Pravo na pravično suđenje
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na pravično suđenje
Postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku kada je predmetni postupak utvrđivanja sticanja prava vlasništva, koji po prirodi nije hitan i u kojem nije trebalo razmotriti posebno složena činjenična i pravna pitanja, trajao osam godina i šest mjeseci, od čega pred Opštinskim sudom četiri godine, a pred Kantonalnim sudom tri godine, pri čemu nema objektivnih okolnosti koje bi bile od uticaja na ovako dugo trajanje predmetnog postupka.
Razumno trajanje sudskog postupka
USTAVNO PRAVO
Razumno trajanje sudskog postupka
Pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna je kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja stranaka u postupku, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje.
Povreda prava na suđenje u razumnom roku
USTAVNO PRAVO
Povreda prava na suđenje u razumnom roku
Pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ispituje da li su i u kojoj meri složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaj istaknutog prava za podnosioca ustavne žalbe, uticali na trajanje postupka.
Razumna dužina trajanja sudskog postupka
USTAVNO PRAVO
Razumna dužina trajanja sudskog postupka
Razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna je kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja stranaka u postupku, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo.
Povreda prava na suđenje u razumnom roku
USTAVNO PRAVO
Povreda prava na suđenje u razumnom roku
Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna je kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od: složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja stranaka u postupku, postupanja nadležnih sudova, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučivalo za stranku.
Povreda prava na suđenje u razumnom roku
PROCESNO PRAVO
Povreda prava na suđenje u razumnom roku
Povreda prava na suđenje u razumnom roku određuje se s obzirom na ukupno trajanje postupka, pa je bez uticaja što su u određenoj fazi postupka radnje preduzimane u razumnim razmacima.
Pravo na suđenje u razumnom roku
SUDSKA PRAKSA BOSNE I HERCEGOVINE
Pravo na suđenje u razumnom roku
Ne postoji povreda prava na suđenje u razumnom roku kao elementu prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je predmetni postupak koji ne zahtijeva hitno postupanje trajao sedam godina i deset mjeseci u okviru kojeg perioda su sudovi donijeli dvije prvostepene i dvije drugostepene odluke, te se, u okolnostima konkretnog slučaja u kojem su i sami apelanti doprinijeli dužini trajanja postupka, ne može smatrati da je postupak nerazumno dugo trajao.
Naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
OBLIGACIONO PRAVO
Naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
O zahtevu za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, sud odlučuje ocenjujući da tužilac ima pravo na primerenu naknadu koja predstavlja adekvatnu meru zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i da će se određivanjem naknade ostvariti svrha novčanog obeštećenja.
Suđenje u razumnom roku u parnicama iz radnih odnosa kroz praksu Evropskog suda pravde i praksu domaćih sudova
UDK: 347.91:331.109(4)
342.722:347.962.6
SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA KROZ PRAKSU EVROPSKOG SUDA PRAVDE I PRAKSU DOMAĆIH SUDOVA
Mr Vesna Bilbija, sudijski pomoćnik, u zvanju savetnik u Upravnom sudu Republike Srbije, Odeljenje u Novom Sadu.
Rezime: Iako u postupcima u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova, oni traju godinama i zbog toga neretko završavaju pred Evropskim sudom za ljudska prava. Broj predstavki u Strazburu je u periodu od 2011. do 2013. godine porastao 300 puta, što je za posledicu imalo obavezu Republike Srbije da isplati visoke iznose na ime naknade štete.
Zaštita prava na suđenje u razumnom roku uvedena je u domaći pravosudni sistem od maja 2014. godine kroz modalitet „ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku“. Uvođenje ove ustavne žalbe predstavljalo je intervenciju zakonodavca u cilju otklanjanja daljih povreda ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine.
Budući da ovo rešenje nije dalo odgovarajuće rezultate, u Republici Srbiji je ovo ljudsko i Ustavom zajemčeno pravo, po prvi put uređeno posebnim zakonom – Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se primenjuje od 1. 1. 2016. godine.
U ovom radu učinjen je osvrt na praksu sudova, Evropskog i domaćih, u pogledu zaštite prava na suđenje u razumnom roku u parnicama iz radnih odnosa.
Ključne reči: pravo na suđenje u razumnom roku, parnice iz radnih odnosa, hitno rešavanje radnih sporova, optimalno potrebno vreme.
Pravo oštećenog kao tužioca, privatnog tužioca i oštećenog da mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
USTAVNO PRAVO
Pravo oštećenog kao tužioca, privatnog tužioca i oštećenog da mogu isticati povredu prava
na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
Oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, odnosno od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev.