NAČELO OPORTUNITETA U POSTUPANJU PREMA MALOLJETNICIMA U REPUBLICI SRPSKOJ: VASPITNA SVRHA I DISKRECIONA PRAKSA
OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA
UDK: 343.131(497.6)
343.91-053.6
NAČELO OPORTUNITETA U POSTUPANJU PREMA MALOLJETNICIMA U REPUBLICI SRPSKOJ: VASPITNA SVRHA I DISKRECIONA PRAKSA
* Bojana Jeremić, MA, pomoćnik direktora, Centar za edukaciju sudija i javnih tužilaca u Republici Srpskoj, Banja Luka, Bosna i Hercegovina.
Rezime: Maloljetničko krivično pravo zahtijeva poseban pristup, zasnovan na principu najboljeg interesa djeteta, minimalnoj intervenciji i individualizaciji postupanja. U tom kontekstu, načelo oportuniteta omogućava tužiocu da, i pored postojanja zakonskih osnova za krivično gonjenje, procijeni svrsishodnost pokretanja ili nastavka postupka radi ostvarivanja vaspitne funkcije, prevencije budućih djela i socijalne reintegracije maloljetnika. Teorijski, oportunitet predstavlja funkcionalnu dopunu načela legaliteta, smanjujući rizik od stigmatizacije i negativnih posljedica formalnog krivičnog postupka.
Međunarodni standardi naglašavaju minimalnu intervenciju i primjenu alternativnih mjera, afirmišući oportunitet kao sredstvo diverzione i restorativne politike u maloljetničkom pravosuđu. Normativni okvir Republike Srpske omogućava tužiocu da odluči o nepokretanju ili obustavi postupka, uzimajući u obzir težinu djela, okolnosti izvršenja, ličnost maloljetnika i njegovu porodičnu i socijalnu situaciju, uključujući primjenu policijskog upozorenja i vaspitnih preporuka.
Statistički podaci iz perioda 2020–2024. godine pokazuju znatan broj odluka o nepokretanju postupka, što daje kontekst za dublju kvalitativnu analizu. Analiza sedam predmeta pokazuje da tužilaštvo oportunitet primjenjuje na osnovu individualne procjene, uzimajući u obzir težinu djela, ranije prestupe, porodični i socijalni kontekst, ličnost maloljetnika i spremnost porodice za vaspitno djelovanje. Primjena oportuniteta omogućava fokus na vaspitnu svrhu, a ne samo na represiju, čak i kod težih djela, kada maloljetnik iskazuje kajanje ili nadoknađuje štetu.
Zaključci ukazuju na značaj oportuniteta kao instrumenta individualizacije i humanizacije postupanja, ali istovremeno ističu potrebu za dodatnim normativnim preciziranjem kriterijuma, praćenjem odluka i jačanjem interdisciplinarne saradnje. Kada se promišljeno primjenjuje, načelo oportuniteta omogućava balansiranje između vaspitne svrhe i procesne efikasnosti, što je suštinski cilj maloljetničkog krivičnog prava.
Ključne riječi: maloljetničko krivično pravo, načelo oportuniteta, vaspitna funkcija, tužilačka diskrecija, najbolji interes djeteta, statistička analiza.
EPILOG PREDLOGA DIREKTIVE O ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
ODŠTETNO PRAVO
OGLEDI
UDK: 347.5:004.8(4-6EU)
EPILOG PREDLOGA DIREKTIVE O ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
* Bojana Arsenijević, asistentkinja, doktorantkinja, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu.
** Tekst je objavljen u zborniku radova Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje, XXVIII Međunarodna naučna konferencija, Valjevo 2025.
Rezime: Ustrojstvo jedinstvenog evropskog pravnog okvira za regulisanje odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije ima svoj kamen temeljac u Uredbi o veštačkoj inteligenciji (eng. Artificial Intelligence Act). Uredba je usvojena 2024. godine i postoji prelazni period stupanja na snagu pojedinih njenih odredbi. Uredbom su uređeni aspekti dozvoljene i zabranjene upotrebe veštačke inteligencije, a u pogledu regulisanja odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije Uredbu dopunjuju dva predloga direktiva. Prvi predlog jeste izmenjena direktiva o odgovornosti za proizvode sa nedostatkom (eng. Revised Product Liability Directive), koji predlog je usvojen 2024. godine. Drugi predlog ticao se usvajanja direktive o usaglašavanju vanugovorne odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije (eng. AI Liability Directive). U februaru 2025. godine Evropska komisija je objavila Program rada za 2025. godinu, u kojem je navela nameru da potonji predlog povuče. U radu posvećujemo pažnju pitanjima sadržine povučenog predloga direktive, razlozima odustanka od njega i trenutnom stanju regulisanja vanugovorne odgovornosti za štetu od veštačke inteligencije u evropskom pravnom poretku.
Ključne reči: vanugovorna odgovornost, veštačka inteligencija, šteta, Evropska unija, povlačenje predloga direktive.
OSTVARIVANJE PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA CILJNOG DRUŠTVA U POSTUPKU PREUZIMANJA
PRIVREDNO PRAVO
TEMA BROJA
UDK: 347.725.04
OSTVARIVANJE PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA CILJNOG DRUŠTVA U POSTUPKU PREUZIMANJA
* Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.
* Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: Predmet ovog rada je sagledavanje zakonske procedure postupka preuzimanja akcionarskih društava i analiza spornih pravnih pitanja koja tim povodom nastaju. Uočene spornosti se tiču trajanja i prestanka obaveze davanja javne ponude za preuzimanje, ispunjenja uslova za pokretanje sudskog spora za prinudni otkup akcija i pravnog položaja manjinskih akcionara u tom sporu. Odgovor na ova pitanja je dat primenom odgovarajućih pravila tumačenja na osnovu kojih su izvedeni i predloženi pravnoutemeljeni zaključci.
Ključne reči: preuzimanje AD, obavezujuća ponuda, kontrolni prag, tužba za prinudni otkup akcija.
Ključne reči: preuzimanje AD, obavezujuća ponuda, kontrolni prag, tužba za prinudni otkup akcija.
IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
PROCESNO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.951.1
IZOSTANAK SA ROČIŠTA U PARNIČNOM POSTUPKU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRESUDU ZBOG IZOSTANKA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je ukazivanje na problem propuštanja procesnih radnji u parničnom postupku, odnosno šta se dešava ako stranka u postupku ili njen punomoćnik ne dođe na zakazano ročište, odnosno ne pojavi se, a kasnije taj svoj izostanak ne opravda. Parnični postupak je dvostranački i Zakon o parničnom postupku predviđa neke obaveze stranaka kako bi postojala procesna disciplina, jer iako parnični postupak zavisi od volje parničnih stranaka i njhove dispozicije, red i disciplina u njegovom daljem toku mora da postoji.
Ključne reči: Izostanak sa ročišta, parnični postupak, Zakon o parničnom postupku, predlog za povraćaj u pređašnje stanje.
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU (I deo)
OGLEDI
UPOREDNO PRAVO
UDK: 340.5:347.155
OGRANIČENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI I TENDENCIJE U UPOREDNOM PRAVU
(I deo)
* Dr Milena Trgovčević Prokić, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu.
Rezime: Zaštita osoba sa invaliditetom jedan je od najosetljivijih elemenata društvenorazvojne, ekonomske i socijalne politike društva, a odnos prema ugroženim i marginalizovanim grupama i njihovo efektivno društveno uključivanje pokazuju dostignuti nivo svesti i napretka samog društva. To uključuje obuku organa starateljstva, suda i drugih ustanova i celokupnog društva, kao i izmenu Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku i drugih zakona. Osim toga potrebna je i profesionalna podrška osobama sa intelektualnim i psihosocijalnim poteškoćama od strane defektolaga, psihologa i dr. koji bi im pomagali da izraze svoju volju prilikom donošenja odluka.
Uprkos dobrom zakonskom okviru u Srbiji i dalje ima mesta za poboljšanje kako bi se obezbedila potpuna ravnopravnost invalidnih lica i da ona ostvaruju ravnopravno sa drugima sva ljudska prava i osnovne slobode.
Ključne reči: zaštita osoba sa invaliditetom, poslovna sposobnost, ograničenje poslovne sposobnosti.
ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ZABRANU IZGRADNJE MINI-ELEKTRANA
OGLEDI
OBLIGACIONO PRAVO
UDK: 349.6:620.92(497.11)
ODGOVORNOST DRŽAVE ZA ZABRANU IZGRADNJE MINI-ELEKTRANA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog suda u penziji.
Rezime: Kroz analizu sudske odluke autor pokušava da odgovori: da li Zakon o korišćenju obnovljivih izvora (2021. godina) ograničava gradnju mini-elektrana ubuduće ili se primenjuje i na ranije započete a nezavršene objekte; ako se primenjuje retroaktivno, da li država odgovara za štetu; da li investitor po novom zakonu treba da pokrene postupak radi preispitivanja sopstvene dozvole za gradnju; da li je dozvola imovina.
Ključne reči: mini-elektrane, građevinska dozvola, ekologija, zabrana gradnje, stečeno pravo, retroaktivnost, naknada štete.
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI DIREKTORA I ČLANOVA UPRAVE
NEDOUMICE
KORPORATIVNO PRAVO
OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI DIREKTORA I ČLANOVA UPRAVE
UDK: 347.72.036:368.8
* Doc. dr Ozren Uzelac, Ekonomski fakultet u Subotici, Univerzitet u Novom Sadu.
Rezime: Korporativno poslovanje podrazumeva donošenje brojnih poslovnih odluka koje mogu biti osnov za postavljanje odštetnih zahteva protiv odgovornih lica privrednog društva. Brojne su oblasti u kojima postupanje i odlučivanje direktora i članova uprave mogu biti izloženi različitim vrstama odgovornosti, uključujući i građanskopravnu. U ovom radu istražuju se oblasti u kojima postoje opasnosti od izlaganja građanskoj odgovornosti direktora i članova uprave. S obzirom da direktori i rukovodioci teško mogu da izbegnu odgovornost zbog činjenice da njihove odluke i postupci mogu da utiču na veliki broj učesnika, potreba osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave važi podjednako za sva privredna društva. U radu se analiziraju pojam i mesto osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave u sistemu osiguranja, ugovorne strane, vremensko i teritorijalno važenje osiguranja i širina osiguravajućeg pokrića. Posebna pažnja je posvećena isključenim rizicima i štetama iz osiguravajućeg pokrića, s obzirom da osiguranje nije dužno da pokriva sve posledice odgovornosti direktora i članova uprave privrednog društva.
Ključne reči: direktor, uprava, odgovornost, osiguranje od odgovornosti, osiguravajuće pokriće, rizici.
Tekst “Osiguranje od odgovornosti direktora i članova uprave” je deo knjige KORPORATIVNO PRAVO ZA MENADŽERE autora doc. dr Ozrena Uzelca koja uskoro izlazi iz štampe.
MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI (II deo)
OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA
UDK: 343.8(497.6)
343.2.01(497.6)
MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI
(II deo)
* Filip Novaković, magistar prava, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici (područje: Krivično pravo). Dopisni član Bosnian-Herzegovinian American Academy of Arts and Sciences.
Rezime: Odluka Ustavnog suda Republike Srpske broj U-77/24 od 24. septembra 2025. godine predstavlja važan doprinos razvoju ustavnosudske prakse u Bosni i Hercegovini, jer reafirmiše materijalno shvatanje vladavine prava, jednakosti pred zakonom i individualizacije kazne. U osporenom članu 46a stav 3. Krivičnog zakonika RS, kojim je bila propisana obavezna zamjena kazne zatvora do jedne godine novčanom kaznom na zahtjev osuđenog, Sud je prepoznao povredu temeljnih ustavnih načela – prije svega pravne sigurnosti i zabrane diskriminacije po osnovu imovnog stanja. Odluka ukazuje na granice zakonodavne intervencije u sferi kaznene politike, te potvrđuje da sudska diskrecija u odmjeravanju kazne predstavlja ne samo procesnu već i ustavnu garanciju pravičnosti. Autor u radu analizira ustavnopravnu, krivičnopravnu i penološku dimenziju odluke, uz komparativni prikaz relevantne prakse ustavnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava. Zaključuje se da odluka U-77/24 prevazilazi formalni okvir kontrole ustavnosti i afirmiše sud kao čuvara moralne racionalnosti zakonodavstva, čime doprinosi razvoju ustavne kulture i koncepta socijalne pravde u kaznenom sistemu Republike Srpske.
Ključne riječi: vladavina prava, jednakost pred zakonom, kaznena politika, individualizacija kazne, Ustavni sud Republike Srpske.
ZLOUPOTREBA PRAVA VEĆINE ILI MANJINE AKCIONARA PO KAPITALU
TEMA BROJA
PRIVREDNO PRAVO
UDK: 347.725.028
ZLOUPOTREBA PRAVA VEĆINE ILI MANJINE AKCIONARA PO KAPITALU
* Akademik Mirko Vasiljević, profesor emeritus Univerziteta u Beogradu – Pravni fakultet.
Rezime: Akcionarsko društvo kao tipično društvo kapitala funkcioniše u skladu sa prirodom ovog društva po principu kapitala izraženog u akcijama. Akcionari koji poseduju akcije sa pravom glasa prema danas dominantnom pravilu imaju u najvišem organu društva – skupštini, onoliko glasova koliko imaju ovih akcija – princip „jedna akcija jedan glas“. Delokrug skupštine ovog društva utvrđuje zakon po principu neotuđivosti (dopunski i statut društva u skladu sa zakonom) i on u osnovi obuhvata najvažnija pitanja upravljanja društvom, kao i pitanja prava i obaveza akcionara.
Prirodu akcionarskog društva karakteriše dakle postojanje skupštine društva koja odlučuje o najvažnijim pitanjima „života“ društva i to tehnikom propisane većine glasova. Ovaj sistem odlučivanja nalaže potreba efikasnosti donošenja odluka, što je diktirano tržišnim zahtevima konkurentnosti društva. Akcionarska većina po kapitalu pri donošenju odluka iz svoje nadležnosti treba da se rukovodi prvenstveno „interesom društva“ kao institucionalnom zajednicom svih akcionara, vodeći pritom računa i o drugim konstitutivnim interesima uključujući i interes akcionara. Donošenje odluka u skupštini društva inverzijom ovih interesa i stavljanje u prvi plan interesa većinskih (kontrolnih) akcionara, što nije i interes samog akcionarskog društva i interes svih ostalih akcionara (manjinskih), povređuje princip jednakosti i ravnopravnosti akcionara, što predstavlja zloupotrebu prava većine, a što kompanijsko pravo sankcioniše. S druge strane, i manjina akcionara može u datim faktičkim okolnostima svojim glasovima sprečiti donošenje neke odluke skupštine društva, a koja je interes tog društva i zajednički interes svih akcionara, što kompanijsko pravo takođe sankcioniše i što je nedozvoljeno jer predstavlja zloupotrebu prava manjine. Sa ovim se izjednačava i zloupotreba prava jednakosti (dvočlano akcionarsko društvo sa istim procentom kapital učešća). Autor kritički analizira stav regulative (uporednopravno) oko određenja opšteg pojma zloupotrebe prava, kao i njegove transplantacije u kompanijsko pravo u smislu instituta zloupotrebe većine i manjine (i izjednačenog pojma zloupotrebe jednakosti), kao i njenu primenu u sudskoj i poslovnoj praksi.
Ključne reči: interes akcionarskog društva, zloupotreba prava, zloupotreba manjine, zloupotreba većine, fiducijarna dužnost.
Tekst ,,Zloupotreba prava većine ili manjine akcionara po kapitalu” je objavljen u monografiji – Privredna društva – Odabrani eseji, akademika Mirka Vasiljevića, profesora emeritusa Univerziteta u Beogradu – Pravni fakultet, u izdanju IP Glosarijum.
MOGUĆNOST IZVRŠAVANJA ODLUKA USTAVNOG SUDA
TEMA BROJA
IZVRŠNO PRAVO
UDK: 347.952:342.565.2(497.11)
MOGUĆNOST IZVRŠAVANJA ODLUKA USTAVNOG SUDA
* Prof. emeritus Nebojša Šarkić, Pravni fakultet univerziteta „Union“ u Beogradu.
** Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda u penziji.
Rezime: Ustavni sudovi u svetu predstavljaju relativno mladu instituciju zaštite prava građana i njihove imovine. Ustavni sud Srbije uglavnom se bavio ocenom ustavnosti zakona i usklađenošću podzakonskih akata sa zakonima.
Uvođenjem ustavne žalbe u naš pravni sistem umnogome se promenila struktura sporova pred Ustavnim sudom Srbije. Dominiraju ustavne žalbe koje se praktično svode na zaštitu pojedinačnih prava građana ili preispitivanje odluka sudova opšte nadležnosti. To je bio i razlog zašto je u poslednjim izmenama Zakon o izvršenju i obezbeđenju uveo novu izvršnu ispravu – odluku Ustavnog suda. Autori ovoga teksta koncepcijski podržavaju ovo rešenje, ali su u radu iznete i određene kritičke primedbe u pogledu zakonske formulacije.
Ključne reči: sud, ustavni sud, izvršni postupak, izvršna isprava, kondemnatornost, podobnost za sudsko izvršenje