Korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u nepoljoprivredne svrhe
USTAVN O PRAVO
Korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u nepoljoprivredne svrhe
Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se koristiti u nepoljoprivredne svrhe samo po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede i ispunjenju Zakonom propisanih uslova.
Pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta
OBLIGACIONO PRAVO
Pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta
Vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljište dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta, koji ima pravo preče kupovine po zakonom propisanim uslovima.
Korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u nepoljoprivredne svrhe
USTAVNO PRAVO
Korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u nepoljoprivredne svrhe
Samo po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede i ispunjenju Zakonom propisanih uslova, obradivo poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može se izuzetno koristiti u nepoljoprivredne svrhe za, pored ostalog, izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na određeno vreme.
Pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta
OBLIGACIONO PRAVO
Pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta
Prvenstvo u pravu preče kupovine ima vlasnik susednog poljoprivrednog zemljišta koje se pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca.
Dopuštenost hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini
UDK: 340.134:347.27(497.11)
347.23
DOPUŠTENOST HIPOTEKE NA POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU U DRUŠTVENOJ SVOJINI
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Rezime: Odredbom člana 2. Zakona o hipoteci propisano je da hipoteka predstavlja pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Međutim, zbog takvog određenja predmeta hipoteke u sudskoj praksi je sporno da li je pravno dopušteno zasnivanje hipoteke i na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini. Konkretno, sporno je da li je pojmom pravo svojine obuhvaćena i društvena svojina, odnosno da li se pravo korišćenja na zemljištu u društvenoj svojini suštinski može upodobiti svojinskom ovlašćenju titulara prava na zemljištu u privatnoj, državnoj ili zadružnoj svojini.
Konstituisanjem hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne vrši se svojinska transformacija. Naprotiv, to zemljište zadržava isti pravni status i nakon konstituisanja hipoteke. Zato se konstituisanje hipoteke na poljoprivrednom zemljištu u društvenoj svojini ne kosi sa imperativnom odredbom člana 6. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine.
Pravna valjanost konstituisane hipoteke na zemljištu u društvenoj svojini bez pribavljene saglasnosti Agencije za privatizaciju ne može se sporiti kao apsolutno ništav pravni posao pozivom na odredbu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Dakle, to nisu apsolutno, već relativno ništavi pravni poslovi koji proizvode pravna dejstva sve do donošenja odluke o njihovom poništenju od strane Agencije. U slučaju da Agencija ne poništi datu izjavu o konstituisanju hipoteke bez njene saglasnosti, ili ako za to proteknu zakonom propisani rokovi takav pravni posao se smatra pravno valjanim.
Ključne reči: Zakon o hipoteci, društvena svojina, poljoprivredno zemljište, hipoteka, registar nepokretnosti, Agencija za privatizaciju.