Tag Archives for " sudovi "

Nacrt ustavnih amandmana o pravosuđu

UDK: 342.531.43(497.11)

NACRT USTAVNIH AMANDMANA O PRAVOSUĐU
Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Ovaj rad sadrži kritičku analizu Nacrta amandmana na Ustav Srbije o pravosuđu. Bavi se: načinom izrade amandmana, pravosudnom vlašću, sudovima, javnim tužilaštvima, Visokim savetom sudstva i Visokim savetom tužilaca, ukazujući na odredbe koje privlače najveću pažnju.

Ključne reči: podela vlasti, sudovi, javna tužilaštva, pravosudna vlast, ustavni amandmani.

Odnosi medicine i pravosuđa u Srbiji kroz dva veka veštačenja

UDK: 340.66(497.11)”18/19″

ODNOSI MEDICINE I PRAVOSUĐA U SRBIJI KROZ DVA VEKA VEŠTAČENJA
Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak.

Rezime: Prva polovina XIX veka za Srbiju je označila postepen i mukotrpan državni razvoj u kome se postupno organizovala kako državna uprava i pravosuđe tako i medicina sa organizacijom zdravstvene službe, što je sve bilo usmereno ka dobrobiti i zaštiti narodnog zdravlja.
U radu su prikazani značajni momenti koji ukazuju na povezanost tadašnjeg pravosuđa i medicinskih prilika toga doba i na početak sudskomedicinske prakse kod nas.
U Kneževini Srbiji, po Zakonu o ustrojstvu Velike škole u Beogradu 1863. godine, sudska medicina se uvodi za studente Pravnog fakulteta, znatno ranije nego za studente medicine gde je nastava započela 1923. godine na Medicinskom fakultetu koji je osnovan dve godine ranije. Prvi udžbenik sudske medicine dr Aćima Medovića za potrebe studenata prava pojavio se 1865. godine, a prvi udžbenik sudske medicine za studente medicine napisao je dr Milovan Milovanović 1926. godine.
Pravni fakultet u Beogradu 1880. godine osnovao je zajedničku katedru sudske medicine i higijene kao obaveznih predmeta za studente prava IV godine. Uprkos ambicioznim zakonodavnim normativima donesenim u ovom periodu obdukcija je bila onaj važan element koji je nedostajao u dokaznom postupku i u procesu prvih medicinskih ekspertiza. Prvi sačuvani Zapisanik obdukcionog nalaza je iz 1902. godine, mada postoje podaci da je prva parcijalna obdukcija urađena u Srbiji još 1839. godine.
Sredinom, a naročito krajem 19. veka medicina se na nivou evropskih država sve više oblikovala formiranjem pojedinih medicinskih struka, uključujući i sudsku medicinu. Međutim, na našim je prostorima medicinsko veštačenje bilo još na rudimentarnom nivou i daleko od evropskih standarda. Sudska medicina je bila još uvek deo opšte nejasno definisane regulative koja je varirala u svom postojanju.
Osnivanjem Medicinskog fakulteta 1921. godine stvoreni su uslovi za razvoj medicine i diferencijaciju medicinskih struka i na našim prostorima. Iste godine osnovan je Insitut za sudsku medicinu u Beogradu, a znatno kasnije, 1960. god. u Novom Sadu, 1962. u Nišu, a 1985. godine u Kragujevcu. U ovim okolnostima je nastajala sudska medicina kao posebna disciplina koja objedinjuje znanja pravne i medicinske nauke.
Uredba o lekarskim komorama u Kraljevini Jugoslaviji doneta je 27. 3. 1923. godine. Tako su lekari Srbije imali svoju stalešku organizaciju u neprekidnom trajanju od gotovo 50 godina. U nadležnosti Komore bili su i sudski veštaci. Taj kontinuitet je prekinut odmah posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta privatna lekarska praksa, a sa tim i Udruženje veštaka.
Zbog nedostatka organizovane edukacije veštaka, nepostojanja standarda te nepoznavanja elementarnih pravila procesnog prava i drugih zakonskih normativa, dugo se zapažala velika razlika u ocenama veštaka. Savremeni razvoj društva te njegove veoma dinamične promene državnih i pravnih odnosa dovele su do dramatičnog povećanja broja parničnih i krivičnih postupaka. Rezultat toga je potreba za povećanjem broja edukovanih i kvalifikovanih sudskih veštaka različitih specijalističkih disciplina. I tada, kao i sada, nalaz i mišljenje, kao jedno od ključnih dokaznih sredstava kojima se najčešće služi sud, nije moglo uvek da bude zasnovano na nesumnjivoj objektivnosti i kompletnoj stručnosti.
Nakon Drugog svetskog rata nastao je veliki napredak u organizaciji veštačenja i edukaciji sudskih veštaka. Jasnije je određen društveni i stručni položaj veštaka. Do kraja XX veka uloga lekaraveštaka bila je konačno definisana, a početkom XXI veka usavršena do sadašnje forme.

Ključne reči: lekari, sudije, veštaci, sudovi, pravosudni organi, sudska medicina.

Radni tekst ustavnih amandmana o pravosuđu

UDK: 342.56(497.11)
347.97/.99(497.11)

RADNI TEKST USTAVNIH AMANDMANA O PRAVOSUĐU
Prof. dr Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji.

Rezime: Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu o pravosuđu urađen je pre oficijelnog pokretanja postupka za promenu Ustava, tako da ne može imati kapacitet upotrebljivosti pred Venecijanskom komisijom koja je svojevremeno i naložila da se iz Ustava uklone poluge političkog uticaja na sudove i tužilaštva. Te poluge jesu uklonjene ali su uvedene nove koje mogućnosti takvog uticaja uvećavaju. Da bi ovaj uticaj bio neutralisan, neophodno je da se u sistemu podele vlasti sudska vlast zameni pravosudnom vlašću, kako bi se javna tužilaštva odvojila od izvršne vlasti i združila sudovima, uz garancije koje bi obezbeđivale njihovu punu nezavisnost i samostalnost. Tim garancijama bavi se i ovaj tekst.

Ključne reči: sudovi, javna tužilaštva, pravosudna vlast, poluge političkog uticaja, nezavisnost sudova i javnih tužilaštava i garancije njihove nezavisnosti.

Norveška sudska administracija (NCA) kao činilac funkcionisanja i razvoja norveškog sudskog sistema

UDK: 340.13(481)
347.97/.99

NORVEŠKA SUDSKA ADMINISTRACIJA (NCA) KAO ČINILAC FUNKCIONISANJA I RAZVOJA NORVEŠKOG SUDSKOG SISTEMA
Prof. dr Mladen Vukčević, predsednik Sudskog savjeta Crne Gore.

Rezime: Predmet rada je uticaj Norveške sudske administracije (NCA) na funkcionisanje sudskog sistema u ovoj državi. U tom cilju predočen je istorijski razvoj sudskog sistema i organizacija sudova u Norveškoj, koja pokazuje niz posebnosti, kao i efikasnost u vršenju sudske funkcije. U težišnom dijelu rada obrađene su nadležnosti ove institucije i njen odnos sa drugim granama vlasti, kao i neposredna komunikacija sa sudovima.
Djelovanje NCA prezentirano je kroz četiri uloge: pružanje podrške sudovima, unapređivanje zakonodavstva, razvojna uloga i upravljačka uloga.
Kroz prizmu programskih opredjeljenja u radu su prikazani osnovni principi funkcionisanja i izazovi sa kojima će se NCA susrijetati. U zaključnoj ocjeni sintetizovan je značaj izučavanja ovog uporednog iskustva za rješavanje brojnih upita koji se javljaju u procesu reformisanja sudske vlasti u državama Zapadnog Balkana.

Ključne riječi: Norveška sudska administracija, ustavna tradicija, sudovi, sudski predmeti, strateški planovi, uloga NCA, reforma sudstva.