom na zahtjev osuđenog, Sud je prepoznao povredu temeljnih ustavnih načela – prije svega pravne sigurnosti i zabrane diskriminacije po osnovu imovnog stanja. Odluka ukazuje na granice zakonodavne intervencije u sferi kaznene politike, te potvrđuje da sudska diskrecija u odmjeravanju kazne predstavlja ne samo procesnu već i ustavnu garanciju pravičnosti. Autor u radu analizira ustavnopravnu, krivičnopravnu i penološku dimenziju odluke, uz komparativni prikaz relevantne prakse ustavnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava. Zaključuje se da odluka U-77/24 prevazilazi formalni okvir kontrole ustavnosti i afirmiše sud kao čuvara moralne racionalnosti zakonodavstva, čime doprinosi razvoju ustavne kulture i koncepta socijalne pravde u kaznenom sistemu Republike Srpske.
Ključne riječi: vladavina prava, jednakost pred zakonom, kaznena politika, individualizacija kazne, Ustavni sud Republike Srpske.
ZLOUPOTREBA PRAVA VEĆINE ILI MANJINE AKCIONARA PO KAPITALU
TEMA BROJA
PRIVREDNO PRAVO
UDK: 347.725.028
ZLOUPOTREBA PRAVA VEĆINE ILI MANJINE AKCIONARA PO KAPITALU
* Akademik Mirko Vasiljević, profesor emeritus Univerziteta u Beogradu – Pravni fakultet.
Rezime: Akcionarsko društvo kao tipično društvo kapitala funkcioniše u skladu sa prirodom ovog društva po principu kapitala izraženog u akcijama. Akcionari koji poseduju akcije sa pravom glasa prema danas dominantnom pravilu imaju u najvišem organu društva – skupštini, onoliko glasova koliko imaju ovih akcija – princip „jedna akcija jedan glas“. Delokrug skupštine ovog društva utvrđuje zakon po principu neotuđivosti (dopunski i statut društva u skladu sa zakonom) i on u osnovi obuhvata najvažnija pitanja upravljanja društvom, kao i pitanja prava i obaveza akcionara.
Prirodu akcionarskog društva karakteriše dakle postojanje skupštine društva koja odlučuje o najvažnijim pitanjima „života“ društva i to tehnikom propisane većine glasova. Ovaj sistem odlučivanja nalaže potreba efikasnosti donošenja odluka, što je diktirano tržišnim zahtevima konkurentnosti društva. Akcionarska većina po kapitalu pri donošenju odluka iz svoje nadležnosti treba da se rukovodi prvenstveno „interesom društva“ kao institucionalnom zajednicom svih akcionara, vodeći pritom računa i o drugim konstitutivnim interesima uključujući i interes akcionara. Donošenje odluka u skupštini društva inverzijom ovih interesa i stavljanje u prvi plan interesa većinskih (kontrolnih) akcionara, što nije i interes samog akcionarskog društva i interes svih ostalih akcionara (manjinskih), povređuje princip jednakosti i ravnopravnosti akcionara, što predstavlja zloupotrebu prava većine, a što kompanijsko pravo sankcioniše. S druge strane, i manjina akcionara može u datim faktičkim okolnostima svojim glasovima sprečiti donošenje neke odluke skupštine društva, a koja je interes tog društva i zajednički interes svih akcionara, što kompanijsko pravo takođe sankcioniše i što je nedozvoljeno jer predstavlja zloupotrebu prava manjine. Sa ovim se izjednačava i zloupotreba prava jednakosti (dvočlano akcionarsko društvo sa istim procentom kapital učešća). Autor kritički analizira stav regulative (uporednopravno) oko određenja opšteg pojma zloupotrebe prava, kao i njegove transplantacije u kompanijsko pravo u smislu instituta zloupotrebe većine i manjine (i izjednačenog pojma zloupotrebe jednakosti), kao i njenu primenu u sudskoj i poslovnoj praksi.
Ključne reči: interes akcionarskog društva, zloupotreba prava, zloupotreba manjine, zloupotreba većine, fiducijarna dužnost.
Tekst ,,Zloupotreba prava većine ili manjine akcionara po kapitalu” je objavljen u monografiji – Privredna društva – Odabrani eseji, akademika Mirka Vasiljevića, profesora emeritusa Univerziteta u Beogradu – Pravni fakultet, u izdanju IP Glosarijum.
MOGUĆNOST IZVRŠAVANJA ODLUKA USTAVNOG SUDA
TEMA BROJA
IZVRŠNO PRAVO
UDK: 347.952:342.565.2(497.11)
MOGUĆNOST IZVRŠAVANJA ODLUKA USTAVNOG SUDA
* Prof. emeritus Nebojša Šarkić, Pravni fakultet univerziteta „Union“ u Beogradu.
** Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda u penziji.
Rezime: Ustavni sudovi u svetu predstavljaju relativno mladu instituciju zaštite prava građana i njihove imovine. Ustavni sud Srbije uglavnom se bavio ocenom ustavnosti zakona i usklađenošću podzakonskih akata sa zakonima.
Uvođenjem ustavne žalbe u naš pravni sistem umnogome se promenila struktura sporova pred Ustavnim sudom Srbije. Dominiraju ustavne žalbe koje se praktično svode na zaštitu pojedinačnih prava građana ili preispitivanje odluka sudova opšte nadležnosti. To je bio i razlog zašto je u poslednjim izmenama Zakon o izvršenju i obezbeđenju uveo novu izvršnu ispravu – odluku Ustavnog suda. Autori ovoga teksta koncepcijski podržavaju ovo rešenje, ali su u radu iznete i određene kritičke primedbe u pogledu zakonske formulacije.
Ključne reči: sud, ustavni sud, izvršni postupak, izvršna isprava, kondemnatornost, podobnost za sudsko izvršenje
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE II deo
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
II deo
* Tibor Bodolo, dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.
Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.
UMEŠAČI SUI GENERIS
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.921.3(497.11)
UMEŠAČI SUI GENERIS
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor u penziji.
Rezime: U radu se analiziraju zakonske odredbe koje se odnose na umešače sui generis kao posebnu vrstu umešača u pozitivnom pravu Republike Srbije. Pravo na mešanje u tuđu parnicu umešača sui generis predviđeno je najčešće posebnim procesnim odredbama, odredbama posebnog zakona ili proizlazi iz zakona. Umešači sui generis imaju specifičnu procesnu funkciju, procesni položaj i ovlašćenja po kojima se razlikuju od običnih umešača i umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. Umešači sui generis imaju osnovnu funkciju da štite javni interes u tuđoj parnici i njihov pravni interes za mešanje u tuđu parnicu predviđen je zakonom. U ulozi umešača sui generis mogu da se jave pojedini državni organi i pravna i fizička lica.
Ključne reči: učešće umešača u tuđoj parnici, umešač, vrste umešača, umešač sui generis, intervencioni razlog.
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI II deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
II deo
UDK: 349.22
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključne reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
II deo
UDK: 349.22
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključne reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI (I deo)
OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA
UDK: 343.8(497.6)
343.2.01(497.6)
MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI
(I deo)
* Filip Novaković, magistar prava, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici (područje: Krivično pravo). Dopisni član Bosnian-Herzegovinian American Academy of Arts and Sciences.
Rezime: Odluka Ustavnog suda Republike Srpske broj U-77/24 od 24. septembra 2025. godine predstavlja važan doprinos razvoju ustavnosudske prakse u Bosni i Hercegovini, jer reafirmiše materijalno shvatanje vladavine prava, jednakosti pred zakonom i individualizacije kazne. U osporenom članu 46a stav 3. Krivičnog zakonika RS, kojim je bila propisana obavezna zamjena kazne zatvora do jedne godine novčanom kaznom na zahtjev osuđenog, Sud je prepoznao povredu temeljnih ustavnih načela – prije svega pravne sigurnosti i zabrane diskriminacije po osnovu imovnog stanja. Odluka ukazuje na granice zakonodavne intervencije u sferi kaznene politike, te potvrđuje da sudska diskrecija u odmjeravanju kazne predstavlja ne samo procesnu već i ustavnu garanciju pravičnosti. Autor u radu analizira ustavnopravnu, krivičnopravnu i penološku dimenziju odluke, uz komparativni prikaz relevantne prakse ustavnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava. Zaključuje se da odluka U-77/24 prevazilazi formalni okvir kontrole ustavnosti i afirmiše sud kao čuvara moralne racionalnosti zakonodavstva, čime doprinosi razvoju ustavne kulture i koncepta socijalne pravde u kaznenom sistemu Republike Srpske.
Ključne riječi: vladavina prava, jednakost pred zakonom, kaznena politika, individualizacija kazne, Ustavni sud Republike Srpske.
PRAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I USKLAĐENOST SA PRAVNIM OKVIROM U BIH (II deo)
OGLEDI BOSNA I HERCEGOVINA
UDK:343.62-055.2(497.6:4-6EU)
PRAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I USKLAĐENOST
SA PRAVNIM OKVIROM U BIH
(II deo)
* Prof. dr Mile Šikman, Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: Iako se Evropska unija više od 20 godina bavi problemom nasilja nad ženama, tek je 2024. godine usvojila pravni dokument kojim se na sveobuhvatan način tretira nasilje nad ženama i nasilje u porodici. Riječ je o Direktivi Evropskog parlamenta i Savjeta o suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je usvojena u maju 2024. godine. Istovremeno, Evropski savjet je od marta 2024. godine otvorio pregovore o pristupanju Bosne i Hercegovine, kao zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2022. godine. Navedeno podrazumijeva i neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, koji između ostalih obuhvataju i norme materijalnog krivičnog prava. Predmet analize u ovom radu jesu odredbe sadržane u pomenutoj direktivi, a koje se tiču suzbijanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Pored toga, prikazaćemo stepen usklađenosti i sa ostalim međunarodnopravnim dokumentima i pravnim dokumentima Evropske unije u ovoj oblasti, kao i pravce daljeg usklađivanja.
Ključne riječi: pravni okvir, krivično pravo, harmonizacija, usklađenost, Evropska unija, Bosna i Hercegovina.