SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI I deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključe reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I deo
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
I deo
* Tibor Bodolo dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.
Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI I deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
I deo
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključe reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
POSTOJEĆA I PREDSTOJEĆA KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
TEMA BROJA
KRIVIČNO PRAVO
343.34(497.11)
POSTOJEĆA I PREDSTOJEĆA KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
* Milan Milošević, redovni profesor na Fakultetu za poslovne studije i pravo, Beograd.
** Kristijan Šebešćan, doktorand na Fakultetu za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: S pravom se smatra da je savremeni svet zavisan od svih oblika javnog saobraćaja, koji je veoma ekonomičan, ali i ranjiv. S vremenom su saobraćajna sredstva i ljudi u njima sve više na meti samoubilačkih i uopšte terorističkih napada. Zbog toga danas sve države preduzimaju legislativne i druge odgovarajuće mere na planu suzbijanja ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. To pogotovo važi za civilni vazdušni saobraćaj, koji je objektivno i najugroženiji. Zakonodavac Republike Srbije takođe adekvatno reaguje na planu borbe protiv ugrožavanja bezbednosti vazdušnog i svih drugih vidova javnog saobraćaja, tako što dosledno poštuje obaveze proistekle iz međunarodnog krivičnog prava i, u tom smislu, u krivičnom zakonodavstvu propisuje bića odgovarajućih kaznenih dela.
Polazeći od toga, u ovom radu su analizirane inkriminacije iz članova 291. do 293. aktuelnog Krivičnog zakonika Republike Srbije, što znači zakonska bića krivičnih dela: ,,Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja”, ,,Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog ili pomorskog saobraćaja ili nepokretne platforme”, i ,,Otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva”. Pomenuta problematika biće sagledana i de lege ferenda, a u smislu novopredloženog krivičnog dela iz člana 292a (,,Odbijanje naređenja zapovednika vazduhoplova”) i drugih novina. Nakon toga će, umesto zaključka, biti navedeno nekoliko slučajeva samoubilačkih otmica aviona koje su prethodile sinhronizovanim samoubilačkim otmicama vazduhoplova u akciji tzv. megaterorizma u Njujorku i Vašingtonu od 11. septembra 2001. godine.
Ključne reči: javni prevoz, krivično delo, vazdušni saobraćaj, ugrožavanje bezbednosti, otmica, megaterorizam.
PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA DAN KOJI JE ZAKONOM UTVRĐEN KAO PRAZNIK
OGLEDI
RADNO PRAVO
UDK: 331.322.6(497.11)
PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA DAN KOJI JE ZAKONOM UTVRĐEN KAO PRAZNIK
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Važećim Zakonom o radu utvrđeno je pravo zaposlenog na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu pored ostalog i za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice, koju čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ovim zakonom je utvrđeno i pravo zaposlenog na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog i za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. Međutim, utvrđujući ova prava zaposlenog, zakon ne navodi dane praznika koji su neradni dani.
Ključe reči: praznik, praznovanje, obeležavanje, državni praznik, verski praznik, krsna slava, naknada zarade , odsustvovanje sa rada na dan praznika koji je neradni dan, uvećana zarada, rad na dan praznika koji je neradni dan.
PRAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I USKLAĐENOST SA PRAVNIM OKVIROM U BIH (II deo)
OGLEDI BOSNA I HERCEGOVINA
UDK:343.62-055.2(497.6:4-6EU)
PRAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I USKLAĐENOST
SA PRAVNIM OKVIROM U BIH
(II deo)
* Prof. dr Mile Šikman, Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: Iako se Evropska unija više od 20 godina bavi problemom nasilja nad ženama, tek je 2024. godine usvojila pravni dokument kojim se na sveobuhvatan način tretira nasilje nad ženama i nasilje u porodici. Riječ je o Direktivi Evropskog parlamenta i Savjeta o suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je usvojena u maju 2024. godine. Istovremeno, Evropski savjet je od marta 2024. godine otvorio pregovore o pristupanju Bosne i Hercegovine, kao zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2022. godine. Navedeno podrazumijeva i neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, koji između ostalih obuhvataju i norme materijalnog krivičnog prava. Predmet analize u ovom radu jesu odredbe sadržane u pomenutoj direktivi, a koje se tiču suzbijanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Pored toga, prikazaćemo stepen usklađenosti i sa ostalim međunarodnopravnim dokumentima i pravnim dokumentima Evropske unije u ovoj oblasti, kao i pravce daljeg usklađivanja.
Ključne riječi: pravni okvir, krivično pravo, harmonizacija, usklađenost, Evropska unija, Bosna i Hercegovina.
PRAVIČNOST DOSTAVLJANJA REŠENJA O IZVRŠENJU IZVRŠNOM DUŽNIKU PREKO ELEKTRONSKE OGLASNE TABLE SUDA
OGLEDI
IZVRŠNO PRAVO
UDK: 347.952(497.11)
PRAVIČNOST DOSTAVLJANJA REŠENJA O IZVRŠENJU IZVRŠNOM DUŽNIKU PREKO ELEKTRONSKE OGLASNE TABLE SUDA
* Besfort Ramadani, master prava, savetnik Ustavnog suda Republike Srbije.
Rezime: U našem pravnom sistemu prisutan je trend sve većeg stepena digitalizacije sudskih postupaka i izvršni postupak nije izuzetak. U izvršnom postupku postoji digitalizacija u jednom delu, što znači da se većinski deo izvršnog postupka još odvija u papirnoj formi, dok se manji deo odvija u elektronskoj formi. Oblici digitalizacije u izvršnom postupku su podnošenje predloga za izvršenje u elektronskom obliku, elektronsko javno nadmetanje, dostavljanje pismena između javnog izvršitelja i drugih organa elektronskim putem, elektronska oglasna tabla Komore javnih izvršitelja i elektronska oglasna tabla suda. Predmet ovog rada jeste elektronska oglasna tabla suda koja se koristi od 1. januara 2020. godine i preko koje se sva pismena dostavljaju izvršnom dužniku. Tradicionalna oglasna tabla suda više nije u funkciji u izvršnom postupku. U ovom radu pokušava se da se odgovori na pitanje da li se dostavljenjem rešenja o izvršenju izvršnom dužniku, a koji akt je najznačajniji akt za izvršnog dužnika, isključivo preko elektronske oglasne table suda, narušava njegov procesni položaj, a imajući u vidu da u našem društvu postoji veliki broj digitalno nepismenih lica ili lica koja nemaju pristup internetu odnosno računaru, a to su po pravilu starija ili socijalno ugrožena lica.
Ključne reči: izvršni dužnik, dostavljanje pismena, elektronska oglasna tabla suda, pravo na pravično suđenje, Evropski sud za ljudska prava.
PRAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I USKLAĐENOST SA PRAVNIM OKVIROM U BIH (I deo)
OGLEDI BOSNA I HERCEGOVINA
UDK:343.62-055.2(497.6:4-6EU)
PRAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I USKLAĐENOST
SA PRAVNIM OKVIROM U BIH
(I deo)
* Prof. dr Mile Šikman, Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: Iako se Evropska unija više od 20 godina bavi problemom nasilja nad ženama, tek je 2024. godine usvojila pravni dokument kojim se na sveobuhvatan način tretira nasilje nad ženama i nasilje u porodici. Riječ je o Direktivi Evropskog parlamenta i Savjeta o suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je usvojena u maju 2024. godine. Istovremeno, Evropski savjet je od marta 2024. godine otvorio pregovore o pristupanju Bosne i Hercegovine, kao zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2022. godine. Navedeno podrazumijeva i neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, koji između ostalih obuhvataju i norme materijalnog krivičnog prava. Predmet analize u ovom radu jesu odredbe sadržane u pomenutoj direktivi, a koje se tiču suzbijanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Pored toga, prikazaćemo stepen usklađenosti i sa ostalim međunarodnopravnim dokumentima i pravnim dokumentima Evropske unije u ovoj oblasti, kao i pravce daljeg usklađivanja.
Ključne riječi: pravni okvir, krivično pravo, harmonizacija, usklađenost, Evropska unija, Bosna i Hercegovina.
FORENZIČKO VEŠTAČENJE DIGITALNIH DOKAZA I NAKNADA ŠTETE USLED NEOVLAŠĆENOG FOTOGRAFISANJA I NEOVLAŠĆENOG OBJAVLJIVANJA I PRIKAZIVANJA TUĐEG SPISA, PORTRETA I SNIMKA
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.983:004
342.738
FORENZIČKO VEŠTAČENJE DIGITALNIH DOKAZA I NAKNADA ŠTETE USLED NEOVLAŠĆENOG FOTOGRAFISANJA I NEOVLAŠĆENOG OBJAVLJIVANJA
I PRIKAZIVANJA TUĐEG SPISA, PORTRETA I SNIMKA***
* Prof. dr Velisav Marković, redovni profesor, Univerzitet Singidunum.
** Doc. dr Jelena Gavrilović, Univerzitet Singidunum.
*** Tekst je objavljen u zborniku radova Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje, XXVIII Međunarodna naučna konferencija, Valjevo 2025.
Rezime: Autori u radu predstavljaju bića krivičnih dela Neovlašćeno fotografisanje i Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, forenzičko veštačenje digitalnih dokaza koji su osnovni dokazi kod ovih krivičnih dela, određene tehnike i alate za forenzičku analizu autentičnosti video sadržaja, kao i naknadu štete zbog povrede privatnosti. Osnovni problem koji se uočava je što se ova krivična dela gone po privatnoj tužbu zbog čega je oštećeni, kao privatni tužilac u krivičnom postupku ili kao tužilac u parničnom postupku, gotovo onemogućen da blagovremeno pokrene postupak, identifikuje učinioca i obezbedi dokaze za vođenje krivičnog i parničnog postupka. Rezultat je veliki broj ovih krivičnih dela u praksi a veoma mali broj osuđenih lica. Predlog je da se izmenama zakona predvidi da se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, odnosno omogući privatnom tužiocu/oštećenom pristup dokazima i identifikaciji učinioca krivičnog dela.
Ključne reči: neovlašćeno fotografisanje, neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, digitalni dokazi, forenzičko veštačenje, naknada štete.
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA II deo
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.156(497.11)
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO
I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA
II deo
* Nikola Pantelić, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Tekst analizira ulogu žalbe u krivičnom postupku kao osnovnog pravnog sredstva za ispravljanje sudskih grešaka. U tekstu se podvlači šta žalba mora sadržati tj. propisane elemente i konkretne žalbene osnove kako bi bila pravno delotvorna. Posebno su razrađene apsolutno i relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje mogu dovesti do ukidanja presude. Istaknuta je praksa domaćih i evropskih sudova u tumačenju pravila o nepristrasnosti sudije i razlozima za izuzeće. Zaključuje se da formalne greške postaju apsolutne tek kada zadovolje određene sadržinske uslove, a sam tekst ima jasan cilj da pruži praktični vodič za kvalitetnu izradu žalbe.
Ključne reči: žalba, bitne povrede, krivični postupak, nepristrasnost, presuda.