Ništavost hipoteke upisane na osnovu poreskog rešenja
STVARNO PRAVO
Ništavost hipoteke upisane na osnovu poreskog rešenja
Punovažnost poreskog rešenja na osnovu koga je konstituisana hipoteka, a samim tim i punovažnost hipoteke može se osporavati samo kroz upravni postupak.
Osnov za brisanje hipoteke
STVARNO PRAVO
Osnov za brisanje hipoteke
U situaciji kada hipotekarni poverilac odbija da da brisovnu izjavu, osnov za brisanje hipoteke jeste pravosnažna sudska odluka kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo.
Rok u kojem hipotekarni poverilac može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti
OBLIGACIONO PRAVO
Rok u kojem hipotekarni poverilac može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti
Hipotekarni poverilac je ovlašćen na prodaju hipotekovane nepokretnosti ukoliko dužnik ne isplati dug do pravnosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje.
Zasnivanje hipoteke na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini supružnika
USTAVNO PRAVO
Zasnivanje hipoteke na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini supružnika
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini supružnika može se zasnovati samo uz saglasnost oba supružnika, koja ne može biti prećutna, niti se ona može pretpostaviti, već mora biti data u pisanoj formi overenoj od strane ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti.
Dopuštenost hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini
UDK: 340.134:347.27(497.11)
347.23
DOPUŠTENOST HIPOTEKE NA POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU U DRUŠTVENOJ SVOJINI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Odredbom člana 2. Zakona o hipoteci propisano je da hipoteka predstavlja pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Međutim, zbog takvog određenja predmeta hipoteke u sudskoj praksi je sporno da li je pravno dopušteno zasnivanje hipoteke i na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini. Konkretno, sporno je da li je pojmom pravo svojine obuhvaćena i društvena svojina, odnosno da li se pravo korišćenja na zemljištu u društvenoj svojini suštinski može upodobiti svojinskom ovlašćenju titulara prava na zemljištu u privatnoj, državnoj ili zadružnoj svojini.
Konstituisanjem hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne vrši se svojinska transformacija. Naprotiv, to zemljište zadržava isti pravni status i nakon konstituisanja hipoteke. Zato se konstituisanje hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne kosi sa imperativnom odredbom člana 6. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine.
Pravna valjanost konstituisane hipoteke na zemljištu u društvenoj svojini bez pribavljene saglasnosti Agencije za privatizaciju ne može se sporiti kao apsolutno ništav pravni posao pozivom na odredbu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, to nisu apsolutno, već relativno ništavi pravni poslovi koji proizvode pravna dejstva sve do donošenja odluke o njihovom poništenju od strane Agencije. U slučaju da Agencija ne poništi datu izjavu o konstituisanju hipoteke bez njene saglasnosti, ili ako za to proteknu zakonom propisani rokovi takav pravni posao se smatra pravno valjanim.
Ključne reči: Zakon o hipoteci, društvena svojina, poljoprivredno zemljište, hipoteka, registar nepokretnosti, Agencija za privatizaciju.
Ugovor o hipoteci
USTAVNO PRAVO
Ugovor o hipoteci
Ugovor o hipoteci može da zaključi i kupac objekta u izgradnji.
Hipoteka na nepokretnosti koja je objekat susvojine
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Hipoteka na nepokretnosti koja je objekat susvojine
Za ugovornu hipoteku na cijeloj nepokretnosti koja je objekat susvojine potrebna je saglasnost svih suvlasnika.
Založna izjava na osnovu koje se na nepokretnosti ustanovljava hipoteka
STVARNO PRAVO
Založna izjava na osnovu koje se na nepokretnosti ustanovljava hipoteka
Založna izjava na osnovu koje se na nepokretnosti ustanovljava hipoteka, mora biti data od strane vlasnika, odnosno lica koje ima sve atribute prava svojine, koji su neophodni da bi isti mogao ovlastiti poverioca da ukoliko ne bude plaćen o dospelosti svoje potraživanje naplati iz cene dobijene prodajom nepokretnosti.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata
UDK: 347.235(497.11)
349.442(497.11)
351.778.511(497.11)
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA
Bojana Jakšić Kovačević, načelnik Odeljenja pravnih i imovinskih poslova u Republičkom geodetskom zavodu.
Rezime: Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 83/2018), zakonodavac pokušava da konačno zaustavi nezakonitu gradnju a da bespravno izgrađene objekte uvede u legalne tokove. Ovaj zakon zabranjuje otuđenje objekata izgrađenih bez odobrenja za gradnju. Ozakonjeni objekti biće upisani u katastar nepokretnosti, moći će da budu predmet prometa a vlasnici će biti u mogućnosti da na iste stave hipoteku. Rok za ozakonjenje je pet godina od dana stupanja ovog zakona na snagu. Za sve one objekte koji u navedenom roku ne budu ozakonjeni, nadležni organ je dužan da donese rešenje o odbijanju zahteva za ozakonjenje.
Ključne reči: ozakonjenje, promet, hipoteka, javna knjiga, evidencija Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, rešenje, građevinska inspekcija, rušenje, satelitski snimak.
Sprovođenje izvršenja na osnovu hipoteke kao izvršne isprave
USTAVNO PRAVO
Sprovođenje izvršenja na osnovu hipoteke kao izvršne isprave
Hipoteka je založno pravo koje je vezano za nepokretnost, a ne za ličnost, pa u slučaju promene vlasnika založene nepokretnosti, na novog vlasnika prelazi i hipoteka, što znači da založni poverilac ima pravo namirenja na nepokretnostima nezavisno od činjenice promene prava svojine na njima.