Pravo zaloge na zajedničkoj bračnoj imovini
SUDSKA PRAKSA CRNE GORE
Pravo zaloge na zajedničkoj bračnoj imovini
Pravo zaloge na zajedničkoj bračnoj imovini ne može se utvrditi bez saglasnosti oba bračna druga.
Upis založnog prava na osnovu rešenja poreske uprave
UPRAVNO PRAVO
Upis založnog prava na osnovu rešenja poreske uprave
Poreska uprava, po izvršenom popisu nepokretnosti, nalaže organu da u registar nepokretnosti izvrši upis založnog prava na nepokretnosti poreskog obveznika.
Dopuštenost hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini
UDK: 340.134:347.27(497.11)
347.23
DOPUŠTENOST HIPOTEKE NA POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU U DRUŠTVENOJ SVOJINI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Odredbom člana 2. Zakona o hipoteci propisano je da hipoteka predstavlja pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Međutim, zbog takvog određenja predmeta hipoteke u sudskoj praksi je sporno da li je pravno dopušteno zasnivanje hipoteke i na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini. Konkretno, sporno je da li je pojmom pravo svojine obuhvaćena i društvena svojina, odnosno da li se pravo korišćenja na zemljištu u društvenoj svojini suštinski može upodobiti svojinskom ovlašćenju titulara prava na zemljištu u privatnoj, državnoj ili zadružnoj svojini.
Konstituisanjem hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne vrši se svojinska transformacija. Naprotiv, to zemljište zadržava isti pravni status i nakon konstituisanja hipoteke. Zato se konstituisanje hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne kosi sa imperativnom odredbom člana 6. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine.
Pravna valjanost konstituisane hipoteke na zemljištu u društvenoj svojini bez pribavljene saglasnosti Agencije za privatizaciju ne može se sporiti kao apsolutno ništav pravni posao pozivom na odredbu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, to nisu apsolutno, već relativno ništavi pravni poslovi koji proizvode pravna dejstva sve do donošenja odluke o njihovom poništenju od strane Agencije. U slučaju da Agencija ne poništi datu izjavu o konstituisanju hipoteke bez njene saglasnosti, ili ako za to proteknu zakonom propisani rokovi takav pravni posao se smatra pravno valjanim.
Ključne reči: Zakon o hipoteci, društvena svojina, poljoprivredno zemljište, hipoteka, registar nepokretnosti, Agencija za privatizaciju.