Univerzalistička zamisao globalizma o svetskoj državi, pravu i vladavini prava

UDK: 340.12/.13
342.22

UNIVERZALISTIČKA ZAMISAO GLOBALIZMA O SVETSKOJ DRŽAVI, PRAVU I VLADAVINI PRAVA*
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

*Ovaj članak je rezultat rada na istraživačkom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za 2018. godinu pod nazivom „Identitetski preobražaj Srbije“.

Rezime: Univerzalističke zamisli oduvek predstavljaju postojan sadržaj ljudskog razmišljanja o organizovanju sveta i vladanju na sveobuhvatan način. Počev od najstarijih sačuvanih artefakata i kasnijih zapisa, od Sumera i Vavilona do današnjih dana, neprekinuto provejava ideja o blagodetima jednog sveobuhvatnog ustrojstva ljudske zajednice. Nevolja je u tome što je u modernom dobu, a naročito u XIX i XX veku, ta univerzalistička ideja doživela dve suštinski različite interpretacije. Prva je internacionalistička, a druga globalistička. Prva računa sa nužnim razlikama i priznaje ih, dok druga te razlike teži da ukine i svede ih na folklor. Danas se najnovije promene, naročito promene u razvijenim liberalnim demokratskim društvima, odvijaju u znaku zamisli globalizma, a na štetu internacionalizma, znatno kompromitovanog u prvoj polovini XX veka.
Kada je reč o svetskoj državi, očigledno, ona predstavlja posebnu varijantu moderne globalističke zamisli o državi razvijenoj do krajnjih granica u teritorijalnom, personalnom, vlastodržačkom, kulturnom, informatičkom, ekološkom i svakom drugom smislu. Tu korporativističku zamisao o jednoj superdržavi federalnog tipa ili barem jednoj svetskoj vladi dopunjava zamisao o tzv. civilnom društvu kao nekakvoj protivteži nastojanjima svetskih vlastodržaca i brani od nasrtaja na njegove preostale demokratske i autonomne sadržaje.
Kad je reč o svetskom pravu, dovoljno je reći da bi svetska država kao ničim ograničena tvorevina mogla da donosi univerzalno obavezne propise. Ona pravno nikome ne bi odgovarala. Na stvaranju takvog univerzalnog prava odavno se radi. To se i danas čini donošenjem brojnih predloga, zaključaka ili agendi Ujedinjenih nacija (naročito Agenda 21 i 30), istrajavanjem na donošenju drugih globalističkih dokumenata (TTIP, TISA itd), ali i sve raširenijim korišćenjem pravnih transplantata koji ubrzavaju globalizovanje prava.
Kad je reč o svetskoj vladavini prava, nju je teško zamisliti samo kao nekakvu globalnu vladavinu koja počiva na zamislima o tzv. kosmopolitskoj demokratiji, svetskom građaninu i svetskom parlamentu, jer je u centru interesovanja globalista i dalje stvaranje ničim sputane moći svetske države a ne interes njenih budućih atomiziranih građana – državljana. Budući da se radi o privlačnim himerama, postaje sve jasnije da možda sve to nije ni potrebno u slučaju uspostavljanja eugeničke globalne diktature nad ostatkom nekadašnjeg čovečanstva. Ne postoje naznake ili dokazi da bi bilo drugačije. Postoje samo uveravanja u blagodeti jednog sveobuhvatnog ili univerzalnog (kosmopolitskog, u zamislima globalista) ustrojstva ljudske zajednice koja bi trebalo da broji do 300 miliona preživelih članova čovečanstva, barem kako je zapisano na spomeniku poznatom pod nazivom Georgia Guidestone.

Ključne reči: univerzalizam, globalizam, svetska država, pravo, vladavina prava.

Molimo pristup ovom sadržaju. (Niste registrovani? Registrujte se)